Nagrada i komentari

Ne upuštajući se u poređenje književne veličine ovogodišnjih kandidata za Nobelovu nagradu za književnost, zanemarujući ocene književnih kritičara, odgovor na pitanje zašto je baš Nemica iz rumunskog Banata Herta Miler baš sada dobila licencu mudraca u Štokholmu za večnu slavu i ček na 965.000 evra možda su dali baš predsednik i kancelarka Savezne Republike Nemačke.

„Uvek ste pisali protiv zaborava i tako podsećali na veliku cenu slobode, koja se nikada ne podrazumeva sama po sebi“, rekao je predsednik Horst Keler u čestitci svojoj sunarodnici, emigrantkinji iz Rumunije. I onda je dodao, kako je to baš srećna okolnost, što je Milerova priznanje dobila upravo u godini „u kojoj podsećamo na kraj diktature u istočnoj Evropi pre dvadeset godina“. Kancelarka Angela Merkel je Nobela za Milerovu tačno dve decenije po padu zida u Berlinu ocenila kao „divan signal“. I dodala još par rečenica o „izvanrednom“ delu, „neverovatnoj“ hrabrosti Milerove i tako dalje, u tom stilu.

ZASLUŽENO: Većina evropskih medija misli da je Herta Miler zasluženo dobila Nobelovu nagradu. Ona je „izuzetno dostojna nosilica Nobelove nagrade za književnost. Njeni romani sadrže dve umetničke osobine, koji čine velikog autora: svojeglav jezik i egzistencijalni sadržaj“, piše Neue Zürcher Zeitung. „Krvava istorija Evrope je iznedrila mnoga velika književna dela. Dela Herte Miler spadaju među njih. Nije da ona teži nekoj jasnoj poruci u svom pisanju. Već ona nalazi mesto za evropsko iskustvo snagom svog jezika. Milerova čitaocu ne pruža štivo koje se lako vari. Ali kada vas jednom uhvati, više vas ne pušta.“

Kako u svojim romanima tako i u esejima, kolumnama i pesmama u prozi Milerova piše o nasilju, sili i diktaturi, prilagođavanju i otporu, bekstvu i egzilu, strahu i ugroženosti, piše bečki Standard. Za svoja dela Milerova je dobila mnogobrojna značajna priznanja u Nemačkoj i Austriji. Pritom je jednom delu kritike smetalo tematsko ponavljanje, te je ukazivala na opasnost da će se od silnih „rana koje je ostavila diktatura“ prevideti „gnojni čirevi“ demokratije. Na jednom predavanju Milerova je na tu temu rekla: „Stalno me pitaju kada ću već jednom da počnem da pišem o Nemačkoj. Svaki put mi dođe da kažem: Pa pišem već sve vreme, ali vi to ne primećujete.“

Na nemačkom govornom području proslavili su je romani Lisica je već tada bila lovac (1992), Životinja sa srcem (1994) i Danas se radije ne bih srela sa samom sobom (1997). U svojim romanima opisuje život u Rumuniji pod diktaturom Čaušeska, kako ljude melju tajne službe, kako slušaju, ili propadaju. Austrijska književna kritičarka Daniela Štrigl kaže da je Milerova prava pesnikinja sa njoj sopstvenim jezikom. U svojim delima ona opisuje diktaturu, mučenja i poniženja, i veoma lično opisuje sopstveno poreklo, njen položaj u Rumuniji, te priča priču jedne generacije, veoma smelo i veoma emocionalno.

U romanu Ljuljaška disanja, koji je izašao ove godine, osvrće se još jednom na vreme posle velikog rata, kada hiljade rumunskih Nemaca deportuju u radne logore u Rusiji. Pored ostalih i majku Herte Miler. Neki kritičari za taj roman kažu da je „velik“, napisan u tradiciji jedne Rut Kliger ili jednog Imrea Kertesa.

S druge strane, najpoznatiji i jednako kontroverzni nemački književni kritičar Marsel Rajh-Ranicki namrgođeno je odbio da komentariše ovogodišnji izbor Nobelove komisije za književnost. „Neću da govorim o Herti Miler“, bilo je manje-više sve što je inače često preterano rečiti Rajh-Ranicki na tu temu hteo da kaže, uz opasku da Nobelova nagrada već godinama zaobilazi američkog pisca Filipa Rota, te da je on, Rajh-Ranicki, računao s tim da će nagradu ove godine dobiti žena.

NEGATIVNE REAKCIJE: Jedan broj medija je oštro kritikovao odluku Nobelovog komiteta. Za francuski Le Figaro ovogodišnja dodela Nobelove nagrade za književnost predstavlja razočarenje, i navodi autore koji ovu nagradu još nisu dobili, među kojim su i Filip Rot, Mario Vargas Ljosa, Karlos Fuentes, Klaudio Magris, Amos Oz, Haruki Murakami… „Motive žirija teško je razumeti. Podsetimo se samo na izjave pojedinih članova žirija koji su prošle godine nagoveštavali da će imidž nagrade popraviti odlikovanjem renomiranih autora. Ovako će se bar feministkinje radovati što je posle Britanke Doris Lesing 2007. i Austrijanke Elfride Jelinek 2004. Herta Miler treća žena u poslednjih šest godina koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost.“ Za ruski Komersant ovogodišnja Nobelova nagrada za književnost je još jednom pokazala da Nobelov komitet već godinama ima etički angažovan pristup, koji „Milerovu stavlja u red svih onih koji su bili izabrani po principu političke korektnosti, koji zastupaju pravedne ideje, ili potpomažu manjinama i potlačenima i upravo su zbog toga interesantni“.

To što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama dobio Nobelovu nagradu za mir (na zaprepašćenje i uz negodovanje mnogih), nimalo nije ublažilo ogorčenje u američkim književnim krugovima što Nobela za književnost opet nisu dobili ni Filip Rot, ni Tomas Pinčon, ni Don de Lilo…, nego tamo neka Nemica za koju niko nije ni čuo. „Herta Who?“, zapitao se američki Entertaiment Weekly, navodeći da je reč o „još jednom opskurnom dobitniku, tj. dobitnici Nobelove nagrade“. New York Times konstatuje da su do sada samo četiri knjige Milierove prevedene na engleski, da su dobile sasvim pristojne kritike, ali da nisu osvojile Amerikance.

„Šta je zajedničko za Elfridu Jelinek, Imrea Kertesa i Vislavu Šimborsku?“, pita britanski The Times. „Svi su dobili Nobelovu nagradu. Šta je zajedničko za Marsela Prusta, Džejmsa Džojsa i Grejema Grina? Oni je nisu dobili. Borhes Nobela nije dobio zato što je podržavao desno radikalne diktatore kakav je bio Pinoče. Ali Sartr i Neruda, koji su se javno zalagali za Staljina, su nagradu dobili. Švedski pisci dobili su više Nobelovih nagrada nego svi pisci iz Azije zajedno. Ovogodišnja dobitnica stoji, kako i dolikuje, na strani onih koje je tlačio režim Čaušeskog. Neki idealistički izdavači sada će prevesti i ostale knjige Milerove na engleski, kako bi otvorili oči ne-nemačkim čitaocima za tu novu dimenziju. A to je plemenito baš toliko, koliko i sama Nobelova nagrada.“