3000. Zabavnik: Petak izuzetak

Ne mogu tačno da se setim svog prvog susreta sa Politikinim Zabavnikom, pošto se u mojoj porodici čita od kad znam za sebe. Pouzdano tvrdim da su se moji roditelji drznuli da prekrše «upozorenje» o dozvoljenoj starosnoj dobi čitalaca, odnosno, da su mi dotično štivo podmetali pod nos mnogo pre nego što sam napunila sedam godina i time se kvalifikovala za Zabavnikovu čitalačku publiku. Ne samo da su me podsticali na čitanje, već su me još pre prvog razreda «navukli» i da ga kupujem. Doduše, od njihovih para. Svakog petka. Više od dvadeset godina.

Istina, bilo je prekida ove ljubavi, ali uglavnom zbog viših sila. Poslednji broj koji sam kupila tokom sankcija devedesetih bio je uvijen u celofan, na naslovnoj strani je imao nekog velikog papagaja, a kao poklon – žvaku. Zvuči preterano, ali cepanje tog celofana išlo je pod ruku sa cepanjem moga zabavnički ostrašćenog srca, jer sam zbog finansijske situacije u kući slutila da to poslednji put. Uopšte se ne sećam sadržaja tog «poslednjeg» broja, ali te korice, taj celofan i tu žvaku (koju sam dugo čuvala) nikada neću zaboraviiti.

Ispostavilo se da pauza nije baš dramatično dugo trajala i posle izvesnog vremena sve se vratilo u normalu.

Redosled čitanja se nije bitno menjao. Od kioska do kuće obavezno pročitam strip i to prvo onaj na poslednjoj korici, pa onda onaj na početku Zabavnika. Nekada su to bili Miki i Paja, danas uživam u Garfildu i Hogaru, koji je, na početku mog čitalačkog staža oduvek bio tu, samo u sredini broja, ako se ne varam. Onda se bacam na «Verovali, ili ne», (gde je na moju žalost nekada bilo više od tri podatka), pa na «Jeste li već čuli da», pa na «Ma šta kažeš», pa drž’ ne daj na Poštu i kad pretresem sve te «kratke forme» obavezno izgustiram «Život piše drame», a onda čitam redom – od korice do korice. Stvarno. Veliki strip ostavljam za kraj, a logičkim zavrzlamama maltretiram ukućane.

Večeras u rukama imam jubilarni 3000. broj! O ironije, i ovaj je u celofanu, i ovaj ima poklon, al’ bar znam da sigurno nije «poslednji». Krećemo redom: od Garfilda, do Škorpije…