Ugovor Yahoo-Microsoft

U stilu vrhunskih latino sapunica, Microsoftovo navaljivanje, nećkanje Yahooa, i obrnuto, posle skoro godinu dana, u sredu, 29. jula krunisano je polupriznatim detetom – ugovorom o saradnji ove dve kompanije.

Pre nešto više od godinu dana, Microsoft je ponudio 47,5 milijardi za kupovinu celokupnog poslovanja kompanije Yahoo. Iako su svi ostali smatrali da je to odlična ponuda, upravni odbor ove kompanije je odbio ponudu, smatrajući da nije dovoljno visoka. Jedan od većih deoničara, Carl Icahn, pokušao je čak da ubedi ostale manje deoničare da pritisnu upravni odbor i prodaju deonice Microsoftu, ali bez uspeha. Da je u pitanju loša odluka direktora Yahoo-a videlo se samo šest meseci kasnije kada je vrednost deonica pala na trećinu, a prihod je pao 64 odsto i otpušteno je više od 1000 zaposlenih. Tadašnji izvršni direktor Yahooa Jerry Yang je potom tražio od Microsofta da se vrati za pregovarački sto, ali je krajem godine dobio odgovor da Microsoft više ne razmišljao o preuzimanju Yahoo-a i da partnerski odnost vidi kao jedini potencijalni vid saradnje. Ubrzo potom Jerry je morao da ustupi mesto novoj diretorki Carol Bartz koja je na čelu Yahoo-ovog upravnog odbora od početka godine do danas. U međuvremenu, po neki od rukovodilaca obe kompanije izjavljivao je nešto poput: „Ne treba nam Microsoft“ ili „Možemo mi i bez Yahoo-a“. Težinu ovim izjavama dalo je i Microsoftovo predstavljanje novog internet pretraživača – Bing.

Steve Ballmer

Ipak, mnogi analitičari su smatrali da će do nekog konkretnog i većeg obima saradnje morati da dođe. Glavni razlog je velika pretnja obema kompanijama od strane Googla, apsolutnog lidera na polju internet pretraživanja ali i na polju on-line reklamiranja, gde ostvaruje velike prihode. Stvari su se dodatno zakuvale kada je Google posle svog internet pretraživača Chrome, najavio da će u toku iduće godine predstaviti i svoj operativni sistem Chrome OS. Na taj način direktno je ušao na polje na kome Microsoft sa svojim verzijama Windowsa suvereno vlada godinama.

Kao rezultat, umesto preuzimanja kompanije i isplate 47,5 miliona dolara, potpisan je ugovor o saradnji između Microsofta i Yahooa. Po detaljima ugovora, Yahoo odustaje od svog internet pretraživača, a za potrebe pretrage koristiće Microsoftov Bing, tako da će na stranicama sa rezultatima pretraživanja u buduće pisati „u saradnji sa Bing-om“. Taj potez će Microsoftu doneti neplaćenu reklamu, ali će sa druge strane smaniti troškove poslovanja Yahooa za bar 200 miliona dolara godišnje, koliko trenutno iznose njihovi izdaci za datacentar i ljude koji ga opslužuju. Za verovati je da će Microsoftovi izdaci za isti posao biti mnogo veći, ali s obzirom na to da sa Bingom žele da prvenstveno pariraju Googlu, to je i za očekivati.

Carol Bratz

Drugi deo ugovora odnosi se na on-line oglašavanje, gde će Yahoo umesto dosada korišćene Panama tehnologije za prikaz oglasa na sajtu, koristiti Micosoftov AdCenter. Yahoo će moći da zadrži i do 88 odsto prihoda od oglašavanja na svojim stranama, i imaće procenat i od oglasa koje obezbedi za druge sajtove. Neka predviđanja se vrte oko 500 miliona dolara dodatne zarade, što sa 200 miliona ušteđenih na strani tehnoloških troškova nije loša godišnja zarada za Yahoo.

Glavna stvar koju Microsoft dobija je informacija. Svi rezultati pretraga, upiti, tekstovi, prikazani oglasi, praćenje korisničkog ponašanja biće na njihovim serverima. To je moćan sadržaj, nekoliko puta veći od onoga koji Microsoft trenutno generiše, i omogućiće im tačniji uvid u navike i potrebe korisnika, a samim tim bolju osnovu za buduće planove. Iako je ugovor potpisan na 10 godina, čak i ako bude poštovan do kraja, bez obzira na minimalno sedam milijardi uloženog novca, izgleda da je Microsoft u ovom slučaju bolje prošao. Tako to valjda ide kada odbiješ ponudu od 47 i po miljardi uz jedino obrazloženje da je to manje od 52 milijarde dolara. Orijentacije radi, ukupan spoljni dug Republike Srbije od 31. decembra 2008. po podacima NBS bio je oko 20,5 milijardi evra.