J.J.,
novinar „Večernjih novosti“, u tekstu „Generali vole pesmu“, opisuje večeru generala Pavkovića i načelnika ruskog generalštaba Anatolija Kvašnjina: „Da večera bude prijatnija, učinila je i pesma. Estradni orkestar VJ i pevačice Merima Njegomir i Cica Gajić razgalili su generalima Kvašnjinu i Pavkoviću dušu. Merima Njegomir, kojoj je načelnik Generalštaba Ruske vojske nekoliko puta dizao zdravicu i nazdravljao lepoti njenog glasa, pored poznatih ruskih pesama pevala je i stare i manje poznate ruske pesme… General Kvašnjin je vojničkoj disciplini dao ‘voljno’ uz zvuke pesme ‘Tri goda ti mnje snjila’, a general Pavković u taktovima pesme ‘Tako mi nedostaješ’ Harisa Džinovića koju je pevala Cica Gajić.“
Obren Joksimović,
ministar zdravlja, tvrdi: „Ja sam najbolji ministar u Vladi Republike Srbije.“ (TV Kragujevac)
Dr Miroljub Jeftić,
profesor religije i politike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smatra da su rodonačelnici crnogorske pravoslavne crkve i Dukljanske akademije zapravo neprijatelji pravoslavlja: „Poenta je razbiti pravoslavlje. Razdvojiti pravoslavnu crkvu, a onda razbijajući Njegoša razbiti svaku ideju o potrebi pravoslavlja. Preći na uniju sa rimokatolicima i pretvoriti se u Crvenu Hrvatsku, odnosno Hrvate.“ („Duga“)
Vojislav Šešelj,
radikal, tvrdi: „U saveznoj skupštini sam izlazio (za govornicu – prim. ur.) mnogo češće nego što bih izlazio da je bilo TV prenosa. Znate, kada je tu televizija, malo se ustručavam da ne iritiram narod, da mu ne dosadim. Ovako, kada nema prenosa, uopšte se ne ustručavam, već ih do kraja rasturam! Do mile volje!“
Osim što tvrdi, Šešelj i obećava: „Kada prvi put zakažem u seksu, ja ću samome sebi da presudim!“ („Duga“)
Đorđe Bobić,
pisac, objašnjava neke teze iz svoje najnovije knjige: „JUDA je čovek koji iz interesa, svesno, namerno, tajno, lukavo, prepredeno, bez skrupula, uživajući u svom postupku, izdaje onog koji mu prethodno veruje. Za razliku od njega, ČOVEK – KURVA često radi slične stvari drugom čoveku, ali ne mora to biti čovek koji mu veruje, ne moraju postupci biti planirani, pa čak ne mora ČOVEK – KURVA pri tome imati interesa. Jednostavno, on želi da nekog zajebe, da mu naškodi. O onima trećima iz plejade kvarnih ljudi, koje svi, pa i KURVE i JUDE, preziru i zovu p…ma, prezirem i lično… Političari su političari, novinari su novinari, samo advokati moraju da polažu advokatski ispit da bi postali LJUDI – KURVE.“ („Duga“)
Žarko Božić Žare,
šezdesetpetogodišnji Lozničanin, priprema se za seksualnu revoluciju: „Erotika je prozor u svet, ona pokreće točak istorije. Moje politička strategija i taktika svode se na ostvarenje lepše sutrašnjice u kojoj će muškarci da miluju žene, a one da rađaju decu. Oblici vojevanja sada su uglavnom ilegalni, ali ne bih prezao ni od oružane borbe, ako bi neka drugarica tražila da joj pokažem oružje… Revolucija traži svoje žrtve i ja ću, iako sam u srećnom (četvrtom) braku, žrtvovati slobodno vreme i provoditi ga u društvu mladih aktivistkinja, koje ću obučavati erotskim veštinama. Ako treba, kao pravi gerilac, kurseve ću, u nedostatku kreveta, sprovoditi po šumama i gorama.“ („ID“)
Marina Perazić,
pop pevačica, kaže: „Nisam zaljubljena u sebe, mrzim svoja široka ramena i uske bokove jer je većina žena suprotno građena. Želela bih da imam izraženiji struk i uža ramena. Volela bih da izgledam kao normalna žena, a ne mogu.“ („ID“)
„Dosije X“
piše da je u istočnoj Srbiji „narod ponovo oboleo od zlatne groznice“: „Timočani i danas veruju u mogućnost da do zakopanog blaga dođu prateći znakove koji im s neba, kako kažu od samog Boga, dolaze pred zoru na Božić ili Uskrs. Tih svetih dana, svake godine na tamnom nebu, pojavi se plamičak koji se ubrzo rasplamsa u veliku vatru i osvetli put onome kome je suđeno da svetlost ugleda. ‘Požar na nebu tri puta se povećava i smanjuje. Tada svako ko ga primeti i izdrži blještav sjaj treba da mu pođe u susret izgovarajući polušapatom: ‘Igra zlato’… Ali, zajedno sa srećnikom odabranim da pronađe zakopano blago, na škakljivom mestu pojavljuju se čudna mitska bića, Talasoni. To su duhovi ljudi zakopanih zajedno sa blagom, zaduženi da ga čuvaju.“
Ljubinka Surdulović,
žiteljka sela Metovnice kod Bora, dobila je sudski spor protiv komšinice koja je oklevetala: „Videla me je na reci, uveče, na praznik Poklade, kako radim ritual koji su vekovima moji preci činili i optužila me da sam veštica. Već sutradan sa mnom niko nije hteo da razgovara. Kad god nekom ugine svinja ili se razboli dete, krive mene. Čak je i moja porodica postala predmet ismejavanja na javnim mestima, pa sada niko ne govori sa mnom. Nisam ni poziv za glasanje dobila.“ („Dosije X“)
Branko Vukojević,
trostruki ginisovac i „čovek od gume“, u pismu upućenom Branislavu Lečiću, ministru kulture: „Profesija kojom se bavim srozana je do daske, i samo od Vas zavisi hoće li anarhični vlasnici cirkusa i dalje gurati artizam u blato ili ga eventualno podići na nivo koji zaslužuje. Vlasnici cirkusa kupe jedno majmunče, jedno zmijče, foliraju dvadesetak minuta pred publikom, pokupe pare i sebe nazivaju umetnicima. To je zaista nedopustivo! Zato vas molim da što pre uvedete red u cirkus, jer se ovako više ne može.“ („Ekskluziv“)
Era Ojdanić,
folk pevač, priča: „Bogata je i burna moja životna istorija. Jednom sam se, na povratku iz Australije, kresnuo na zadnjem sedištu aviona dok smo leteli iznad Tihog okeana. Ne daj Bože da su nas uhvatili, to bi me mnogo koštalo. Po zakonu bi ceo avion morao da se dezinfikuje. Znači, Era samo što nije na 11.000 metara visine propao zbog seksa. Sreća je i što sam bio tih, inače kad doživljavam orgazam derem se kao junac od petsto kila kad ga kolju.“
Čoveku takvih iskustava nije potrebna vijagra: „I ovako ne znam šta ću od uzbuđenja i ljubavi, samo mi još vijagra treba, pa da crknem.“ („Ekskluziv“)
Zoran Đokić,
po sopstvenim rečima „moravski knez“, tvrdi: „Komunistička neman ponovo preti srpstvu! Opet je maskirana, ali je mi monarhisti prepoznajemo i spremamo se da jednom za svagda oslobodimo okupiranu teritoriju Kraljevine Srbije… Već do kraja godine iz monarhističkog epicentra u ulici Džordža Vašingtona 7, sa eksteritorije Kraljevine Srbije koja se sada meri kvadratnim metrima, iskra slobode pretvoriće se u plamen. Biće nezaustavljiv, jer najvažniju pobedu – pobedu duhovnog nad materijalnim, već smo izvojevali… Srbi stradaju jer ih vode bezbožnici, ali stradanje će nas dovesti do pročišćenja duha. Vladavina bradatog i ćosavog uskoro će se završiti.“
Moravski knez tvrdi da ga sveštenici SPC uporno izbegavaju: „Ove godine sam sâm osveštao svoj kolač, bio sveštenik i patrijarh. Znači, došlo je vreme da se napravi i Srpska pravoslavna crkva Kraljevine Srbije.“ („Ekskluziv“)
Isidora Bjelica,
dramaturg i još mnogo toga, priča o svom braku i suprugu: „Prva godina je bila užasna. Svakih nekoliko dana pakovala sam svojih šest bundi i četiri šešira, sedala u taksi i vraćala se mami. To je bilo toliko učestalo da mi je jednom taksista, kad me video sa torbama, rekao: ‘Gospođo, što ne ostavite bunde, ionako ćete se vratiti?’. Sad je sve OK. Ništa mi ne prigovara (suprug, ne taksista – prim. ur.). Pre neki dan zapalila sam kuhinju a on – ništa, ni to mi nije zamerio.“ („Ekskluziv“)
Dragoslav Milurović,
čitalac „Blica“, predlaže republičkoj vladi da ukine plate i penzije „jer iste ugrožavaju zdravlje njihovih korisnika, a i šire“: „Opšte je poznato da pare kvare ljude, a nedovoljno para samo nervira njihove korisnike. Svakodnevno nerviranje osigurava stres, što je direktan put u bolest i smrt. Kada bi se ukinule dotične prinadležnosti, niko se više ne bi nervirao zbog poskupljenja, zamrznutih plata ili kašnjenja poštara. To bi sigurno dovelo do povećanja nataliteta u bajkama i pričama, pa bismo ubrzo imali tri Snežane i 77 patuljaka ili dva Pinokija i četiri Pepeljuge… Što bi neizmerno obradovalo našu nerođenu decu, a kao što svi znamo – radost je zdravlje, čak i kada se radi o nerođenoj deci.“
Slobodan Orlić,
savezni sekretar za informisanje, odgovara na pitanje da li je vlasnik najdužih šiški u saveznoj vladi: „Možda i jesam, ali ako to shvatim kao primedbu, onda ću otići kod frizera. Mada, jedini koji mi prigovaraju kad god se one pomenu su moji roditelji. Kod frizera odlazim na dva do tri meseca. Ne održavam frizuru kao neki političari koji su na 15 dana kod frizera. Pustim kosu da malo poraste pa onda odem.“ („Reporter“)
Margit Savović,
predsednica Partije uspešnih ćena, opet o muškarcima: „Ponekad sam i čeznula da me neko uznemiri (seksualno – prim. ur.), ali slaba vajda… Retko koji muškarac sme i da mi priđe, uglavnom beće od mene na kilometar. Neki su, doduše, pretili. Šešelj mi je sa skupštinske govornice poručivao da će mi raditi svašta, a kada sam pristala, onda je pobegao glavom bez obzira.“
Margit Savović opet i o seksu: „Ja uvek mislim samo na seks i retko kada kažem ljubav… Mislim da je krajnje vreme da i mi žene već jednom počnemo seksualno da iskorišćavamo muškarce, zašto i mi ne bismo njih upotrebile i odbacile po potrebi.“ („Ekskluziv“)
