Goran Petrović,
načelnik Resora državne bezbednosti, tvrdi: „Sasvim je pogrešna teza da se Resor državne bezbednosti bavio kriminalom. Tvrdim da 99,9 odsto sastava čine normalni, pošteni ljudi koji nikakve veze nemaju s tim aferama.“
(NIN)
Goca Tržan,
pop zvezda, o sebi: „Ovih dana se na ekranima može videti numera iz filma, ja iz bazena izlazim u providnoj haljini. Jedan deo ljudi je rekao: ‘Nismo ni znali da je ona tako dobra riba.’ Drugi deo se pitao: ‘Šta će joj to kada ona zna da peva!?’ Ako znam da pevam, zar bi trebalo da oblačim rolku i pantalone, ili možda i feredžu?… Glupe žene ne mogu da budu seksi! Da bi zračile seksepilom, žene moraju da budu bar (!? – prim. ur.) obrazovane.“
Goca Tržan o muškarcima: „Aseksualne su mi ove gradske face koje su u trendu. Pri tom ne mislim samo na poznate, nego na sve one koji navodno važe za mnogo dobre frajere. Oni su mi naprosto smešni. U principu, imaju problem sa potencijom. U potpunosti delim mišljenje jednog mog druga koji kaže: ‘Ne volim da pasem na mestu gde pase mnogo konja.'“
(„Tina“)
Petar Kapisoda,
rukometaš, odgovara na pitanje na šta troši najviše novca: „Na telefonske račune. To je užas. Možda bi se moglo reći da je telefonski račun moj porok. Mesečno plaćam od šeststo do hiljadu DEM. Mislim da je to za naše uslove i moje realne potrebe – nenormalno.“
(„Tina“)
Nataša Bekvalac,
pop pevačica, o utiscima sa internacionalnog muzičkog festivala održanog na Malti: „Domaćini su bili ljubazni, ali uprkos simpatičnosti, nisam mogla da ne primetim da im dobar izgled nije jača strana. Žene su, mahom, male, crne i debele, a taj opis je najadekvatniji i za muškarce. Bila sam za glavu viša od skoro svakog žitelja Valete.“
(„Tina“)
Zoran Đinđić,
republički premijer, priznaje: „Mislim da za politiku nisam baš toliko talentovan… Mislim da sam suviše direktan, malo vodim računa o utisku koji ostavljam na ljude, a to nije dobro za politiku i političara… Moja biografija je primer kako je dečko koji je 1967. došao iz provincije u Beograd mogao u filozofiji, kojom sam se bavio, da stigne do najvećih autoriteta u svetu u toj oblasti bez preterane pameti i velikog talenta.“
(ID)
Vlado Georgiev,
crnogorski pevač, kaže da nema devojku:
„Imam neke imaginarne ljubavi, ali one nisu stvarne.“
(ID)
Snežana Babić Sneki,
folk zvezda, odgovara na pitanje šta najradije jede: „Jedem sve! Jednu kokošku ‘smlatim’ na brzaka, to mi je predjelo! Ha, ha… Jedem sve i izgledam sjajno! Moje dimenzije su 90-60-90! Visoka sam 180 cm, teška 70 kg. Pogledajte kako sam zgodna!“ (Sneki se smeje i rukama dodiruje svoje kukove, pr.a.)
(„Nedeljni telegraf“)
Branka Blek Rouz,
striptizeta, o Srbiji i seksu: „Mislim da u Srbiji ima sigurno 50 odsto nimfomanki. Frigidnih je takođe mnogo. Kada se u društvu priča o seksu, žene koje srećem mahom ćute, nezadovoljne su, sklone da traže problem u sebi, najčešće smatraju da su frigidne, naročito posle tridesete godine. Nimfomanke su mlade devojke, za koje čujem da vode ljubav uglavnom pod narkoticima. Uopšte, mladi u Srbiji, koliko znam, ne mogu da vode ljubav ako se ne naduvaju ili drogiraju.“
(„Nedeljni telegraf“)
Ceca Slavković,
pop pevačica, kaže da je oduševljena likom i delom tekstopisca Marine Tucaković:
„Ta žena ne zna koliko je volim. A nikad se nismo upoznale. Divim joj se i kao tekstopiscu i kao ženi. Marina je majstor za pravljenje hitova… Kad je sanjam, imam noćne more… Volela bih da je upoznam, ali ne da mi to neko namesti ili da me neko povede kod nje. Hoću da se to desi slučajno.“
(„Nedeljni telegraf“)
Dragan Veselinov,
predsednik koalicije „Vojvodina“ i ministar za poljoprivredu u Vladi Srbije govori o radikalizmu u ponašanju nekih vojvođanskih političara:
„Nisam za radikalni jezik, neće Vojvođanin da skoči na svog brata u Srbiji da zarati sa njim jedino zbog para. Mora nešto mnogo dublje da se desi da bi se ljudi odvažili da skoče jedni na druge. Otud u Vojvodini jezik mržnje ne nalazi plodno tlo. Može da se neđe plodno tlo kad se radi o drugim narodima, ali da pujdamo Srbe jedne na druge, to u Vojvodini neće proći.“
Da li je za uspešnu setvu zaslužnije ministarstvo ili Bog, ministar kaže:
„Bog toliko da pomogne ne može nikome, jer daleko je više zasejano i bolje sejano ove godine. Prema tome, ako neko hoće Bogu sve da pripiše, mi možemo svi da se sklonimo i da čekamo da nam Bog sve rešava. Neće biti da je on rešio situaciju. Jer pored nas su države koje su takođe uživale podršku Boga ove godine, ali ni slučajno nemaju rezultate kao mi.“
(„Duga“)
Nebojša Pavković,
načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, demantuje tvrdnje iz izveštaja organizacije za zaštitu ljudskih prava Human rights watch o njegovoj umešanosti u zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine i kaže:
„To su sve raznorazne priče i kalkulacije. Ne bih želeo da komentarišem takve izjave pojedinih iskompleksiranih ličnosti, koje misle da mogu neargumentovano da optužuju. Mislim da uvek postoje argumenti i istina da se to demantuje i dokaže.“
(„FoNet“)
Valentina Jovanović,
manekenka iz Požarevca, govori o zaradama sportista i značaju novca za uspešan život:
„Lagaću vas ako kažem da to nije bitno, jer se ne živi samo od dobrote i lepote. Novac je jako bitan za formiranje uspešne veze, a kasnije i braka. Novac odaje individualnu moć čoveka i nisam za varijantu sažaljevanja prema nekome. Život je jedan i treba ga što kvalitetnije živeti. Da se razumemo, nisam sponzoruša, ali smatram da je novac ključ sreće i ostvarenja ključnih životnih želja. Sportisti o kojima sada pričamo odriču se mnogo čega da bi mogli kada nemaju obaveze u klubu da se opuste i uživaju u životu. Zamislite kako bi to loše bilo da se toliko muče, a recimo osobi koju vole za rođendan ili godišnjicu ne mogu kupiti poklon koji će da bude fascinantan u svakom pogledu. Naravno, nisu samo sportisti sposobni dobro da zarade. Najviše mi na živce idu oni koji ceo život provedu zadovoljavajući se mrvicama. Devojka koja zavoli jednog takvog gubitnika ne zaslužuje uspeh u životu.“
(„Blic“)
Jezdimir Vasiljević,
vlasnik Jugoskandik banke o svojim zatvorskim danima, priča:
„Među cimerima u sobi bio mi je i Željko Simić, bivši ministar kulture. S njim sam provodio noć i dan, što bi se zatvorskim jezikom reklo, ‘da ne padne’. Psihički i fizički bio je potpuno uništen, pa sam čak namestio i krevet pored njegovog da bih ga podržao. Žao mi je što je, kad je izašao iz zatvora, rekao kako je u tome sam uspeo, a nije čak zahvalio ni sobnim kolegama koji ga nisu terali niti da pere niti da čisti, čak su mu i krevet nameštali.“
(„Glas“)
Siniša Vučinić,
jedan od najkontroverznijih ljudi na srpskoj političkoj sceni, o planovima da organizuje prevrat uoči hapšenja Slobodana Miloševića:
„Šta je trebalo da se dogodi? Bilo je potrebno da se okupi dvesta ili trista hiljada ljudi. Među njima bilo je bar deset hiljada sa oružjem. Uzeli bismo televiziju i druge važne institucije. Delovi vojske bi nam pružili podršku, za to sam imao garanciju. Bio bi to prvi srpski ustanak u novom veku.“
(„Ilustrovana politika“)
Milka Raičević,
urednica časopisa „Hrana kao lek“, godinama se bavi afrodizijacima i pripadnicama lepšeg pola otkriva male tajne afrodizijačke kuhinje:
„Vaš mačomen mora da jede orahe, džigericu, semenke bundeve i crni hleb kako bi uneo dovoljnu količinu cinka, jer bez njega nema dovoljno potrebnog testosterona. Najstariji afrodizijak je senf, a najpoznatiji, svakako, ostrige.“
(„Glas“)
