(Elektra, 2002)
Missy Elliott je crna Madonna. I za tu tvrdnju nameće se mnogo razloga. Njihova kreativna vizija nesporno je protkana infrastrukturom moneymakin mašinerije. Unutar te biznis kulture uredno je istančan njuh za potencijalne trendove, tako da se skoro uvek računa samo sa dve opcije – zvezda pravi trendove ili je prva da ih promoviše. Razbijajući marginu iza koje čuči crna žena, Missy je postala još jedan od femino-superheroja u dugom nizu od Nine Simone, Arethe Franklyn, preko Diane Ross, Tine Turner do Janet Jackson. Missy je svoj uticaj proširila i na modne liste (prošle godine njen hit Get Ur Freak On bio je najčešće puštana pesma na modnim revijama), Missy je brend koji prodaje druge brendove, dok za koju godinu valja očekivati da će MTV u Missy prepoznati vizuelnog i idejnog inovatora kome su samo malobrojni poput Madonne ili Michaela Jacksona dorasli za poređenje. I konačno, tamo gde je Madonna uspela da bude seks simbol sa metar i frtalj, Missy je uspela sa sto kila.
Formula Missynog uspeha je u pervertiranju idealne kombinacije songs & looks. U žanr koji je uprkos neprekidnoj radikalizaciji zapravo jezivo konzervativan ideološki, u svet mačo tipova naoružanih škorpionima i mercedesima Missy unosi svežinu ženskog pogleda, potrebe da se osvetli tegobnost jednog sveta koji nisu samo sise & dupe. U želji da svoju priču učini što autentičnijom, Missy prvi korak čini u pronalaženju idealnog muzičkog partnera – Timbalanda, takođe – buce. Timbaland je za hip hop ono što je Brian Wilson za pop muziku, neumoran istraživač, čovek kome su James Brown, Kraftwerk ili Einsturzende Neubauten podjednako korisne zbirke semplova. Kombinacija tako nastalog repetativnog minimalizma, bizarnih spojeva zvukova, često u izlomljenim ritmovima, daje Missynim rečima ono što Amerikanci zovu edge, oštricu, provokativnost, probojnost, čineći od nje ultrahip strašilo koje plaši sve koji bi da ne budu drugačiji. Drugi važan faktor je Missyna harizmatična seksualnost. Bilo da je u crnom PVC-u, ili sa svemirskom kacigom na glavi ili u majici Motorhed, Missy nijednog trenutka ne dovodi u pitanje činjenicu da je najbolja riba u kraju. Muškarci, naravno, ne ostaju imuni na izazove.
Under Construction je kao i većina Missynih albuma polovična afera. Seks je bio dobar, ali kratak, otprilike. Svaki od albuma nosi barem pet budućih klasika, i isto toliko rashodovanih oldtajmera. Missy procenjuje da bi prosečnom kupcu bilo malko previše štokhauzen-hopa, i da bi se čaša žuči ispila treba je zasladiti sladunjavim (im)b(ecij)aladama. Na poslednje dve ploče tema istih bila je prerana smrt njene štićenice Aaliyahe.
Missy ispravno oseća da naviruća struja retrogaražnih bendova ukazuje da bi narednih godina termin roots mogao biti najprofitabilnija kreativna krilatica. Stoga uvodni monolog na albumu govori o tome da je Under Construction zapravo Missy sama – work in progress. Spominje se rokenrol, a još više potreba da se vrati korenima hip hopa, zajednici, sve radi prevazilaženja mračnog vidimo–se–u–čitulji kruga u koji je upala sve kriminalnija hip hop elita. Missy se, naravno, nenametljivo nameće kao Havijer Solana tog procesa izmirenja. Under Construction je old nu skool ploča. Dakle, mislilo se na starinski način (gramofon i mikrofon), ali su se koristile nove tehnologije. Spominju se i sempluju Public Enemy i Martin Luther King, duet sa Jay-Zijem (Back In The Day) pobraja čitavu ekipu hiphopera koja je iznela žanr tokom osamdesetih, dok se u produkcijskom smislu u najboljim temama simulirao vajb uličnog brbljanja preko ritmičkih i melodijskih zaokreta improvizovanih na licu mesta od strane DJ-a. Gosti na albumu su predvidljivi – Ludacris, TLC u žalopojnoj Can You Hear me, Beyonce Knowels iz Destiny’s Child u sjajnoj neofunknoj Nothing Out There For Me, dok je pravi dragulj duet sa Method Manom, Bring The Pain, koji direktno asocira na njegov duet sa ribetinom nad hip hop ribetinama Mary J Blige (All That I Need). Missyna poruka je jasna – razlike nema. U odnosu na prethodni album Miss E… So Addictive, ovog puta vodilo se računa o tome da stilska kompaktnost bude veća i da album izbegne kompilacijski prizvuk.
Skoro sam negde u stranoj štampi čitao kako je na tržištu sve manje diva. S razlogom – treba napraviti mesta za Missy Elliott.
