Vođena snažnom vizijom i pionirskim duhom, na početku svog rada Pink International Company bila je kompanija koja mnogo obećava. Od nastanka pa sve do danas ona je, nadograđujući sopstvene mogućnosti, ostvarila mnogo više od očekivanog.
Period sazrevanja, traganja između potrebe da publika oblikuje program i da program, oblikujući publiku, učini da i ona sama traži više od puke zabave, učinio je da Pink izraste u medij koji neprestano gradi sam sebe. Tako proširujući svoje vidike, Televizija Pink je istovremeno počela da širi i vidike svojih gledalaca, njihove afinitete, želje i očekivanja.
Televizija Pink je postala najpopularnija televizijska stanica u našoj zemlji koja emituje 24 sata kvalitetnog programa.
S poverenjem raste i gledanost.
U poslednjih pet godina ostvaren je najveći prosečni rejting u primetimeu na području naše zemlje.
Pink je brend. Izuzetno uspešan brend. Naravno, iza svakog uspešnog brenda stoji i dobar proizvod. Ono što takav proizvod čini prepoznatljivim jeste određena količina različitih vrednosti koje ljudi prepoznaju ili usvajaju. Isto to se desilo i s nama. Stvorili smo program kome su ljudi, otkrivajući vrednosti datog proizvoda, poklonili svoje vreme.
1989.
Osnovan je muzički studio Pink
Brz poslovni razvoj rezultat je kvalitetnog i inovativnog rada…
studio vrlo brzo postaje mesto okupljanja najboljih muzičara…
1993.
Osnovan je Radio Pink
muziku koju smo stvorili trebalo je prezentovati slušaocima… uspeh nije izostao, pa je Radio Pink, kao jedna od prvih privatnih radio stanica, postigao ogromnu popularnost, pre svega zahvaljujući specifičnom zabavnom programu… popularnost raste… raste i kompanija…
1994.
osnovana je Televizija Pink
septembar… početak rada… neće proći mnogo vremena a TV Pink će na prostoru koji pokriva signalom postati najpopularnija TV stanica…
1997.
osnovan je City Records
1999.
početak rada samostalnog, celodnevnog satelitskog programa
2001.
izgrađena je nova zgrada
2003…
TV
Kako biti svež i interesantan i pri tom sačuvati ritam programa na koji je publika navikla, pitanje je koje se nužno postavlja u planiranju rada svake ozbiljne medijske kuće.
Sopstvena produkcija, informativni program, kvizovi, talkshow emisije, nove serije, veliki filmovi samo su deo onoga što Televizija Pink može i zna da pruži svojim gledaocima.
Pre svega, Televizija Pink čini da vreme koje publika provodi s njom bude kvalitetno ispunjeno.
Pink okuplja sjajan tim ljudi, sastavljen od mladih i iskusnih urednika, koji su svoje znanje i iskustvo usaglasili sa visokim zahtevima svetskih standarda i proverenih kvaliteta.
ŽEljKOMITROVIĆ, predsednikkompanije
„Pink televizija je mesto okupljanja. Nekad su se ljudi družili oko vatre pričajući jedni drugima priče koje su ih zbližavale. Nama se taj način komunikacije dopao i odlučili smo da ekran naše televizije postane vatra koja će okupiti gledaoce svih uzrasta i razlika.
Tako smo započeli jednu novu avanturu koja je otkrivala našim gledaocima neistražene puteve novih prostora i mogućnosti.
Filozofija TV Pink-a je jednostavna. Ona se u najvećoj meri
zasniva na tome da ljudi vole kvalitetnu zabavu i da teže tome da je pronađu. Televizija, bolje i lakše od bilo čega, tu zabavu može da pruži. Bilo da je u pitanju dobar film, zabavna serija ili program koji se stvara uz pomoć samih gledalaca – kontakt program, jedna stvar je zajednička – strast.
Pink International Company se i posle toliko godina postojanja menja. Izoštravajući fokus sopstvenog poslovanja, Pink International Company je spremna da dočeka novo medijsko vreme.
Kreativnost i tehnologija postaju njena vrhunska merila uz koja će se sticati novi poeni a samim tim i novi gledaoci. Novo vreme počinje i mi ga spremni prihvatamo rešeni da postanemo jedan od predvodnika.“
TVLica
Promišljenim odabirom voditelja i novinara vremenom smo postigli da se gledaoci zbliže s njima, njihovim atraktivnim emisijama i aktuelnim temama koje u njima obrađuju na sebi svojstven i specifičan način. Njihova današnja popularnost može se meriti s onom koju doživljavaju voditelji u velikim svetskim medijskim kućama gde imidž TV stanice personifikuju ljudi koji u njoj rade.
Filmskiiserijskiprogram
Posebna pažnja posvećena je odabiru vrhunskog filmskog i serijskog programa. Usmerenje nam je da osim kvaliteta ponudimo i aktuelnost. O tome svedoči velik broj premijera. Temeljno i dugoročno planiranje obezbeđuje da u pravom trenutku prikažemo vrhunska ostvarenja.
Sarađujemo sa svim većim filmskim i televizijskim kompanijama u svetu. Televizija Pink ima potpisane ugovore za prikazivanje filmova i serijskog programa sa eminentnim kompanijama: Warner Brothers, 20th Century Fox, Orion, Carolco, Dream Works i PolyGram, Paramount, Universal.
Pred našim gledaocima je velik izbor izuzetno raznovrsnog i kvalitetnog igranog programa.
TV Pink mesečno prikazuje i po 80 filmova, od kojih se 15 prikazuje premijerno. Emitovali smo i emitujemo najpopularnije TV serije, kao što su: Mućke, Crna Guja, Baywatch, X – files, Homicide, Friends, Čikago bolnica, Nikita, Alo alo, ER, Simpsonovi….
Informativniprogram
Uvek u toku, stalno u potrazi za najsvežijim vestima.
Nezavisni i slobodoumni.
To je informativni program – najmlađa redakcija koja se najbrže razvija.
Naši novinari su u pravom smislu Pinkovi: to su mladi ljudi koji su se kao novinari formirali upravo ovde, dokazavši da dobra pojava, imidž, inteligencija i kultura predstavljaju nerazdvojne elemente medijske slike.
Entuzijazam i znanje ovih mladih profesionalaca, koordiniranih iskusnim uredništvom, neizostavno za posledicu imaju uspeh i zadobijanje poverenja gledalaca.
Urednik informativnog programa je Tanja Jordović.
Početak rada: 30. novembar 2001.
Sportskiprogram
Septembar 2002. godine bio je mesec u kome je Televizija Pink otvorila svoj program i za ljubitelje vrhunskog sporta. Od tada, gotovo svakog vikenda, svojim gledaocima prikazivala je po dve utakmice italijanskog Kalča, najskuplje i po mnogima najkvalitetnije fudbalske lige na svetu. Istraživanja gledanosti pokazala su do sada neverovatno interesovanje za okršaje Lacija, Milana, Rome, Juventusa, Intera… Primera radi, rimski gradski derbi Roma – Lacio 27. oktobra 2002. godine pratilo je (bar neko vreme) gotovo dva miliona, a 16. 02.2003. utakmicu Milan – Lacio gotovo dva i po miliona ljudi.
Takođe u septembru prošle godine, utakmicom Olimpija – Crvena zvezda, beogradski klub počeo je takmičenje u Gudijer ligi. Televizija Pink je gledaocima u Srbiji i Crnoj Gori i širom sveta (putem satelitskog programa) omogućila da uživo posmatraju sjajnu igru Zvezde i njene trijumfe nad Cibonom, Splitom, Zadrom, Makabijem… Brojka koja prelazi dva miliona postala je redovan pratilac izveštaja o gledanosti ovih utakmica. Prmera radi, susret Crvena zvezda – Zadar 22.12.2002. bio je na programu gotovo svakog trećeg uključenog televizora u Srbiji.
Veliko interesovanje sportske publike za naš program nagradili smo i kupovinom prava za najekskluzivniji svetski sportski događaj u ovoj godini, takmičenje vozača Formule 1. Izmene pravila, već posle prve dve trke, dale su za pravo onima koji su tvrdili da će ovogodišnje nadmetanje braće Šumaher, Montoje, Kultarda i novih zvezda devetnaestogodišnjeg Španca Alonsa i Finca Rajkonena vratiti Formuli 1 potpunu neizvesnost i vrhunska uzbuđenja.
Pred nama je serija sportskih prenosa koje će gledaoci Pinka moći uživo da prate:
Četvrtak 3. april od 17.00 Fajnal for Gudijer lige direktno sa završnog turnira u Ljubljani: Crvena zvezda – Zadar.
Subota 5. april od 20.00 Finale Gudijer lige i, nadamo se, utakmica Crvene zvezde protiv pobednika duela Olimpija – Makabi.
Nedelja 6. april od 15.00 Kalčo: (najverovatnije) Lacio – Komo i od 20.30 italijanski derbi: Inter – Roma. Između dve fudbalske utakmice od 18.50 Velika nagrada Brazila, treća trka ovogodišnjeg šampionata Formule 1. Ferari protiv BMW Vilijamsa, Meklaren Mercedesa, Jaguara, Honde, Renoa, Tojote, Forda…
Zabavniprogram
Zabavno-muzičke emisije Televizije Pink svakako čine jedan od najznačajnijih segmenata, koji zapravo daje boju čitavom programu.
Istovremeno, bilo je to polje najvećih kontroverzi. Dok su emisije, o kojima je ponekad i trebalo raspravljati, dostizale neverovatnu gledanost, sva pera kritike oštrena su baš na ovom programskom segmentu.
Možda se i može govoriti o trenucima podilaženja vladajućem ukusu, o obavezi medija da edukuje, ali mogli bismo da dođemo do pitanja šta je starije… Verujemo da je publika ta koja ima najviše prava da uređuje program jedne komercijalne televizije, dakle, televizije koja se sama izdržava. (Nadamo se da smo kao društvo prerasli negativnu konotaciju komercijalnog.) Zrelost nas je podučila kako da međusobno utičemo na poboljšanje te uređivačke politike.
Iskustvo nas je uputilo kako da razlikujemo analitičku kritiku od licemerja, neobjektivnosti i verbalne mode.
Televizija Pink nudi zabavu za celu porodicu, i podaci govore da su upravo emisije zabavnog programa među najgledanijim. Koliko je ta tvrdnja ubedljiva najbolje svedoči činjenica da je među trideset najgledanijih emisija na svim televizijama dvadeset u Pinkovoj produkciji.
Zapravo, sledeći svetske televizijske trendove, Televizija Pink je, kreirajući svoj program, pomešala utvrđene žanrove i time razbila monotoniju oveštalih formi.
Zato nije čudo što su najveće zvezde Televizije Pink uposlene upravo u emisijama ovog programa. Neke od njih došle su na TV Pink kao zvučna imena. S druge strane, naša televizija je odnegovala i stvorila izuzetno popularne televizijske ličnosti. Tako se većina medijskih, ali i društvenih događaja ne smatra sasvim uspelim bez prisustva Ivane Zarić, Ognjena Amidžića, Boška Jakovljevića, Tatjane Vojtehovski-Stevanov, Biljane Obradović, ekipe emisije „City“…
Vodeći računa o razvoju svog programa, urednica Milica Mitrović i njen kreativni tim posebnu pažnju poklanjaju novinama u domenu zabavno-muzičkog programa. One su za većinu gledalaca i najvidljivije i najzanimljivije. Uz privrženost osnovnoj orijentaciji – zabava za celu porodicu – planiraju se novi poduhvati. Televizija Pink u ovom svom segmentu posebnu pažnju poklanja praćenju modernih svetskih produkcionih tokova.
Satelit
U ogromnoj ponudi satelitskih programa, na nebu prepunom informacionih signala, izdvaja se Pink Plus.
Satelitski program Televizije Pink pruža ljudima u dijaspori sve ono što strani kanali nemaju: mnogo zabave, domaću muziku, bisere domaće kinematografije i direktne prenose sportskih događaja sa ovih prostora.
U početku na satelitu RTS-a, samo nedeljom od 8 do 18 h, Pink Plus se od sredine avgusta 1999. godine izdvaja kao poseban, celodnevni program u digitalnoj tehnici. Nakon prve dve nedelje otvorenog prikazivanja program je skremblovan. U toku samo dva dana bilo je 10.000 poziva ljudi spremnih da se odmah pretplate na program.
Za vrlo kratko vreme doživeo je veliku popularnost među bivšim jugoslovenskim republikama.
Glavnina korisnika je u Evropskoj uniji, ali ih ima i na Bliskom istoku i u Australiji. Program Pink Plusa se kablovskim sistemima distribuira u mnogim evropskim zemljama. Proširivanjem mreže satelita u aprilu i oktobru 2001. godine signal Pink Plusa može se pratiti na području Evrope, Bliskog istoka, Severne i Južne Afrike, Kine, Azije, Australije, Novog Zelanda, SAD i Kanade. Brigu o korisnicima preuzeo je korisnički servis u Beču, čime su kvalitet i brzina usluge znatno unapređeni.
Izvanredan uspeh Pink Plusa doveo je do toga da budući planovi podrazumevaju proširivanje na čitav paket programa, što obećava još raznovrsnije sadržaje i značajnije prisustvo na medijskom nebu.
Tako je satelitski porogram Pink Plusa uspostavio globalnu komunikaciju sa ljudima širom sveta i ponudio im deo svog ružičastog sna.
CityRecords
Izdavačka kuća City Records osnovana je 1997. godine i od tada je institucija koja okuplja sva važnija imena domaće muzičke scene. Takođe, otvorila je put ka slavi mnogim, tada neafirmisanim, a sada veoma popularnim izvođačima.
Pored domaćih muzičara, za City Records svoju muziku su objavljivali i muzičari iz inostranstva.
City Records svojim stilom, savremenošću i kvalitetom diktira trendove u popularnoj muzici na ovim prostorima.
početak rada: maj 1997.
ukupno izvođača:147
RadioPink
Folk muzika i zvezde City Recordsa, voditelji koji daju poseban šarm svojom ležernošću, to je najslušaniji folk radio, Pink Radio.
Najstariji segment Pink International Company svojim pojavljivanjem privukao je ogromnu pažnju i stekao armiju vernih slušalaca. U kratkom roku izbio je na vodeće mesto po slušanosti i taj trend traje svih ovih godina.
Celodnevni program emituje se i preko satelita i na internetu, a u planu je pokrivanje veće teritorije Srbije. Aktiviranjem predajnika na Iriškom vencu, Radio Pink će se čuti i na frekvenciji 107 MHz i pokrivaće Vojvodinu i Mačvu.
Inače, izvanredna slušanost Radio Pinka drastično raste tokom vikenda, kada je njegov muzički izbor osnova provoda na mnogim žurkama.
početak rada: 24. 12. 1993.
direktor: Bojan Stoimirović
glavni i odgovorni urednik: Milica Mitrović
frekvencija: 91.3MHz
RadioPingvin
Prva privatna radio stanica u Beogradu, Radio Pingvin, od početka do danas održala je svoj prepoznatljiv stil urbanog, savremenog radija. Negujući isključivo zabavne sadržaje, rok i pop muziku, godinama je u vrhu slušanosti. Radio Pingvin okuplja najzvučnija imena radio voditeljstva i muzike. Mnogi sadašnji voditelji Radio i TV Pinka, ali i drugih medijskih kuća, potekli su upravo odavde. Uvek snažno autorski obeležen, Radio Pingvin je prvi radio koji je postao institucija za sebe i ne samo da je održao nego i stalno proširuje svoju popularnost među slušaocima.
početak rada: novembar 1991.
u sastavu Kompanije Pink od septembra 1997.
direktor i glavni i odgovorni urednik: Ivan Ristić
muzički urednik: Zdenko Kolar
frekvencija: 98,9MHz
Nagradeipriznanja:
– Priznanje 23. salona arhitekture za ostvaren visok domet u arhitekturi (2001)
– I nagrada ULUPUDS- a na 34. majskoj izložbi iz fonda „Aleksandar Saletić“ za najznačajnije delo iz oblasti enterijera (2001)
– Plaketa na BPB Trophy u Beču za najbolje enterijere (2002)
– Prva nagrada časopisa „Arhitektura“ za najznačajnije arhitektonsko delo (2001)
– Pozvani učesnik 42. oktobarskog salona (2001)
– Pozvani učesnik 21. svetskog kongresa arhitekture u Berlinu u okviru jugoslovenskog štanda (2002)
U domenu produkcije reklama i televizijskih spotova, ideje i znanje mladih ljudi, koji sačinjavaju kreativne timove, postavljaju nove standarde.
Kreativnost na polju kompjuterske animacije i video produkcije nije mogla da se zaustavi samo na špicama i džinglovima koji su u početku nastajali za potrebe TV Pinka.
Media System je sinonim za profesionalnu video produkciju koja svojim izgledom neguje vrhunsku estetiku. Izvlačeći maksimum iz tehnike, postavili su nove standarde, rame uz rame sa svetskim. To im je omogućilo prodor ne samo na domaće nego i na strano tržište.
početak rada: septembar 1994.
Marketing
Marketing Pink International Company trguje vremenom i to u skladu s proverenim svetskim principima.
Piplmetar, koji omogućava egzaktan uvid u gledanost, postavlja nov sistem vrednovanja. Na osnovu rezultata istraživanja, pred timom marketinških znalaca je zadatak da procente gledanosti pretvore u procente budžeta.
Uspešnim usaglašavanjem zahteva klijenata, programskih mogućnosti Radija i TV Pinka i interesovanja gledalaca postižu se najbolji efekti, što rezultuje velikim poslovnim uspehom klijenata.
Podrškapravimakcijamaidogađajima
Mada izgleda pomalo neukusno meriti efekte i odjeke medijskog sponzorstva i učešće u humanitarnim akcijama, dobro je znati da su dostignuti neki važni ciljevi.
Još je teže meriti koja je od tih akcija bila važnija, ali se čini da je najviše emocija i ponosa izazavalo otvaranje novog odeljenja za decu na Institutu za onkologiju u Beogradu.
Čast je bila i sama mogućnost da se ugradi prilog u ktitorstvo hrama Svetog Save. U ovoj godini planira se snažna podrška obnovi porodilišta KC „Dr Dragiša Mišović“. Želimo da iz „komšiluka“ ponovo slušamo prvi plač zdravih novorođenih beba.
Iako su „komercijalne sekunde“ ono od čega Pink živi, bilo je i biće dovoljno mesta za podršku svim vrednim kulturnim događanjima. Televizija Pink bila je generalni sponzor „Zoranovih dana“ u Zaječaru, od početka smo prijatelji Guitar-art festivala koji se uprvo održava u Beogradu, sa zadovoljstvom smo podržali FEST…
Prepoznavanje potreba publike nije samo deo poslovne strategije. To je osećanje koje je iznad interesa i svojevrstan zalog za budućnost.
Granicekojeodređujepublika
Koncept balakanskog i evropskog medijskog giganta sada bi već mogao da se posmatra samo kao nekadašnja motivacija. Realnost je da se, na ovaj ili onaj način, program Televizije Pink gleda u celom svetu.
No, ono što je nama najbliže i što je „najsvežiji“ Pinkov emisioni poduhvat jeste emitovanje programa u Crnoj Gori.
Posle samo dva meseca, potvrdili su i istraživači i konkurencija (svako u svom tonu), Pinkov program je postao najgledaniji. A da bi potrebe gledališta bile što putpunije zadovoljene, formirana je i posebna redakcija u Crnoj Gori, koja će, za televiziju neophodnom brzinom, ispratiti i sva lokalna događanja.
Razvoj, i koncepcijski i tehnološki, sada je više nego ikad prva stavka u investicionim planovima Kompanije Pink International. To je, čini se, jedini način da se dalje pomeraju granice.
Sve se može posmatrati i kao dugoročna kampanja, a njeno geslo je: MI RADIMO NA SEBI. A VI?
Kviz "Najbolji prijatelji"
Kviz „Najbolji prijatelji“ na srpsko i crnogorsko tržište donela je produkcijska kuća Emotion u saradnji s najvećim svetskim proizvođačem televizijske zabave, kompanijom Sony Pictures Entertainment Inc. Kviz će biti emitovan na kanalu Televizije Pink, najgledanije televizijske stanice u zemlji.
U kvizu „Najbolji prijatelji“, kroz četiri raznovrsne igre, uz puno smeha, šale i provokacija, pokušavamo da saznamo koliko se prijatelji međusobno dobro poznaju. U kvizu su suprotstavljene dve ekipe od po tri takmičara, Muški prijatelji i Ženski prijatelji. Oni, odgovarajući na pitanja specijalno skrojena po njihovoj meri, pokušavaju da pobede suparničku ekipu i dokažu svoju međusobnu privrženost. Svaka igra donosi nov izazov i na originalan način koncipirane zadatke. Uz izvanredne voditeljske i improvizatorske mogućnosti voditelja emisije Ognjena Amidžića, jednog od najpopularnijih voditelja u zemlji, kviz dobija svoju konačnu, uvek drugačiju, duhovitu i inspirativnu formu.
Otvorenošću i iskrenošću ljudi stiču neraskidiva prijateljstva. Jedino to može ih dovesti do pobede u ovom kvizu koja im donosi zajedničko letovanje na nekim od najatraktivnijih turističkih destinacija sveta.
Leteći start
„Leteći start“ produkcijske kuće Emotion, koja se s velikim uspehom emituje na najgledanijoj televizijskoj stanici u Srbiji i Crnoj Gori, Radio-televiziji Pink, postala je megahit u rekordno kratkom vremenskom periodu. Već u trećoj nedelji prikazivanja postala je jedna od najgledanijih emisija u Jugoslaviji.
„Leteći start“ je trka dva uporna voditelja, Ane Mihajlovske i Milana Kalinića, koji u beogradskoj gužvi traže slučajne prolaznike spremne da se odreknu svih svojih obaveza, dogovora, poslova, na brzinu se spreme i odmah krenu na put ka nekoj od atraktivnih svetskih destinacija. „Leteći start“ pronalazi svog najvernijeg saradnika u moru raznovrsnih karaktera, koji ovoj emisiji garantuju raznolikost i uvek drugačiji tok. Kako će se kandidati snaći u ekstremnoj situaciji trke s vremenom i suparničkim kandidatom? Hoće li biti pribrani, dobro organizovani, brži i na kraju uspešni, zavisi od njih samih. Oni moraju sami i o svom trošku organizovati svoj što brži dolazak na šalter Kontiki Travel turističke agencije na Beogradskom aerodromu, rizikujući pri tom da ceo njihov trud bude uzaludan. Jer, biti drugi u ovoj trci znači biti i poslednji.
Kviz
Smelost, strategija, sreća i iznad svega znanje ključne su reči koje opisuju kviz „Ruski rulet“, šou koji je izašao iz jedne od najuspešnijih fabrika zabave na svetu, kompanije Sony. Produkcijska kuća Emotion ponovo je prepoznala kvalitet i ovaj senzacionalni projekat donela na srpsko i crnogorsko tržište u saradnji s RTV Pinkom, na čijem će se kanalu kviz emitovati.
U „Ruskom ruletu“ nema odustajanja. U „Ruskom ruletu“ nema povlađivanja i pomaganja. U „Ruskom ruletu“ takmičar ima samo dve opcije: da pobedi ili da propadne u zemlju. U pet rundi pet takmičara pokušava da dođe do tri miliona dinara, pokazujući svoje znanje, ali i otkrivajući slabosti svojih protivnika, odnosno ostalih takmičara. Na kraju, samo jedan ostaje na nogama. Pa čak ni on nije bezbedan. Tek ukoliko uspešno prođe i petu rundu u kojoj se bori protiv vremena i sopstvenog neznanja, otvara mu se mogućnost da napusti arenu iskoračivši iz nje, ali takvu šansu takmičar ne mora i da iskoristi. Pred njim je još jedna opcija: može pokušati da, uz mnogo sreće, osvoji i cela tri miliona dinara igrajući igru ruskog ruleta. Naravno, ako ne uspe, rupa će ga, kao i ostale, spremno dočekati.
„Ruskirulet“ – tehničke „pikanterije“
Pre nego što počne da se meri gledanost „Ruskog ruleta“, izuzetna ekipa inženjera i tehničara izmerila je količine nekih od materijala ugrađenih u impozantnu konstrukciju „Ruleta“.
1200 lampi 160 reflektora 7,5 tona metalne konstrukcije 1200 metara kablova 13 motora sa reduktorom 18 elektromagnetnih solenoida 8 energetskih jedinica 8×2 kW 70 tabli vodootpornog špera 100 m2 lesonita 30 m2 klirita dupli razvodni orman 6 LPD monitora 25 m2 aluminijuma 10 m2 želatinskih filtera…
O količini informacija koje će razmenjivati visoko sofisticirani softveri zaista je teško govoriti običnim brojkama.
Sitkom
M/j/ešovitibrak, sitkom serija na TV Pinku, pripada logičnom sledu mog profesionalnog bavljenja različitim televizijskim formama. Iako kao dramski pisac više pripadam pozorištu, televizija je bila stalni deo moje profesionalne biografije. Profesionalni prvenac bila je tv-drama Krojačidžinsa na nekadašnjoj Televiziji Beograd, još u vremenima dok sam bio student FDU-a. Sledila je serija Podijum, gde sam učio TV zanat od Miše Vukobratovića, pa TV film Krenipremameni TV Crne Gore, mini serijal Kontraš na TV BK, niz serijala igrano-muzičke forme za RTS i Televiziju Crne Gore… Pripadam onim autorima koji ne misle da su „naučeni rođeni“, pa sam lekcije televizijskog posla, neformalno i prijateljski, dobijao od kultnog urednika kultnih serija Mališe Marinkovića. Dakle, pozorište i sve ono što sam za nekih dvadesetak godina uradio u njemu, išlo je pod ruku sa televizijom. Seriji M/j/ešovitibrak prethodio je niz pozorišnih malih formi – Tajnaplaveptice, Favi produkcija, Anđela u Zvezdara teatru i premisa za seriju M/j/ešovitibrak u Ateljeu 212 – koje su po načinu autorskog mišljenja bile bliske televiziji. Moj kolega dramaturg i profesor FDU-a Filip David je posle premijere Anđele definisao takvu vrstu pozorišta kao nešto što podržava sitkom dramaturgiju američke i engleske A produkcije. Uprkos izvesnom zgražanju teatarskih i parateatarskih čistunaca, reditelj Milan Karadžić i ja dobro smo se osećali u takvim pozorišnim vodama, a predstave su ušle u ligu blockbustera. Vrlo svesno smo negovali ono zbog čega su nas često kudili, a to je da se pozorište dokazuje punim salama i pred punim salama. Bilo da smo radili umetnički ambiciozne predstave koje su odnosile nagrade na najelitnijim festivalima ili „džepne“ projekte sa tri glumca, imali smo samo jedan zadatak: da estetički relevantnim sredstvima ispričamo priče koje nisu dosadne. Dosada je anestetička ketogorija, odraz zanatskog neumeća i umetničke inferiornosti, ma koliko se trudili da je proglasite umetničkim idealom. Naravno, odmah je tu došla čuvena demagoška floskula da „povlađujemo ukusu publike“, da radimo ono što publika voli. Ama, ne! Publika je volela ono što mi radimo. Takva licentiapoetica, činjenica da, shodno onome što smo radili u pozorištima prethodnih dvadesetak godina, možemo sami da odlučujemo o tome šta ćemo i gde ćemo raditi, a i davna odluka da „ne stajemo u istu vodu“, te izazovi da se okušamo u nečemu u čemu nismo bili, doveli su i do odluke da M/j/ešovitibrak ponudimo Televiziji Pink. I da od TV Pinka i Željka Mitrovića dobijemo „uzvratni signal“. Ono što je imponovalo već na prvom koraku jesu neposredni i profesionalni kontakti i produkcione okolnosti koje vam pomažu, a ne odmažu, što je kod nas postalo pravilo. Nigde užirenih i usporenih urednika koji odluke prebacuju s kolena na koleno, sve moleći Boga da ni od ovoga ne bude ništa, nigde kukumavki i žalopojki, nema odgođenih sastanaka i obećanja: Javiću se. Radi se posao, ništa manje i ništa više. Profesionalizam i produkcijska mašinerija koja se pokreće u korist autorske zamisli jednostavna je i suštinska formula koju Pink primenjuje prilikom realizacije naše serije. Bilo bi licemerno ne priznati da je, u našem okruženju, bilo zapitanosti i čuđenja, sve sa argumentacijom pragreha „turbo folka“. Ovde ne mogu a da se ne setim rečenice Umberta Eka kada se bavio programom jedne od najznačajnijih svetskih televizija, RAI. Raskošni revijalni programi, ne baš po volji italijanske kulturne elite, vrhunski informativni program i brži i vešti niz talkingshow emisija, ne baš po volji klera i desnice, mnogo sporta i pregršt filmova, kako to podvesti pod neki koncept, uređivački stav? Eko je rekao: OSCARmangiatutto, parafrazirajući reklamni slogan za neki deterdžent. „Televizija je otvoren medij koji se hrani svim aspektima društvenog i privatnog života. Ona, kao OSKAR, jede sve, a vi ne morate. Izaberite.“
Stevan Koprivica, dramski pisac
Zgrada
Sve osobenosti Pink International Company materijalizovane su i pretočene u formu izgradnjom zgrade ove medijske kuće. Ona je nedvosmisleno pretočila smisao medija u oblik, svojom arhitekturom iskazavši njihovu tehnološku složenost i težnju ka savršenstvu, ne ostavljajući pri tom nikog ravnodušnim.
Koncept arhitekte Aleksandra Spajića pretpostavlja ovo zdanje kao poslovni i proizvodni mehanizam u funkcionalnom smislu. Tehnološki proces evoluira po vertikali zdanja, pri tom se granajući horizontalno: „proizvodnja“ je smeštena pod zemljom, „priprema i obrada“ u prizemlju i „logistika“ po spratovima.
Ideja je bila da i spolja i iznutra objekat jasno govori da je reč o medijskoj kući. Od ulaza u centralni hol, preko transparentnih unutrašnjih fasada, neobičnog panoramskog lifta, pa do sagledive „proizvodnje“ postavljene u središtu objekta, sve je u neprekinutoj vizuelnoj komunikaciji koja iskazuje dinamičan karakter medija.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Do 10. februara korisnici pripejda moraće da registruju svoje brojeve u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama. Kompanija Yettel pripremila je različite pogodnosti za svoje korisnike
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Udobno je biti vođen. Pružiš ručicu i ideš kuda te vode. Ne misliš. Ne pitaš. Prepuštaš se. Slušaš vođu. Ne izlaziš iz samoskrivljene nezrelosti. Studenti Srbije to odbijaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
