Biljana Wilimon,
kolumnistkinja, ima interesantnu i korisnu ideju:
„Dok mi je kontejner bio blizu kuće svakodnevno sam iznosila smeće. Otkako (noću) dobijaju noge, zaista nemam snage da svako malo, bez lifta, s petog sprata, silazim, zbog samo jedne kese. Nakupim ih pet-šest, skockam se, stanem ispred zgrade i razmislim – na koju stranu da krenem!? Neretko, desi se, da prepičim i pola kilometra – do prvog koji vidim. Zato sam rešila da uz kese sa đubretom ponesem i neko štivo. Tražeći kontejner, mogu da predahnem i da nešto iščitam. Danas sam izabrala Kunderu i Smešne ljubavi. Ko kaže da od đubreta nema vajde mlatnuću ga kesom, jebeš mi mater.“
(„Blicnews“)
Momčilo Mića Krstić,
astrolog, uradio je horoskop premijera Zorana Živkovića:
„Rođen je 22.12.1960. u 19.50 u Nišu. Okrenut je mladim ljudima, sportu, školama, i uopšte mladosti. Konjunkcija Merkura daje mu naglašeni racio i filozifiju. On je čovek koji voli da ide ispred vremena i jako je intuitivan, a ima i nekog pronalazačkog dara u sebi. Malo neobičan i naglašen nos, nasledio od majčine loze, što mu u isto vreme stvara magnetičnost i prirodnu moć nad drugima. Realizacija njegovog uspeha dolazi posle 40-te. Ekonomski uspesi preko investicionih ulaganja biće njegov podsticaj . Naglašeni policijski aspekt daje mu šansu da na vreme otkrije prevare i reaguje, neki put i nekontrolisano. Prijatelj je koji svoje voljene brani i kada nisu u pravu, pa tada izvuče deblji kraj, a oni mogu i da se izvuku.“ („Arena“)
Damir Dokić,
otac teniserke Jelene, demantuje da mu se kćer udaje:
„To su obične gluposti. Jelena se ne udaje za tog Brnoldija, a svetski novinari mogu da pišu šta hoće. Svi znaju šta ja mislim o tom dečku. On jednostavno nije za nju. Otkada je počela da se sa njim zabavlja beleži samo loše rezultate. Nadam se da će i toj priči uskoro doći kraj.“
Onima koji osuđuju njegove izjave poručuje:
„Te ljude i njihove dvostruke standarde neću ni da komentarišem. Da je o njihovoj kćerki reč, sigurno bi pevali drugu pesmu, ali pošto nije, mogu da izigravaju takozvane evropske ljude. Da se razumemo, uvek treba poštovati drugu naciju, ali ja želim da Jelena nađe nekog našeg momka. Često se čujemo i Jelena je veoma nervozna. Takva je i na mečevima. Moja kćerka je pravi Srbin, tvrdoglava je i dok ne udari glavom o zid neće se opametiti.“ („Arena“)
Slobodan Ristivojević,
iz Vrbice kod Aranđelovca, „već više od 30 godina ne pije vodu, već pivo. Da bi ovekovečio svoju vernost pivu, na nadrgrobnom spomeniku isklesao je flaše piva, a dve flaše je zabetonirao u temelj“:
„Dok sam još radio kao transportni radnik u ‘Knjazu Milošu’ a znao sam da zaradim platu veću od generalnog direktora, primetio sam da mi pivo daje neku posebnu snagu i da mi odgovara organizmu. Za tri decenije treba da sam popio 50.000 litara piva. Dok sam bio mlad pio sam i dve gajbe piva ko od šale. Sada pet-šest flaša. Kupovao sam odjedanput i po 15 gajbi, a sada je uvek jedna u rezervi.“
(„Arena“)
„Svet„,
novosadski tabloid, posvetio je tekst sponzorušama u Srbiji ovog proleća:
„Srpske sponzoruše su u panici! U do sada nezapamćenoj akciji ‘Sablja’, u obračunu sa organizovanim kriminalom, MUP Srbije je priveo više od 8200 žestokih momaka koji su, prema nekim procenama, finansirali bar četiri puta više devojaka sklonih latentnoj prostituciji. Kada se prostom matematikom toj cifri doda veliki broj onih koji su zbog kriminogene prošlosti pobegli iz zemlje i onih koji su se sakrili u mišije rupe da ih ‘Sablja’ ne bi posekla, dolazi se do zaključka da je nekoliko desetina hiljada sponzoruša ostalo bez izvora prihoda.“
Dr Danijela Marić, psiholog, daje psihološki portret pomenutih devojaka:
„Sponzoruše su labilne, lakomislene, u najvećem broju slučajeva su i priglupe. Istina, ima i visokoobrazovanih devojaka koje su sponzoruše, pa i klasične prostitutke. Stepen obrazovanja nije garancija moralnosti. Jednostavno, ako neko radi samo na svojoj spoljašnjosti zanemarujući rad na unutrašnjim moralno-psihološkim osobinama, sigurno je da će ta unutrašnja lepota koja čini 80 odsto ukupne lepote biti ne samo zapostavljena nego neće ni postojati.“
Ksenija Pajčin,
pevačica i igračica, upitana je kako bira pesme:
„Naša fora je uraditi pesmu iz srca. Ja sam tako brza. Odabrala sam i adekvatnu garderobu. Odmah znam da je ono što vidim sigurno odgovarajuće.“ („Svet“)
Dr Bogić Vraneš,
u tekstu dugačkog naslova ,“Rasulo jezičke srpske imperije ili crnogorski jezik pod svojim imenom“, kaže:
„Sa velikom žestinom bitka za crnogorski jezik, odnosno protiv njega vodi se u Beogradu i Novom Sadu čija ubojna dejstva podržava šovinističko-intelektualna artiljerija Karadžićeve Republike Srpske i srpska dijaspora u ‘celom svetu’.
Postepeno su se na pomen crnogorskog jezika, njegovo ustavno ozakonjenje i uvođenje imena u društveni život Crne Gore, rastrčali i uspaničili ‘terazijski’ Crnogorci, srpski akademici, dežurni intelektualci, ravnogorci i drugi nacionalisti. Ni vanredno stanje u Srbiji, koje je u toku, ni sav galimatijas kroz koji prolazi srpsko društvo, nijesu mogli zaseniti eksploziju crnogorskog pitanja, odnosno nastojanja većeg dijela Crnogoraca da jeziku kojim govore vrate njegovo autentično ime, prema svome biću crnogorskom.
Crnogorski jezik postao je veliko(srpska) mora. Opasnost prvog reda. Dežurne novine, radio i televizija, podgrijavaju atmosferu i zvone na uzbunu.“ („Crnogorski književni list“)
Đorđe Pavlov, ili Đoka Kortina,
čuveni maneken, ili „najpoznatiji beogradski plejboj“, priča:
„Nosio sam uzana teget odela, zvoncare sa kockama, jahaće čizme, šešire… Ali, ipak mislim da su zvoncare najlepše pantalone koje postoje. Lepo stoje i muškarcima, a posebno devojkama. I ako nije dobro građena, svaka žena koja ih obuče uz štikle dobije lepu nogu i lepu guzu.“
Kakvi se muškarci dopadaju ženama:
„Mislim da žene najviše vole da im muškarac imponuje svojom sveobuhvatnošću. To podrazumeva izgled, stav, energiju, uspeh, bogatstvo… Žene svesno ili nesvesno žele da muškarac dominira, ali da bude toliko fleksibilan da prema njemu mogu da razviju svoj majčinski instinkt. Od velike je važnosti da žena primeti da se njen muškarac dopada devojkama jer mu to povećava vrednost u njenim očima.“ („Ljubav“)
Dr Jakov Mrvaljević,
sociolog kulture, u dnevniku za subotu 12. april je napisao:
„Mjesec dana od ubistva premijera Zorana Đinđića. Beogradska televizija daje pregled aktivnosti na hvatanju zločinaca i suzbijanju kriminala. Zaista, impresivan lov na ‘vitezove’! Zadovoljstvo je čuti i vidjeti da je veći broj aktera naših patnji i stradanja već po zatvorima, od Haga do Požarevca.
Ipak, ostaje bojazan da proces čišćenja Srbije od nataloženog zla neće biti doveden do kraja. Neophodna je katarza, oslobađanje od bolesnih i krajnje iracionalnih okova ‘nebeskog naroda’, od krajnje perfidnih i beskrupuloznih književnika i naučnika, popova i proroka, vampira i vukodlaka, koji su odgovorni za duhovno drogiranje sopstvenog naroda. I na tom planu pomoglo bi razdvajanje Srbije i Crne Gore, jer bi okretanje samom sebi neminovno zahtijevalo racionalnije ponašanje i strukturiranje. Srpskom nacionalizmu dovoljna je i Crna Gora da bi održao svoju osionu i agresivnu poziciju.“ („Monitor“)
Jovana Petrović,
glumica, o lezbijkama kaže: „Homoseksualizam je daleko, daleko od mene. Ne slažem se sa njihovim opredeljenjem, lično ne poznajem nijednu lezbijku i, iskreno, nemam želju da ih upoznajem. I u buduće, što se mene tiče, imam nameru da tako i ostane. O njima ne želim ni da razmišljam što je bolje i po njih i po mene.“
Irina Kruška,
voditeljka TV Pink, nešto je liberalnijih shvatanja:
„Što se mene tiče, ljudi mogu da spavaju i sa sopstvenim bojlerima, ako im tako odgovara. U mom svetu lezbijstvo nije šik. Do pre godinu-dve mislim da je bilo vrlo trendi biti gej ili se družiti sa gej populacijom. Moguće je da se to ponovo vraća kao opšte prihvaćeni fenomen, a meni lično potpuno je svejedno s kim će ko da spava. U mojoj profesiji mislim da ima mnogo više muškaraca koji su naklonjeni svom polu nego devojaka ili se ja varam, ako one to vrlo vešto kriju.“
Ruža,
„dojučerašnja striptizeta, a sada pevačica o lezbijkama u svojoj, ali i nekim drugim profesijama kaže“:
„Da, da, lezbijstvo je sada veoma šik. Retko sam imala priliku da se na svojim nastupima sretnem sa klasičnim lezbijkama, ali ma koliko to kontradiktorno zvučalo, iako se ovo seksualno opredeljenje vešto krije, u nekim krugovima ono je veoma trendi.“
Vesna Jugović,
vlasnica kompanije Miss YU, ima drugačije mišljenje: „Lezbijstvo na Balkanu nikako ne postaje šik. U sve priče o lezbijkama u Srbiji i tom neverovatnom broju koji se spominjao od oko 40.000, duboko sumnjam. Lezbijke se ‘množe’ u atmosferi muške nemoći, a ja mislim da je Balkan sačuvao mušku moć i u tom kontekstu ne verujem da je taj broj toliko veliki, ali to ne znači da one ne postoje. Nikada se nisam srela sa njima, ali zato poznajem veliki broj homoseksualaca. U inostranstvu je lezbijski pokret veoma jak. Centralno udruženje svetskog gej i lezbijskog pokreta je u Kanadi. Oni imaju svoju zastavu, svoje kongrese i to mi pomalo zvuči kao komunizam. Imaju komisiju za rad sa drugim delom sveta, odnosno, sa normalinim ljudima. O lezbijskom lobiju za sada u Srbiji nema govora pre svega zato što je Balkan, na sreću, još uvek Balkan i zna se ko je muškarac, a ko ne. S druge strane, poznajem gospođu – gospođicu Lepu Mlađenović i smatram da u njenoj organizaciji mnogo toga škripi.“ („Svet“)
