Progurasmo nekako kroz vanredno stanje, a zatim i kroz vanredne i redovne praznike. Sudeći po izjavama političara, sledeća tema biće vanredni izbori. U tom svetlu treba tumačiti brojne afere oko aktuelnih i bivših političara. U Hagu će se pojaviti gospoda Frenki i Jovica – komadići koji nedostaju u tamošnjim besedama. Zanimljive su bile i optužbe zaštićenog svedoka koji je govorio o liku i delu gospodina Isakova. Prikazan je kao lik iz pesama Tome Zdravkovića, ali uz obaveštajni rad za Službu. Mile je posle za TV B92 otvorio srce i priznao sve poroke osim droge i DB-a. Izgleda da naše biračko telo ceni bivše grešnike, koji su se otrgli iz zagrljaja poroka. Međutim, mnogo veći odijum izazvalo je pojavljivanje gospodina Veselinova u emisiji „Intervju“ na TV Studio B. Pričalo se tu uglavnom o šećeru, ali je nezaobilazna tema bila i saobraćajna nesreća. Ministrova ležernost ga je direktno kandidovala za negativan utisak nedelje na TV B92.
Vojvođanski političari nastavili su seriju gostovanjem gospodina Čanka u emisiji „Klopka“ na Pinku. Jeste da je tu bio kum MK i šećer je opet bio u centru pažnje, ali zapelo je oko Nenada Opačića, uhapšenog člana zemunskog klana i njegovog drugovanja sa Čankom. On se nije pokajao (kao Isakov) niti se pravio marsovac (kao Veselinov), već je pokušao da nas ubedi da Opačić ima neosporne zasluge, ali i određene probleme. Opet priča o hrabrim momcima velikog srca koji su se bavili obezbeđivanjem, a taj herion – to će da utvrdi sud. Ovakva logika je upravo dovela do cvetanja kriminala u Srbiji nakon 5. oktobra, jer je nemoguće jasno videti ako žmuriš na jedno oko.
No, u prvom planu bili su ipak praznici. U Mokrinu su se opet tucali jajima, u Ivanjici otkrili spomenik Čiči, a sindikati su okrepljivali članstvo pasuljem pred najavljene proteste sredinom meseca – to se zove opasuljivanje. U Subotici je drug Boško Gavrić proglasio svoju Jugoslaviju, bio mu je u gostima i Titov unuk. Muzički program bio je veoma zanimljiv – Bijelo dugme, Brena, pesme Titu i Jugi. Pomenuta Brena se nije odazvala pozivu, a kažu da je oko 500 građana dobilo državljanstvo ove četvrte mini Jugoslavije. Ekipa se skupila iz cele bivše SFRJ, baš kao i 4. maja u Kući cveća. Osim porodice i Jovanke, bilo je upadljivo više delegacija iz bivših republika, a primećena su i deca maskirana u pionire. Dakle, fenomen Jugoslavije polako postaje virtuelna stvar, postoje brojne internet stranice koje se njome bave, dok se fizički svela na otprilike tri hektara Gavrićevog imanja. Grupa Laibach i umetnici iz pokreta NSK svojevremeno su promovisali eks-teritorijalnu umetničku državu, tako da očekujem sličnu pojavu Juge – samo će ona biti u umetničkom smislu mnogo više kemp. Simboli Jugoslavije su ovde ideološki raznoliki, uključuju mnogo kiča i manipulacije jugonostalgijom.
Protekla nedelja nam je iznjedrila i dva nova TV kanala. Prvo se raspao Yu info, jer izgleda nisu hteli da se sele u Suboticu. Tako je nastao Info 24, program koji ima najviše slova na slici. Gledamo sličicu sa programom, levo temperatura, dole vesti, gore kursna lista. U toku je audicija za nova TV lica, pa ko ‘oće da bude poznat i omiljen u užem zavičaju neka se javi. Drugi TV novitet je eksperimentalni program RTV Palma. Ljudi su napravili rez kao „Sabljom“ i sa narodnjaka prešli na MTV koncept. Rez bez anestezije, bolovi kod gledalaca su neopisivi, apstinencijalna kriza uzima svoj danak. Zato ponovo tutnje narodnjaci iz kola, omladina krišom odlazi na splavove i ludo terevenči uz turbo i dens, pročulo se da će sledeći korak Ministarstva za kulturu biti uvođenje obaveznog slušanja klasične muzike. U Grand šouu žive kao plemstvo u Bastilji – bahanalije pred giljotinu. Primer ove dve renovirane televizije govori nam da je priča o tržišnoj utakmici među medijima čista izmišljotina. Već deset godina nijedna televizija – ma kako bila opskurna, siromašna, bez rejtinga ili koncepta – nije propala i ugasila se. Naprotiv, stalno se pojavljuju nove, što bi značilo da neko ulaže pare u neprofitan biznis. Dakle, čemu služi televizija?
