Đorđe Mamula,
advokat i poslanik Demokratske stranke Srbije, na ocenu predsednika pravnog saveta Ministarstva inostranih poslova Srbije i Crne Gore Radoslava Stojanovića da ne možemo da tužimo zemlje sa kojima hoćemo da sarađujemo i sedimo za istim stolom, kaže:
„Tužbu ne bi trebalo povlačiti. Mi smo bombardovani kao članica UN-a, a hoćemo li moći da dokažemo genocid ili ne, to je druga stvar. Kad smo kod toga ko s kim treba da sedi, podsetiću vas da su UN počele svoju istoriju prinudnim raseljavanjem šest miliona Nemaca iz Poljske i dva i po miliona Nemaca iz Čehoslovačke, iako nisu svi bili nacisti. Generalni sekretar UN-a bio je nacista Kurt Valdhajm.“
(„Večernje novosti“)
Aleksandar Vučić,
kandidat Srpske radikalne stranke za gradonačelnika Beograda, „pomalo ljutito“ priča o sportskoj karijeri:
„Počeo sam da treniram sa svojih osam godina, najpre u Partizanu a zatim u Mladosti i IMT-u. Karijeru sam završio u sedamnaestoj godini, zbog ocene trenera da nisam dovoljno fizički jak, a smatrali su da nikada neću prerasti čak ni 1,8 metara. Zbog toga sam često ostajao na klupi, bez prilike da se dokažem. Istina je da je tada bilo fizički jačih igrača od mene, ali se trenerska procena pokazala kao pogrešna, jer sam narastao čak do 1,99 metara i, kao što vidite, prilično sam jak…“
(„Kurir“)
„Kurir“
u tekstu pod naslovom „Paradajzom na Suzanu“ piše kako su „novu ‘Plejboj’ zečicu Suzanu Mančić babe gađale paradajzom, a Cigani vatali za dupe na zemunskoj pijaci“:
„Kako piše bosanski magazin ‘Trn’, Suzana je, ‘čim je kročila na pijacu, osetila kako će bit belaja, pa je na brzinu stavila tamne naočare da je ne bi prepoznali’. Tezge sa povrćem Suzi je uspela da prođe bez problema, ali kada je došlo do probanja sira i kajmaka, na nju se bukvalno digla kuka i motika. Razjarene seljanke preprečile su joj put, pa su počele da se koškaju sa njom, a odnekud su doleteli i truli, smrdljivi paradajzi i nekoliko jaja, pogodivši ‘loto devojku’ pravo u leđa: ‘Izem ti skidanje, oštrokonđo jedna! Nema više da palim ‘Grand paradu’ zbog tebe! Deca će nam propadnu zbog takih kalaštura!’, orilo se zemunskom pijacom. Sve u svemu, da se nisu umešali prodavci-muškarci, konzervativne pijačne babe rastrgle bi Suzanu, navodi dalje bosanski list. Kada im je policija zapretila oduzimanjem tezgi, pomahnitale seljanke su se smirile, a Mančićeva je krenula ka izlazu. Međutim, to još nije bio kraj njenim problemima. Dok je psovala babe i skidala fleke od jaja, prišla su joj dva Ciganina sa namerom da provere da li su njene slike u „Plejboju stvarne“. Uštinuvši je za dupe, dobacili su ‘dobra baba’ i nestali u gomili pre nego što je Suzana uspela da se okrene. ‘Plejbojevoj’ lepotici ostalo je samo da, plačući i kukajući, pobegne kući, piše tabloid ‘Trn’.“
Sanja Marinković,
voditeljka, objašnjava na kakve bi testove pre braka stavila svog partnera:
„Stavila bih ga na test izdržljivosti. Koliko je spreman da udovoljava mojim prohtevima, željama, hirovima. Neki testovi bi bili potpuno nerealni, da bih videla dokle je spreman da ide. Takođe bih testirala koliko može da izdrži da se ne čuje i ne vidi sa mnom. Nikada ne bih pravila testove tipa postaviti ga ispred pet devojaka a la Naomi Kembel, pa da vidimo šta će da uradi.“
(„Blic njuz“)
Bogoljub Karić,
lider Pokreta snage Srbije, na mitingu u Lebanu rekao je da je u premijera Vojislava Koštunicu verovao „kao u njegovu svetost patrijarha Pavla“ i očekivao dan kad će da „digne i spasi Srbiju“:
„Izgleda da je stalno neobavešten. Štrajkuju mu ljudi pred kućom, pred srpskom vladom koju smo mu poverili, a on to neće da vidi. Ako mu je muka da radi neka ne dolazi u vladu jer ima Srbija hiljadu onih koji hoće, mogu i znaju da rade i da pomognu.“
(„Danas“)
Nataša Radulović,
beogradska slikarka, revoltirana zbog oglušivanja vlasti na zahtev šahovskog genija Bobija Fišera da mu dodele naše državljanstvo, odlučila je da ga javno zaprosi:
„Zbog patrijarhalnog vaspitanja Srpkinjama nije svojstveno da muškarcima nude brak. Odlučila sam da pomognem nekome ko je pomogao mojoj zemlji kada je prolazila kroz težak period. Ako je zaista istina da je Bobi Fišer zatražio naše državljanstvo i ako su se naše vlasti oglušile o njegov zahtev, spremna sam da mu pomognem. U ovom trenutku mogu jedino da mu ponudim brak. Ako je to način da genije, kakav je Fišer, dobije naše državljanstvo – udaću se za njega.“
(„Svet“)
Predrag Filipović,
bivši dečko pevačice Seke Aleksić, iritiran njenim bahatim ponašanjem, odlučio je da javnosti priča o detaljima njihove veze:
„Prvo sam ja vodio ljubav s njom u sobi, dok su moji drugari čekali ispred vrata. Kada sam izašao, u njen krevet je uskočio moj drugar, a na kraju je ‘odradio’ i treći ortak. To je bila redaljka u kojoj se ona pokazala neumornom! Jednostavno, nezasita je i divlja u krevetu, izgubi kontrolu nad sobom. Pošto smo uspešno realizovali našu ideju prvi put, vrlo često smo ponavljali takva druženja. Sećam se da smo bili šokirani njenom nezasitošću. Jednom prilikom smo to obavili u WC-u, na lavabou. Zbog siline kojom smo se dohvatili, ali i zbog njene težine, odvalili smo lavabo. Seka se u poslednjem trenutku uhvatila za slavinu da ne padne jer, da se to desilo, verovatno bi se sva isekla.“
(„Svet“)
Aleksandar Tijanić,
prvi čovek Nacionalne televizije, komentariše žensko novinarstvo:
„Postoji niz malih šmizli koje idu sa kamericom po svetu i ako nahvataju bilo koje slavno ime trideset sekundi, pripisuju to u neverovetne rezultate svoje karijere. Ova profesija neminovno postaje ženska. Ja znam to i po konkursima koje sam raspisivao. Ali, tu nije reč o polu. Reč je o ponašanju prema iskušenjima. Žene su iskrenija bića, zato ih je lakše korumpirati – ljubaznošću, pažnjom, nežnošću. Nije potreban veliki novac. Za muškarca je vrlo često potreban ili veliki novac ili jak autoritet da bi bio korumpiran. U tom smislu sam govorio da ne volim žensko novinarstvo, koje često ne uvažava argumente, nego se rukovodi emocijama. To mene izbezumljuje.“
(„Sofia“)
Stevo Žigon,
glumac, odlučio je da pod stare dane upražnjava ekstremne sportove:
„Pre nekoliko dana prvi put sam leteo na motornom zmaju i bilo je fantastično. Izgledalo je kao da letim na komarcu. Nismo se peli više od 80 metara, ali i to je previše. Uopšte se nisam uplašio. Ne znam i zašto bih, pa ja više nemam čega da se bojim.“
(„Internacional“)
Vanja Bulić,
novinar, u anketi posvećenoj Miloradu Ulemeku, prvooptuženom za ubistvo premijera Zorana Đinđića i njegovoj pasiji da u zatvoru čita i pesme piše, preporučuje:
„Preporučio bih mu da pročita moju knjigu Vrele usne, u kojoj je još pre četiri godine opisano ono što se dogodilo u martu prošle godine. Mogao bi da pročita i svu lektiru koju je u školi preskočio. Verujte da su oni koji su čitali lektiru danas mnogo bolji ljudi.“
Buba Miranović,
pevačica:
„Ako je moguće da u zatvoru gleda video, preporučila bih mu neki dobar film. Mogao bi da pogleda drame kao što su Mostovi okruga Medison, Kuća izgubljenih duša, Šampion i, naravno, Stradanje Isusovo.“
Goca Božinovska:
„Možda da pročita Živor posle života, jer je to veoma poučna knjiga.“
Jasmina Ana,
Ulemeku preporučuje roman Margaret Dira Mornar sa Gibraltara:
„To je fenomenalna pustolovina za opuštanje. Nakon toga mogao bi da pročita i moj roman Snegovi sa Kopaonika. U njemu je glavni junak Luka Andrejić, žestoki beogradski momak koji je ubijen na surov način – raznet je bazukom. Bilo bi dobro da prokomentariše da li sam verodostojno opisala Lukino ubistvo. Za duhovno smirenje može da čita knjige vladike Nikolaja Velimirovića.“
Bora Đorđević,
savetnk ministra za kulturu:
„Verovatno čovek ima izgrađen čitalački ukus. Ipak preporučio bih mu knjige Lovac u žitu, Kvaka 22, to je odlična literatura. Neka pogleda i
od Skvorevskog Oklopni bataljon, za koji mislim da nije potreban komentar.“
Igor Starović, pevač:
„Preporučio bih mu samo jednu knjigu, a to je Zločin i kazna.“
Danica Drašković, supruga ministra za spoljne poslove:
„Miloradu Lukoviću Legiji bih preporučila da u zatvoru čita Bibliju. Njemu je potreban oproštaj za sva zlodela koja je učinio, pa bi čitajući to sveto delo trebalo da traži spas Gospoda. To mu je najpotrebnije u ovom momentu.“
Ivan Gavrilović, pevač:
„Mislim da treba da čita nešto za opuštanje, nešto što bi ga u ta četiri zida rasteretilo. Možda bi mogao da čita Šantićeve pesme, na primer Ostajte ovde. Ipak preporučio bih mu pre svega Dostojevskog i njegov roman Idiot, a zatim 20.000 noći u Sibiru, napisao ih je čovek koji je bio u gulagu. Ono čime bi još mogao da prekrati vreme jesu knjige Džeka Londona Morski vuk i Beli očnjak.
Ruška Jakić, voditeljka,
iznenanađena pitanjem:
„Mislim da bi mogao da čita nešto što bi ga opustilo. Kad želim da se opustim ja čiatam laku literaturu i ljubavne romane. To bih i njemu savetovala. Jedna od mojih omiljenih knjiga je Orkanski visovi.“
Jelena Tipšin,
pevačica:
„Preporučila bih mu ono što i ja volim da čitam, neku literaturu koja govori o umeću življenja i postojanja. Po mom mušljenju mogao bi da čita Bibliju.“
Biljana Vilimon,
slikarka:
„Ne mogu ništa da mu preporučim, sem da što bolje pročita optužnicu da bi bolje pripremio odbranu. Nikoga ne mogu da optužujem niti da branim, dok sud ne donese odluku i ne dokaže šta je od svega istina. U toj optužnici mnogo je toga nejasno, mnogo je klimava i labava i zato mislim da on treba što bolje da je prouči.“
(„Svet“)
