U utorak 2. novembra, kragujevačke „KG novine“ objavljuju priču čiji autor nije imao većih ambicija do da ukaže na to da je nekadašnji centar automobilske industrije odnedavno postao centar porno-industrije. Iza te konstatacije sledi informacija da po Kragujevcu u poslednje vreme kruže tri amaterska porno-filma, a ostatak priče se svodi na prepričavanje radnje pomenutih filmova. Naravno, tekst je bogato opremljen i kadrovima iz ovih ostvarenja. Na prvi pogled, ništa u svemu ovome nije bogzna kako interesantno.
PAZI, SNIMA SE: Međutim, od tri filma o kojima je reč, samo je jedan distribuiran uz znanje i odobrenje aktera, dok se za drugi sumnja da akteri nisu ni znali da ih neko snima. Oko trećeg filma podigla se najveća galama, jer se u njemu pojavljuje dvoje sedamnaestogodišnjih Kragujevčana. Prema nepotvrđenoj verziji, dvoje maloletnika snimali su svoj seksualni čin veb-kamerom priključenom na računar, bez namere da ga bilo kome prikažu. Posle nekog vremena, mladićev računar se pokvario. On ga odnosi na popravku, te ovaj dospeva u ruke radoznalog servisera koji pronalazi materijal pornografskog sadržaja. Epilog: više od hiljadu kopija filma kruži po Kragujevcu.
VOAJERI: U suštini, sve što se dogodilo jeste da je dvoje mladih vodilo ljubav, što nije ni strašno ni neuobičajeno, naprotiv. Ono što jeste prilično strašno, jeste ponašanje medija, ali i kragujevačke javnosti. Naime, reakcije se kreću od otvorenog zanimanja za to gde se film može nabaviti do zgražavanja moralista i dušebrižnika nad samom činjenicom da mladi, zamislite, upražnjavaju seks. Čini se da svi zaboravljaju na možda najvažniju stvar u celom slučaju – da su dva mlada čoveka praktično razapeta na stub srama, a da ništa sramno nisu učinili, i da ko god hoće može da ima uvid u nešto što je samo njihova intimna stvar, a sve to u gradu u kom treba i dalje da žive. Osim toga, podrazumeva se da čaršiji nije teško da utvrdi tačan identitet ovog para, pa čak i adrese, što se može saznati u kraćoj šetnji po centru Kragujevca. Posebno je odvratno videti pedesetogodišnjake i šezdesetogodišnjake koji traže ili nude film, potpuno zanemarujući činjenicu da je reč o njihovim sugrađanima, kao i to da se možda radi o njihovim rođacima, komšijama ili deci njihovih prijatelja.
SOKAČARE: Ni mediji, od kojih je sve poteklo, nisu se bolje pokazali. Pođimo od već pomenutog teksta iz „KG novina“. Iz njega se jasno vidi da je novinar upoznat sa činjenicom da je reč o maloletnim licima, ali ga to nije sprečilo da objavi devojčino ime, iako, hvala mu na tome, nema prezimena. Činjenicu da je reč o maloletnicima, ovaj kolega koristi da objasni veliko interesovanje koje u čitavoj Srbiji vlada za snimak njihovog seksualnog odnosa. Pišući o drugom filmu, onom koji je snimljen bez znanja aktera, autor posebno ističe da se lice devojke ne vidi baš najbolje, ali ipak kaže da je i ovde reč o maloletnici.
Istog dana kada je u „KG novinama“ osvanula priča o kragujevačkim pornićima, RTS u svom Drugom dnevniku emituje prilog kragujevačkog dopisništva, „filovan“ snimkom seksa dvoje maloletnika. Naredne večeri, 3. novembra, u istom terminu, RTS objavljuje pismo roditelja i profesora akterâ afere koji osuđuju emitovanje snimaka. Odmah zatim sledi odgovor redakcije koja poručuje roditeljima da je prikazivanjem seksa njihove dece skrenuta pažnja na negativnu pojavu u društvu, kao i na odsustvo vaspitne uloge škole. Poenta je, valjda, da je seks negativna pojava koju škola svojim vaspitnim delovanjem treba da iskoreni. Ako nije, onda nacionalna televizija mora malo više da se potrudi da pokaže kako je upiranje prstom u pojedince skretanje pažnje na pojavu.
Dopisnici dnevnih listova uredno su poslali izveštaje o kragujevačkoj porno-aferi, koje su urednici mahom smestili uz priloge o nedavno otkrivenoj negativnoj pojavi prostitucije u školama, čime se opet aludira na to da su mladić i devojka iz Kragujevca uradili nešto nenormalno i nemoralno. Da stvar bude još gora, neki od onih koji su došli u posed problematičnog snimka tvrde da su ga dobili od novinara koji su pisali o njemu.
SUŠTINA: Činjenica je da su dve mlade osobe sa mestom prebivališta u Kragujevcu vodile ljubav i da su taj trenutak hteli da ovekoveče na video snimku. Razlog za to je samo njima poznat i svako ko je sačuvao bar trunku dobrog ukusa složiće se da tako treba da ostane. Takođe je činjenica da je nesrećnim sticajem okolnosti taj snimak dospeo u javnost. Zato se čini da bi bilo logičnije da se medijska i moralizatorska paljba sručila na onog ko je snimak umnožio i distribuirao, a ne na njih dvoje. Činjenica je i to da ljudi gledaju porno-filmove i sve bi bilo u redu kada bi se tu sve završilo. Međutim, ne završava se i to je ono što plaši. Nakon proletnje porno-afere hrvatske pevačice Severine, oni koje je to zanimalo mogli su naširoko da raspredaju o tome da li javne ličnosti imaju pravo na privatnost. Čak i ako bismo njima to osporili, izlišno je pitati se da li to pravo ima građanin koji se javno ne eksponira. Međutim, u društvu kakvo je trenutno srpsko, izgleda da ga nema, ali to još nije najstrašnije, jer to pravo očigledno nemaju ni maloletnici. Nažalost, postoji tačka na kojoj se ovo pitanje pokazuje kao krajnje naivno, jer se nekome može učiniti smešnim zahtev za zaštitu privatnosti sedamnaestogodišnjaka u zemlji u kojoj takvu zaštitu nema dvomesečna beba čije je ime nedavno objavljeno u centralnoj informativnoj emisiji nacionalne televizije. Upravo to je tačka na kojoj naša stvarnost postaje mešavina horora i pornića, jevtine produkcije.
