Nataša Bekvalac,
pevačica, otkriva šta radi kada joj muškarac uskrati slobodu:
„Ukoliko neko od mene traži da se odreknem pevanja, onda to proizvodi kontraefekat: postajem kapriciozna i agresivno branim svoj posao. Pesma je moja ljubav i onaj ko poželi da me odvoji od toga ne može mi biti prijatelj, a kamoli partner. Volim da kažem da sam uspešna žena bez uspešnog muškarca. Podržaću partnera u svakom smislu, zato on mora biti stabilan i profesionalno ostvaren, dokazujući mi uvek iznova da sam ja centar njegovog sveta. Uvek patim sama. Bolno i teško. Ne volim da se poveravam jer je to mnogo puta bilo zloupotrebljeno. Shvatila sam da probleme mogu da podelim samo sa sestrama, u suprotnom moja intima će se naći u javnosti.“
(„Glorija“)
Dragan Kojadinović,
ministar kulture u Vladi Srbije, u intimnoj abecedi otkriva koja slova ga na šta asociraju:
„Č – Čehoslovačka: Primer za dobar razvod, Češka za raskid sa tajnim službama. Treba otvoriti dosijee doušnika koji su cinkarili i na najgori način zagorčali život bližnjima.
J – Jebi ga: Nešto što je tako duboko ukorenjeno u naš razuđeni jezik, psovka koje se često javno odričemo, a što jesmo mi. Ne treba da preterujemo, ali ni da krijemo da neki put volimo da opsujemo. Tako je srpski.
Lj – Ljubav: A može da bude i ljaga. Ljubavi je malo, a ljage previše. Kada kažete nešto lepo, to kao da nikoga ne zanima, a ružno sve zanima.“
(„Glorija“)
N.N,
Požarevljanka, jedna od onih među kojima je zavladala pomama za depilacijom Venerinog brega. Jedna od „friziranih“ dama podelila je s javnošću utiske svog supruga:
„Moj muž se šokirao kada sam došla sa depilacije i pokazala mu se u novom izdanju. U prvi mah je pomislio da mi je to uradio ljubavnik koga, naravno, nemam. A onda se bacio na mene. Imali smo nezaboravnu noć kakvu nismo imali u poslednjih petnaest godina.“
(„Kurir“)
Ljubiša Ristić
reditelj, direktor, političar, o svom političkom angažovanju u JUL-u:
„Nemam ja nikakvih problema s tim. Naprotiv. Ja sam Jugosloven i levičar, a JUL je jugoslovenska levica. Uostalom, niti je u prošlosti levica u ovoj zemlji bila ono što se danas za nju tvrdi, niti su oni koji se danas ‘trpaju’ u levicu bilo kakvi levičari. Sveopšta povika na JUL, sramoćenje i satanizacija predstavljaju napor usmeren u dva pravca: da se sakriju sa današnjeg stanovišta neprihvatljive pozicije sada vodećih političkih snaga u vlasti i opoziciji, kao i da se eliminiše jedini razuman koncept za budućnost.
JUL više ne postoji kao partija, nikada i nije trebalo da to postane, već da bude pokret Jugoslovena i levičara u opoziciji prema nacionalistima i desnici… Privukao je veliki broj ljudi i postao predmet pažnje moćnih centara i u zemlji i van nje. Svi ti centri od prvog trenutka uposlili su mnoge svoje kadrove u JUL-u, u borbi za kontrolu i prevlast. U rukovodstvima JUL-a bilo je svega i svačega. Interesantno, sem nekoliko izuzetaka, ti ljudi sada pripadaju drugim partijama i političkim opcijama. Tamo gde su ih sada centri uputili na rad…
Kakvo mesto pripada Mirjani Marković?
Ona je očigledno, po nekakvom sporazumu, zapravo, u pritvoru, kao i njen muž i cela njena porodica. I do daljnjeg nema mogućnost ni da se izjašnjava, ni da se brani, ni da napada, ni da deluje na bilo koji način. Ona je zaista verovala u ideje JUL-a, osnovala ga i formulisala.“
O globalizmu i nacionalizmu:
„Nemamo mi tu podelu na globalizam i nacionalizam. To je, u stvari, bal pod maskama: naši najuticajniji nacionalisti su najglasniji globalisti, a najprilježniji kolaboracionisti izbacuju najvrelije nacionalističke parole. Reč je o provincijskim odjecima jednog enormnog svetskog sukoba. Postoje tri pretendenta na univerzalnost: jedan je katolička crkva, drugi američki globalizam, treći komunistički internacionalizam. Ovaj treći se povukao sa scene ili je eliminisan od strane druga dva. Dakle, katolička crkva će tražiti saradnju svih drugih religija i crkava u borbi sa američkim globalizmom i zato stoji u pozadini čitavog antiglobalističkog pokreta. U budućnosti će se stvarati savezi do juče nespojivih aktera, svet koji mi poznajemo, definitivno je zastareo. Što se nas tiče, odlučiće pitanje koga će i čije interese Rusi podržati – američke ili evropske. Moje mišljenje je da će, kao i uvek, pre svega utvrditi svoj sopstveni interes.“
(„Večernje novosti“)
Suzana Mančić,
tv-voditeljka, o sebi kaže:
„Pitam se što sam bre učila školu. Ovako vaspitana i obrazovana, a moram da radim sa magarcima. Ali, dobro… Odustajala sam od posla mnogo puta, ali sam se uvek vraćala. Sada se osećam kao nacionalno blago.“
(„Večernje novosti“)
Mirjana Karanović,
čuvena glumica:
„Ama, seks je za mlade ljude – da se lomataju, nerviraju, da se bore. Seks je bre naporan – psihički i fizički, i stvarno me više ne zanima.“
(„Večernje novosti“)
Jelena Karleuša,
ili gospođa Karić, u životu se naputovala:
„Proputovala sam skoro ceo svet, a najveći utisak na mene je ostavila Amerika. Iskoristiću svaku priliku da odem do Njujorka. Na medenom mesecu bila sam u Dubaiju i svidelo mi se kako sve to izgleda. Ali Njujork… Ta energija, stil života, ljudi, izgled, brzi ritam… Sve je po mom ukusu. Rođena sam da živim tamo.“
(„TV novosti“)
Ana Mihajlovska
i njena koleginica Marijana Mičić su „dobar deo prošlog leta provele na selu kao učesnice realiti šoua ‘Jednostavan život’, koji se emituje na RTS-u“. O svom doživljaju seoskog života kaže:
„Svaka čast ljudima koji žive na selu. Zanimljivo je da su neki u tom mestu gde smo bile imali završen fakultet i da nisu klasični seljaci. Ali zaista ne znam šta rade preko zime. Leti skupljaju šljive, lubenice i ostale plodove, a zimi se valjda odmaraju.“
Marijana Mičić,
takođe ima iskustva sa sela:
„Prvih nekoliko dana nam je bilo teško, ali treće nedelje onako umorne samo smo želele da se odmaramo u sobi. Najlepše nam je bilo kada smo bile u svojoj sobi bez televizora. Život u selu je potpuna relaksacija.“
(„TV novosti“)
Tomislav Nikolić,
zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, priča o čemu je krajem prošle godine razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem:
„Dogovorili smo se da se međusobno ne napadamo, jer je zemlja u teškoj situaciji.“
Sa predsednikom svoje partije Vojislavom Šešeljem čuje se telefonom:
„Od kada su mu ukinuli strogu izolaciju, čujemo se relativno često – zove me kada ima para. Čujemo se na dva-tri minuta, uglavnom razgovaramo o porodicama, stranci, odbrani. Krstio sam mu oba unuka, zaista radim sve što bi i on radio za moju kuću da sam ja u Hagu.“
(„Nedeljni telegraf“)
Ksenija Pajčin,
pevačica, „rešila je da više ne bude obična devojka, već prava zvezda – tvrdoglava ekstremna i nedodirljiva“; kaže da njen idealan muškarac mora da bude širokih pogleda na svet, da je puno putovao, mnogo video, kao na primer Kristofer Voken:
„Ako ima neki kao Kristofer, odmah ću da se udam za njega. Volim muškarce kojima se u očima vidi iskustvo, karakter. Strašno mi se sviđaju crni muškarci, a Kristofer ima te plave oči koje me oduševljavaju. On je za mene strast. Samo da se spuste roletne, svašta bi bilo…“
(„Nedeljni telegraf“)
Čedomir Jovanović,
političar, komentariše činjenicu da je izbačen iz Demokratske stranke:
„I Dantea su ljudi proterali iz Firence. Bili su složni i on je otišao. Ali ubrzo su se pokajali i poslali mu pismo u kome ga mole da se vrati. Nije hteo. Umro je u Veneciji, sahranjen je u crkvi Santa Kroče pored Mikelanđela… Danas niko ne zna ljude koji su Dantea osudili na progon. Ali znaju ko je Dante.“
(„Evropa“)
Boris Milivojević,
glumac, na pitanje ko mu je omiljeni glumac, kaže:
„Ja sam moj omiljeni glumac. Slabo idem u pozorište, predstave su mi pomalo dosadne. Pozorište ne napreduje. Dosadno mi je da sedim i slušam da ljudi pričaju nešto što ne korespondira s publikom…“
(„Evropa“)
Vjera Mujović,
„umetnica koja objedinjuje glumu, muziku i književnost“, priča zbog čega se kaje:
„Zbog nestrpljivosti, preosetljivosti, ranjivosti, što sam nekad isterivala pravdu, pokušala nešto da objasnim. Ne treba se pravdati, očekivati, zahtevati.“
(„Evropa“)
Maja Radosavljević,
kolumnistkinja, svoju rubriku „Sexodroom“ posvetila je novogodišnjim čestitkama:
„Elem, osim što morate trenirati maksilofacijalne mišiće kezeći se svaki put kada pomislite da trknete do grada, morate i svakodnevno brisati cirkularne poruke iz inboxa (na sreću, kada vas čestitka-povodom pozovu telefonom, možete se bez problema ispovraćati – niko neće saznati!).“
(„Evropa“)
