Saša Vidić,
modni kreator, obznanio je da je kontroverzna pevačica Seka Aleksić prošlog petka u Staroj Pazovi otvorila butik koji se zove Bruka:
„Seka i ja smo zajedno odabrali svaki komad odeće koji se prodaje u njenoj radnji. Prava poslastica za sve Sekine obožavaoce biće stvari marke ‘Seka’ koje će se uskoro naći u prodaji, u Bruci. U pitanju su majice sa njenim imenom i likom od kojih svaka nosi natpis ‘Rič bič’. Sekin lik će biti na majici u stilu onih sa likom Če Gevare. Bruka je radnja na svetskom nivou. Zaista je spektakularna! Tako nešto nema ni u centru Beograda, a kamoli u celoj Pazovi. Mnogo, ali zaista mnogo para i truda je uloženo u butik. Seka je kupila jednu staru kuću i celu od temelja do krova je restaurirala i pretvorila u prodavnicu. Ja sam joj pomogao u odabiru boja za enterijer i eksterijer Bruke i zaista je sve ispalo fenomenalno.“
(„Blic“)
Izvršni odbor Nove Srbije,
komentarišući napade pojedinih političara i medija na lidera te stranke Velimira Ilića:
„Toj gospodi poručujemo da se gumicom ne mogu izbrisati kilometri puteva, mostova i tunela, projekti u sistemu telekomunikacija i građevini, jer to svi građani vide, osim pojedinih zlonamernih medija i stranaka.“
(„Kurir“)
Jellena,
pop-pevačica, ne krije da peva na svadbama i rođendanima:
„Tek se na svadbi vidi kakav je ko pevač. U takvim prilikama pevam i narodnjake, jer vidim da je ljudima to interesantno, ali se ne penjem po stolovima i ne primam pare u razne delove odeće. Volim goste koji bakšiš kulturno daju.“
Komentarišući svoj nastup na svadbi svastike crnogorskog premijera Mila Đukanovića, kaže:
„U beloj koverti sam dobila svatovski bakšiš plus ugovoreni honorar. Milu Đukanoviću i njegovoj supruzi Lidiji poklonila sam moj poster i zaista je bilo sjajno. Kad smo stigli, smestili su me u predivnu sobu i bila sam izuzetno počašćena i čašćena.“
(„Kurir“)
Goga Sekulić,
pevačica, otkriva:
„Holivud plače za mnom, jer sam rođena za glumicu bez obzira što lepo pevam.“
(„Kurir“)
Predrag Bubalo,
republički ministar privrede, odgovara na „Blic“ pitanja:
Kako i gde vidite sebe za deset godina?
„U biznisu ili diplomatiji.“
Omiljeno piće?
„Lozovača.“
Omiljeno jelo?
„Pečena jagnjetina“.
Šta biste promenili kod sebe?
„Voleo bih da imam više diplomatskog takta u javnim nastupima.“
(„Blic“)
Ljiljana Blagojević,
glumica, govori o svom suprugu dramskom piscu Siniši Kovačeviću i o ćerki Kalini:
„Mi smo ljudi koji smo stasavali od studentskih dana zajedno, doživljavali i teške i dobre trenutke zajedno i to nas je negde učvršćivalo i zbližavalo jer smo ojačali jedno s drugim. Potrošili smo u braku više od 20 godina. Ne znam kako bi bilo da je drugačije. Krenuli smo od anonimnih ljudi i sve se događalo oko te naše veze. Mi smo otac i majka našoj Kalini, u kući nismo Siniša pisac i Ljilja glumica. Nisam nikada okrenula nijednu od njenih drugarica i rekla: ‘Dobar dan, ovde Ljilja Blagojević’, nego: ‘Dobar dan, ovde Kalinina majka’, i to je normalno. Želim da joj budem samo majka i ništa drugo.“
(„Glas javnosti“)
Jadranka Šešelj,
supruga Vojislava Šešelja, otkriva kako je podnosila njegovu energiju, promene, sukobe s političarima i medijima:
„Pre nekoliko godina kod nas je došla neka opštinska komisija. Ti ljudi su poznavali Voju, a mene su tek tada upoznali i pitali su: ‘Kako je moguć takav spoj: Voja je onako energičan, stalno u pokretu, po prirodi pomalo grub i agresivan, a vi ste potpuno drugačiji, tako mirni?’. Ja kažem: ‘To je tako moguće, ja čim ustanem popijem apaurin.’ Šalim se, nije baš tako da samo na lekovima mogu da podnesem. U početku mi nije bilo baš sasvim jasno da će to tako izgledati celog života i da će ta njegova akcija da bude neprekidna. Pre nego što smo se dobro upoznali, ja sam verovala da će Voja jednoga dana raditi na fakultetu i da ćemo živeti mirnije.“
Na pitanje da li je ona bila gazda u kući, odgovara:
„Da, da. Kad treba šakom o sto da se udari, ja sam tu. Ja zaista nikada nisam uspela da se posvađam sa njim, a imala sam često potrebu da se izvičem i ispraznim. On jednostavno ne ume, neće. Počne da pravi viceve ili zaćuti. Nikada se nije svađao. Na decu nikada nije povisio ton. On je toliko tolerantan otac da sam ja ponekad bila van sebe.“
(„Evropa“)
Ljubiša Ristić,
nekadašnji visoki funkcioner JUL-a, šezdesetosmaš i jedan od najznačajnijih ljudi srpskog pozorišta, kritikuje svoje kolege da su, kao i uvek, pristale na stranu pobednika, dok je on, kako kaže, znao zašto se treba baviti izgubljenim bitkama i priključivati stvarima kada bivaju poražene. O Jovanu Ćirilovu kaže:
„Ćirilov nikada ništa sam nije izmislio. On je nekompetentan, površan čovek, prilično lošeg obrazovanja, koji se stalno bavi stvarima koje ne zna, u koje se ne razume i nije ih dovoljno proučio. Njegov najsvetliji period je onaj kada je završavao stvari koje Mira Trailović nije stizala da uradi.“
O reditelju Goranu Markoviću:
„Kad sam imao deset godina, s njegovim ocem i majkom sam igrao u predstavi Plači, voljena zemljo na sceni BDP-a. A on mali, smešan i debeo, sedeo je sa strane i gledao me kako glumim. I tako ostatak života. Uvek je morao da se češe o mene, a nikada mu ružnu reč nisam rekao. Ide po svetu i stalno me pljuje.“
(„Evropa“)
Zoran Rašković Serdar,
odbegli zatvorenik Centralnog zatvora, napisao je otvoreno pismo javnosti i poslao ga medijima uz kesicu sa otiscima prstiju, kao potvrdu autentičnosti:
„Iako sve stražare smatram svojim prirodnim, a i genetskim dušmanima, moram da ih ‘pokrijem’ od progona nadležnih, koji i dalje lažu.“
Kako je pobegao?
„Presvukao sam se, jer me posle dve godine u CZ-u i golubovi u šetnji prepoznaju. (…) Provukao sam se kroz otvor za primanje paketa i našao u čekaonici među rodbinom pritvorenika. Oni su mi pomogli tako što su mi dali kese od poseta i pokazali izlaz, prema kojem sam najopuštenije krenuo u slobodu!“
Pismo završava rečima:
„Ja vam nisam Legija, ja bežim. Za kraj, pozdravljam braću i ‘ispravne momke’ u CZ-u. I ako može jedan aplauz, jer takav je običaj unutra kad izađe ‘dobar momak’, a meni stražari na glavnoj kapiji nisu tapšali! Idemo, životinje! Otišao sam… S poštovanjem, Zoran Rašković.“
(„Kurir“)
Nemanja Nikolić,
estradni umetnik i mlada nada Grand produkcije, počeo je da se bavi muzikom kada je orkestru iz susednog sela zafalio pevač:
„Prime oni mene. Idemo na prvi posao, svadba u Pukovcima, tamo ljudi na veselje dolaze na drljačama i traktorima i tako pravo u vrh stola, a ja znam samo osamnaest pesama. I to svih osamnaest od Tome Zdravkovića. Naručuju gosti, pitaju je li znaš ovu, ne znam, kažem, a ovu, ne znam ni tu. Pa šta znaš?! Znam celu Antologiju 1 od Tome Zdravkovića. Dobro, pevaj to što znaš. I celu noć sam pevao tih osamnaest pesama. Ja pevam, svi svatovi plaču. Kući sam doneo naramak novca.“
(„Ilustrovana politika“)
Voja Nedeljković,
voditelj Trećeg kanala, govori o svojoj sedamnaest godina mlađoj supruzi Maji:
„Ona studira medicinu, a ja studiram život. Našli smo se, zavoleli i odlučili da imamo dete. To je bila jednostavna ljubavna priča.“
O tome kakav je tata dvogodišnjem Đorđu:
„Nisam paničar, tako i ako Đorđe padne, ne uzbuđujemo se mnogo, mada padanje na glavu često nije prijatno. Kad jednog dana potpiše za ‘Barselonu’, biću zadovoljan. (…) Vragolan je, povukao je moje gene, nema mirnoće u njemu.“
(„Ilustrovana politika“)
Dušica Spasić,
„najmlađi voditelj udarnog Dnevnika RTS“, sa dvadesetčetiri godine, zvanično najgledanije emisije u našem TV etru, objašnjava kako je propatila zbog predrasuda o plavušama: „Neke kolege su me odmah, u startu, „diskretno“ pitale: Ko te je progurao?“, sledeći klasičnu predrasudu o plavušama. Dođem ljuta kući i kažem mami da mi kupi crnu farbu da se prefarbam! Srećom, odustala sam i dokazala, valjda, da mogu dobro da radim i kao plavuša. Uostalom, kad nešto bolje pogledate, zar nisu gotovo sve naše vodeće novinarke i voditelji, plavuše?“
(„Večernje novosti“)
