Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Srbija je, kažu, velika tajna. Ili je zemlja sa mnogo tajni. Mnoge od njih otkrivene su protekle nedelje na malim ekranima. Tokom ćaskanja na BK televiziji, Ceca je konačno priznala da ima silikone. Ugradio ih je brazilski stručnjak posle porođaja. Nekoliko godina, ovo je bila dnevna tema svih tabloida, bilo elektronskih, bilo štampanih. Ona je to otkrila onako uzgred, eto imam ih pa šta! Zemlja se nije otvorila, nije bilo gromova ni munja, mehurić je pućnuo i nije se desilo ama baš ništa. Možda su samo njene koleginice i dvojnice pojurile da pronađu dobrog doktora, ne bi li i njih ulepšao.
Druge tajne otpevao je zaštićeni Čume tokom svedočenja u Specijalnom sudu. Umesto predviđenih petnaestak, on je opisao gotovo trideset ubistava koje je počinio zemunski klan. Prebacio čovek normu, uz sve slikovite detalje i neviđenu brutalnost. Dok se o zločinima pričalo i polemisalo uopšteno oni su delovali apstraktno, ponekad mitski, međutim, đavo se krije u detaljima. Kao da ni advokati nisu bili spremni na toliku dozu surove realnosti, pa su zaćutali dok je Čume evocirao uspomene. Ponovo smo shvatili kome se tu sudi i zbog čega.
Na BK televiziji emitovan je domaći film Saša. Mi stariji, po uslovnom refleksu očekujemo špicu ¨Dozvolite da se obratimo¨, a mlađi (time i objektivniji) gledaoci primetiće da je tu reč o nekim klincima krimosima koji čukaju samiške, a posle roknu neke tipove u uniformama. Na kraju ispadne da im se klan zove „Saša“, da murija ne provali da ih ima više. Ako danas vidite klince kako se ispred zgrade igraju ta–ta–ta, pitajte ih da l’ su partizani i Nemci koji ratuju. Ja sam naišao na zbunjene poglede desetogodišnjaka, koji su mi učtivo objasnili da se igraju rata između Srba, ustaša, NATO-a i Amerikanaca. Potpuno logično.
Delovaće licemerno, ali često sam se poslednjih dana prisećao pokojnog Minimaksa. Jedino je on umeo da napravi šou-program u našoj socio- političkoj ludnici. Danas zaista nemamo adekvatnog naslednika, ili naslednicu Milovana Ilića, voditelja koji je u istoj emisiji uspevao da spoji različite aspekte naše realnosti. Emisija Isidore Bjelice „Klot/ frket“ izgleda mi kao pokušaj da se nastavi tradicija, ali ne uspeva da prevlada fascinaciju seksom i politikom. Iskreno sam se nadao da postoji još neki deo naše tabloidne realnosti za koji nisam znao i koji će nam Isidora otkriti, ali njega jednostavno nema. Kao da ti neko priča vic koji si već čuo sto puta. Doduše, Minimaksova duhovna deca raštrkala su se po različitim TV kanalima. Na Palmi imate kafansko–sponzorsko– patriotski program „Pod sjajem zvezda“, gde se neguje estetika prljavog čaršafa i estradnog prljavog veša. U Hagu smo gledali svedočenje Vojislava Šešelja, možda najdarovitijeg šoumena, koji je čak uspeo da opsuje u sudnici. Duh „Maksovizije“ je tako stigao do sudnice, samo sam čekao da se pojavi sponzorski blok Minakva – samo takva. Onda bi Šešelj, kao nekada Minimaks, pročitao sledeću vest sa teleksa i ispalio novi štos o kurvi Del Ponte ili Aliji Izmetbegoviću. Arkan bi sedeo u publici i umirao od smeha, posle bi nam Ceca pevala, a Šešelj i Margit bi razmenjivali lascivne komentare. Danas se na Pinku priprema autorski Dnevnik, a pevaljke gostuju u emisiji „Lepota, zdravlje i još po nešto…“ Samo je Grandovo jato plodno i brojno, kao u Njegovo vreme.
Protekle nedelje smo saznali otkud nam ovolike reklame na svim televizijama. Na festivalu marketinga Zlatni petao predstavili su nam se marketing eksperti iz zemlje i sveta. Hroniku festivala gledali smo na TV B92. Čudno je koliko su dosadni eksperti za medija bajing, šerove, kreativni direktori, piplmetar merači, kopirajteri i egzekjutiv menadžeri. Svi govore nerazumljivim jezikom, čak i kada se obraćaju TV gledaocima. Zaključio sam da vredi pravilo – kakav pipl takve i reklame. Pošto smo sirotinja, uvaljuju nam gomilu reklama jer smo jeftini, a uz to i jedni drugima obaramo cenu oglašavanja. Za razliku od Minimaksa, koji je ronio kroz naš medijski haos, marketing eksperti koriste najmodernije metode da taj haos analiziraju, mere i upakuju. A pipl ko pipl, obično ode da piški kad počnu reklame.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve