Jugoslav Pantelić,
izvršni direktor i filmski urednik Studija B, odgovara na pitanje kako mu, uprkos tome što ga već dugo nema pred kamerom, popularnost ne jenjava:
„To bih i ja voleo da pitam, jer na to pitanje nemam odgovor. Često kada me novinari pozovu na intervju, zavisno od toga ko zove i kako sam raspoložen, umem da odgovorim da mi nije izašla nova ploča, nisam snimio novi film niti sam osvojio srebrnu medalju, te mi nije jasno o čemu bismo pričali. To interesovanje je počelo još od mojih poslova na radiju, dok sam bio klinac. Imao sam dosta obožavateljki još dok sam bio na radiju ‘202’, potom sam dobio status zvezde u školi… Mislim da sam u tom periodu bio najuobraženiji. Posle vojske sam počeo da radim na Trećem kanalu RTS-a, gde sam bio prvi voditelj koji se u programu pojavio u kožnoj jakni, uz neobavezan odnos prema kameri i potpuno atipično ponašanje na nacionalnoj televiziji. Tada su me zvali mnogi ljudi i govorili da sam lud.“
Na pitanje koje emisije smatra dovoljno kvalitetnim i kod kojih novinara bi bio gost, kaže:
„To je sigurno ‘Kulturni nokaut’ – tu sam već gostovao, ‘Utisak nedelje’, kod Olje Bećković, bio bih gost i u emisiji ‘Ključ’, kod Nataše Miljković i u ‘Šubidu’, na B92.“
(„Sofija“)
Zoran Živković,
bivši premijer Srbije, posle mnogo godina u politici, posvetio se porodici i rekreaciji:
„Fudbal nikada nisam igrao, igram košarku. Nikada nisam išao u ribolov i uvek sam govorio da su ribolovci najsumnjiviji ljudi. Ustaju u četiri noću, ulaze u reku do pupka, a pada kiša. Ili nisu normalni, ili rade za nekoga. Ne idem na pijacu, jer ne znam da se pogađam. Idem u supermarkete – tamo nema pogađanja. (…) Uglavnom slušam istu muziku: Džimija Hendriksa, Erika Kleptona, Dorse, Cepeline, Dženis Džoplin… Proširio sam malo interesovanje na džez i na ono što se osamdesetih kod nas zvalo ‘novi talas’. Bio sam i militantni ‘smakovac’, jer nisam mogao da dozvolim da neko tvrdi da je Brega bolji gitarista od Točka.“
(„Sofija“)
Svetlana Ceca Ražnatović,
estradna zvezda, 9. septembra je „prvi put javno priznala ono što svi mi, pa i vrapci na grani, odavno znamo: da ima silikonske grudi!“ i rekla da se više neće udavati, jer ne želi da menja prezime:
„Ne fasciniraju me iste stvari kao pre deset godina, što je i normalno. A i muškarci se plaše jakih žena. Nemam partnera, što mi niko ne veruje! Moje simpatije su Bred Pit i Ešton Kučer. Volela bih da se zaljubim, ali to nikako da se desi. Drugarice me pitaju gde da sretnem nekoga kad nigde ne izlazim. Ne volim provode po splavovima, samo sedim u kući, eventualno ponekad izađem na večeru s prijateljima. Ipak, nadam se ljubavnoj bajci.“
(„Kurir“)
Saša Matić,
pevač, odgovara šta bi bio da nije pevač:
„Da nisam muzičar, najverovatnije bih bio policajac, jer smatram da imam afiniteta prema tom zanimanju. Imam tu osobinu da umem da ‘pročitam’ ljude. Emisiju ‘Rikošet’ nikad ne propuštam. Moj prijatelj Miki me iz šale zove baš u vreme njenog emitovanja, sve sa namerom da me ometa, ali do sada nije uspeo u tome.“
(„Blic“)
Maja Žeželj,
poznato TV lice, odnedavno deo tima glavne informativne emisije nacionalne televizije – Dnevnika 2, priča kako je reagovala kada je njen dolazak na RTS najavljen u Dnevniku:
„Nisam to očekivala, ali, eto, desilo se i vrlo sam ponosna zbog toga. Nažalost, nisam to čula i videla odmah, nego u ponoćnim vestima, a bilo bi lepo da sam to snimila pa da pokazujem unucima, ako ih budem doživela, budući da sam ovako kasno rodila dete.“
(„TV Revija“)
Tihomir Arsić,
glumac, kao veliki propagator nudizma i ove godine je boravio na Adi Bojani:
„Volim nudizam i gola i lepa tela koja nisu išarana štraftama od sunca. Potičem iz konzervativne porodice i moji majka i otac se nikada preda mnom nisu šetali ni u gaćama. Baveći se glumom godinama stekao sam jednu vrstu slobode, a nudizam doživljavam kao slobodu i opredeljenje koje nikoga nije uvredilo jer su tamo na tim plažama svi goli. U svom ormaru nemam predmet koji se zove kupaće gaće. Kada sam u vodi ne želim da me bilo šta sputava.“
(„Blic“)
Slađana Delibašić,
eks Đogani, pevačica/igračica, letovala je u Egiptu bez straha od terorista:
„Društvo mi je pravio moj dečko Nikola, a pored njega je nemoguće osećati strah od bilo čijeg napada.“
(„Blic“)
Stefan Kapičić,
glumac i zavodnik, priča kako se oseća na snimanju filma Čarlston za Ognjenku:
„Apsolutno prelepo. Prezadovoljan sam što smo se izborili da napravimo jedan preozbiljan, a tačan i lep film o ljubavi. (…) Mog Arsu (lik koji tumači u fllmu, prim.) devojke upoznaju na vašaru koji sad vidite. Tamo pronalazim ono za čim sam sve vreme tragao – pravu, iskrenu ljubav, za koju se vredi žrtvovati do krajnjih granica. Kad nađeš takvu ljubav, ni život ti više nije bitan. A ja čvrsto verujem da takva ljubav zaista postoji.“
(„TV Novosti“)
Ivo Amulić,
frontmen Tuti-frutija, kaže da prati muzička zbivanja u Srbiji i da se još uvek druži sa kolegama:
„Ostao sam u konatktu s ljudima sa kojima sam sarađivao i sa kojima sam se družio. Što se tiče nove muzike, voleo bih da se upoznam sa Vladom Georgijevim, čiji sam veliki fan.“
(„TV Novosti“)
Tamara Nikčević,
glavni i odgovorni urednik TV Pinka Crne Gore, u rubrici „Na Ti…“, na pitanje da li je tačno da bar dva puta nedeljno mora da oseti beogradski smog, kaže:
„Beograd je mesto koje, kao i većina pravih crnogorskih ‘separatista’, jednostavno obožavam i bez koga ne mogu.“
Šta je to što ima Beograd i na čemu Crnogorci najviše zavide Beograđanima?
„Mislim da Crnogorci najviše zavide Beograđanima na Crnogorcima koji nisu ‘terazijski’.“
U čemu je najveća razlika između Beograđanke i Podgoričanke?
„Ne znam u čemu je razlika. Znam sličnost, i jedne i druge su, uglavnom, lepotice.“
(„TV Novosti“)
Mira Bobić–Mojsilović,
kolumnistkinja, pisac i TV lice, u svom tekstu „Mačak u čizmama“, pita se i zaključuje:
„Da li je teška ‘moralna osuda’ ministra vojnog stigla kao neka vrsta kazne za ‘posao stoleća’ koji je napravljen sa učešćem pogrešnih osoba? Ili je ovo najjasniji dokaz za igru koja se zove ‘ko je jači’ – Srbija ili državna zajednica? Možda smo do sada svi bili u dilemi, ali sada je sve kristalno jasno. Savezna nomenklatura slabija je od republičke. Ova država više ne postoji.“
(„TV Novosti“)
Željko Obradović,
trener košarkaške reprezentacije Srbije i Crne Gore, odgovara da li je nekada na klupi mirno presedeo neku utakmicu:
„Bilo je takvih utakmica, ali vrlo retko. Koliko god da sam pokušavao sebe da ubedim da je veoma važno da budem miran, utakmica je ‘živa’ i tu se dešavaju mnoge stvari koje čoveka ne mogu da ostave ravnodušnim. Ali, da nije tako, možda ne bi bilo interesantno i verovatno bih prestao da radim ovaj posao. Trenerski posao zahteva celog čoveka i ja pokušavam da se ponašam na taj način. Bez obzira na temperament ili neke naočigled burne reakcije, ovaj posao zahteva unutrašnji mir, poznavanje ekipe i svakog igrača pojedinačno. Privatno sam potpuno drugačija osoba, neuporedivo sam mirniji nego na terenu. Ne biste me prepoznali.“
(„TV Novosti“)
Aleksandra Radović,
pevačica, napunila je trideset godina i otkriva kakav je to osećaj:
„Iako se ponekad osećam kao devojčica, sve češće me hvata i nepobedivi umor. Naravno, život bi bio savršen kada bih uspela da pomirim te dve Aleksandre, mada već nazirem još jednu – treću, koju pokušavam da definišem. To, međutim, ne uspeva ni meni, a ni ljudima u okolini. Stalno me zafrkavaju: ‘A koliko tačno ima vas, Aleksandri, i koja sada govori?’ Stigla sam do perioda velikih životnih promena, pa je nekako bilo neminovno da osvežim i izgled. Žene uvek prvo urade nešto na sebi: ili dohvate makaze i svojeručno odseku šiške (pa ih posle popravljaju kod frizera!), promene boju kose, naglo smršaju, ili se udebljaju… Mene je zakačilo od svega pomalo. Smršala sam, ofarbala se i trenutno se svim svojim Aleksandrama mnogo dopadam.“
(„Sofija“)
