Aleksandar Vasić,
zamenik predsednika Saveta republičke radiodifuzne agencije povodom oduzimanja dozvole za emitovanje BK Telekomu:
„Odluke Vrhovnog suda su pravno zamajavanje.“
(„Danas“)
Savo Milošević,
„naš proslavljeni reprezentativac“, nije želeo da uputi čestitke pobedničkom bloku referenduma u Crnoj Gori, ali je rekao da će, kao i do sada, igrati „za one koji ih vole“:
„Nama je sada potrebno da budemo jedno, da budemo reprezentacija koja će zastupati nacionalne interese.“
(„Blic“)
Ilija Petković,
selektor fudbalske reprezentacije SCG, kaže:
„Nažalost, prvi sam selektor na svetu koji će voditi dve reprezentacije koje će zastupati jednu zemlju, ali, i to je život.“
(„Blic“)
Nemanja Nikolić,
pevač, „zvezda Grand produkcije“, u intimnoj ispovesti:
„Šta da ti kažem, muvam se tu i tamo sa devojčicama. Posle duže emotivne veze trenutni status mi veoma prija. Iako me duže bije glas da sam ne znam kakav ljubavnik, rekao bih da te priče tek sada imaju veze sa istinom! Riba imam više nego ikada! Viđam se sa plavušom, crnkom, brinetom… Imam čak i jednu riđokosu!“
Šta mu pišu obožavateljke?
„Uglavnom se sve svodi na želje da me upoznaju. Oduševilo me je pismo jedne obožavateljke koja je poželela da joj oduzmem nevinost!!“
Znači, i to dolazi u obzir?
„Uh, još pitaš! Nego, slušaj dalje… Pitam ja nju koliko ima godina, kad ono 15 – maloletna! Slatko sam se nasmejao…“
(„Svet“)
Binais Begović,
bodi-bilder, „upoznao je venecuelansku ‘zečicu’ i manekenku Alehandru Gutjeres“, i na pitanje da li ju je osvojio masažom, kaže:
„Tačno je da sam profesionalni fizioterapeut. Ali to svoje znanje ne primjenjujem kada hoću neku djevojku da oborim s nogu. Jednostavno, kada mi je do neke djevojke stalo, pokažem joj neki džudo zahvat i to je najbolji način da je oborim s nogu.“
(„Svet“)
Dragan Velikić,
pisac i ambasador SCG u Austriji, posle nedavno završene „više nego uspešne književne turneje“ u nekoliko poljskih gradova, na pitanje imaju li ambasadori više sreće u ljubavi od pisaca, odgovara:
„Sreća u ljubavi ne zavisi od profesije. Čini mi se da je to, pre svega, pitanje energije.“
(„Blic“)
Senada Leković,
urednica univerzitetskog radija u Novom Pazaru, član NUNS-a i ponosna majka osamnaestogodišnjaka, na pitanje da li se mlade devojke „pokrivaju“ više ili manje nego ranije, kaže:
„Pokrivanje je apsolutno pozitivna stvar. Žene se pokrivaju hidžabom ne da bi označile versku pripadnost, već im služi kao mera između njih i okolnog sveta. To je jedan poseban pristup tom odnosu žene i okoline. Taj odnos treba da označi jednu čednost i skrivenost onoga što je najlepše i ozbiljnost žene prema ostalima.“
(„Glas javnosti“)
Marina Rajević–Savić,
novinarka, a sada i kolumnistkinja, čitaocima otkriva zašto se njena emisija više ne emituje na Studiju B:
„Baš kao u nezaboravnim vremenima posleratnih ideoloških komesara, Dragana Milićević-Milutinović je odredila da ‘jedan Dragoslav Bokan’ ne može da bude gost moje emisije. Iako glavna urednica moje doskorašnje televizije dobro zna da ‘Anđeli’ nisu nikada bili politička emisija; iako živimo u vremenu navodnih političkih sloboda i demokratije u medijima; iako sam se od početka ovog serijala trudila da obezbedim što bolje, raznovrsnije i interesantnije goste – sve se to sada prosto raspalo, kao kula od karata. Čim sam se usudila da dodirnem osinje gnezdo crnih lista, inkvizitorskog spiska politički podobnih i nepodobnih ličnosti, istog trenutka sam došla u situaciju da biram između poniznog ostajanja i slobodnog odlaska. I tu za mene nije bilo nikakvog izbora. Izabrala sam ono što sam jedino i mogla. Posebno jer se na meni izrečenom spisku našao i pisac Momo Kapor, Brana Crnčević i, kako je na moje zaprepašćenje izjavila urednica Dragana Milićević-Milutinović, ‘pukovnik’ Amfilohije Radović.
Suspendovala sam sopstvenu emisiju do daljeg ne želeći da pristanem na ma čiju privatnu, olaku i politikantsku ideološku lustraciju. Posebno kada je reč o gostu koji je do sada bezbroj puta bio zabranjivan na gotovo svim medijima, gotovo svih političkih opcija. O zanimljivom i inspirativnom sagovorniku, sa kojim bih, sigurna sam, napravila odličnu emisiju, na zadovoljstvo gledalaca televizije Studio B.“
(„Kurir“)
N. N.,
anonimni izvor, priča o filmu Mi nismo anđeli – Rokenrol uzvraća udarac i ističe ko će dobiti ulogu u filmu, a ko neće:
„Reditelj Petar Pašić ima izuzetno težak zadatak da napravi film bolji od prva dva, ali ovo će pre svega biti muzički film i u njemu će se pojaviti mnoštvo muzičkih zvezda koje će ipak imati epizodne uloge. Severina najverovatnije neće čak ni statirati, a pored hrvatskog pevača Petra Graša, koji će se naći u ulozi mladoženje, istaknutu ulogu u ovom projektu reditelj je namenio Seki Aleksić.“
(„Press“)
Ljubomir Tadić,
akademik i predsednik Pokreta za očuvanje državne zajednice SCG, nekoliko dana pre crnogorskog referenduma otkriva deset razloga zašto je trebalo reći NE. Jedan od njih je:
„Neoboriv razlog da se na referendumu kaže ‘ne’ leži i u tome što smo ista nacija. Crnogorska nacija je izmišljotina, potrebna jedino sadašnjoj, vladajućoj oligarhiji da nekontrolisano vlada. Ona je nasleđe boljševičke ideologije, kao i stereotip ‘velikosrpskih hegemonizama’.“
(„Ilustrovana politika“)
Branislav Tomašević,
glumac, „miljenik tinejdžerki“, otkriva:
„Ne bih prihvatio da pljujem po Srbiji i nikada ne bih glumio homoseksualca, a sve drugo mislim da bih prihvatio ako bih procenio da mi to odgovara i da mogu da odgovorim zadatku.“
(„Ilustrovana politika“)
Jellena,
pevačica, diplomirala na Fakultetu za fizičku kulturu, a sada postdiplomac sportskog menadžmenta na BK univerzitetu, i kaže:
„Ja sam sama sebe piratizovala, odnosno napravila sam jedan kompakt-disk sa miksom zabavnih i narodnih pesama i delim ljudima iz ovog posla, prijateljima, carinicima i policajcima na granici.“
(„Ilustrovana politika“)
Bogoljub Karić,
„čovek sa poternice Interpola“, kaže da se sada nalazi u Rusiji:
„Nalazim se tamo gde su u raznim periodima srpske istorije spas od političkog progona režima morali da traže i knjaz Miloš Obrenović, Slobodan Jovanović, Nikola Pašić i drugi.“
Šta tamo radi?
„Pišem knjigu pod radnim naslovom Destrukcija Srbije, a radim i na obnavljanju doktorske disertacije koju sam prijavio na Ekonomskom fakultetu. Tema su mali i srednji biznis i porodična preduzeća.“
(„Blic“)
Vladimir Pavlović,
prevodilac iz Beograda, za rubriku „Među nama“, piše :
„Druga, ruralna Srbija, konzervativna, klerikalna, arogantna i preglasna, neosnovano idealizovana u književnosti, danas ne dâ onoj prvoj, urbanoj i evropskoj Srbiji da zauzme mesto koje joj pripada u Evropi. Ona je, sveteći se urbanoj Srbiji, arhitektonski uništila Beograd namećući novim naseljima, od Novog Beograda do Vidikovca, koncept svojih koncentričnih planinskih sela bez ulica, nametnula užas turbo-folka i napravila od Beograda jedan mega-Svilajnac.“
(„Politika“)
Nataša Bekvalac,
pevačica, poznatija kao „srpska Pamela“, „iako je za ostale novine već mesecima „medijski nedostupna“, dala je intervju za erotsko-pornografski časopis „Vrući dodir“:
Koje je boje vaš donji veš?
„Beli uvek volim da nosim. Sviđaju mi se sve sveže i čiste pastelne boje. Lepo mi stoje jer imam taman ten.“
Da li ste namerno ili slučajno otkrivali erotske adute u spotovima?
„Ništa u životu ne radim slučajno.“
Kako vladate muškarcima?
„Slušajući ih.“
Imate li neprijatno ljubavno iskustvo?
„Sve moje bivše ljubavi su neprijatna ljubavna iskustva. Zato su se i završile.“
(„Svet“)
Željko Mitrović,
vlasnik Pink internacional kompanije, na proglašenju za menadžera godine, zahvalio se saradnicima:
„Važni su mi ljudi sa kojima radim, moji zaposleni. Bitni su i klijenti, ali sigurno ne bih zaslužio ni ovo priznanje, a ne bih postigao ono što jesam da nemam kvalitetan tim. Uspeh je moguće postići u pet koraka. Potrebni su ‘laki hopovi’, kao tri osnovna koraka, zatim malo misterije i jedna tajna.“
(„Blic“)
