Dejan Dimitrijević,
vojnik 63. padobranske brigade, jedan je od onih koji su „bili razočarani kada su deset dana pre završetka vojnog roka bili suočeni sa mogućnošću da odu iz vojske bez završene obuke“, pa su pisali Ministarstvu sa molbom da im se produži vojni rok:
„Ministru smo pisali molbu u nadi da reše avion po kratkom postupku, pošto se avion iz koga smo skakali prvi skok pokvario i pošto je bio jedini avion na niškom aerodromu za padobrance, onemogućio nas je da završimo osnovnu padobransku obuku do kraja.“
Posle nekoliko dana, avion je popravljen:
„Naš trud urodio je plodom. Da nismo završili obuku, iz vojske bismo otišli depresivni. Sada smo puni elana, puni sebe jer smo postali padobranci.“
Nenad Rajković,
vojnik iz Niša:
„Nije bilo dileme, bili smo spremni da ostanemo u vojsci koliko je bilo potrebno, samo da postanemo padobranci, jer smo zbog toga i došli.“
Vladimir Bjelić,
stariji vodnik, instruktor padobranske obuke, kaže da takav apel nije zabeležen „nikada i nigde do sada“:
„Sam gest vojnika koji su pokazali da su spremni da služe vojni rok i duže nego što treba, nama mnogo znači i kazuje da su u ovoj jedinici, u koju se dolazi isključivo dobrovoljno, zaista najbolji vojnici.“
(„Blic“)
Milan Gurović,
„jedan od naših najboljih košarkaša“, kaže da živi mirnim porodičnim životom:
„Priznajem da mi nijedna modna revija ili promocija ne mogu zameniti odlazak sa kumovima i porodičnim prijateljima na Ravnu goru.“
(„Stori“)
Ivana Stamenković Sindi,
provokativna seksi brineta, o svom profesionalnom uspehu kaže:
„Manekenstvo mi služi da se predstavim onako kako me drugi doživljavaju spolja.“
(„Stori“)
Ivica Dačić,
političar, planira da u skorije vreme proširi porodicu i kroz osmeh kaže:
„Nadam se da nećemo stati na drugom detetu. Luka želi još jednu sestru koja bi se, prema njegovoj zamisli, zvala Anastazija, kao ćerka naše porodične prijateljice Cece Ražnatović. Tata će zato morati da se potrudi i u retkim slobodnim trenucima sakupi snagu kako bi Luki ispunio želju.“
(„Stori“)
Ana Kokić,
„mlada pevačica koja godinama žari i pali po beogradskim splavovima“, priča kako je snimila album:
„Ne bih govorila o ciframa, ali ako insistirate, snimanje i objavljivanje CD-a za Grand koštalo je više od 50.000 evra. Mama mi je mnogo pomogla, uzela je kredit da bih mogla da snimim. Snalažljiva je i uporna…“
(„Nedeljni telegraf“)
Zoran Stojković,
ministar pravde Srbije, komentarišući izjavu premijera Crne Gore Mila Đukanovića da se opozicija u Crnoj Gori ponaša direktno po instrukcijama Vlade Srbije, naveo je:
„Vlada Srbije nema nikakve veze sa tim. Dobrom učeniku (Đukanoviću) koji liči na svog mentora (Slobodana Miloševića) nešto se priviđa. Stav Vlade je ono što je rekao premijer Srbije Vojislav Koštunica – da će odnosi Srbije i Crne Gore biti dobri, ali sačekajmo konačne rezultate.“
(B92)
Vuk Drašković,
ministar spoljnjih poslova,
otvorio je u Beogradu molitveni doručak, po ugledu na sličan skup u Vašingtonu. Za predstavnike balkanskih zemalja. Tom prilikom rekao je da je Balkan „mesto susreta i zagrljaja“ svih monoteističkih religija sveta i da ima brojne geografske prednosti i prirodna bogatstva, ukjučujući i izlaz na četiri mora – Jadransko, Jonsko, Egejsko i Crno more.
„Ovde smo zbog zajedničke želje: da Balkan postane velika regija mostova među njegovim ljudima, narodima, religijama, kulturama i istorijama“. Verujem da je volja Tvorca bila ta da ova magična lepota ne pripadne samo jednom jeziku ili samo jednoj veri.“
Nikola Stojanović,
astrolog, govori na temu budućnosti Srbije
„Uz veliko ‘posredovanje’ međunarodne zajednice odvojiće se i Sandžak, jer je geostrateški vrlo značajan prostor za buduće planove moćnika. Proces otcepljenja ovog dela naše zemlje počeće ubrzo posle odlaska Kosova. Moguće je da dobije specijalni status, recimo – distrikta, slično kao Brčko.“
Marina Manić,
poznatija kao Karpatska Marina, kaže:
„Za nekoliko narednih godina Srbija će biti mala, ali uspešna zemlja. Bićemo potpuno oslobođeni lažnih prijatelja koji su nas koristili kao ekonomski plodno tle za svoj napredak. S druge strane, Crnogorcima će Albanci da kroje kapu, jer će njihov lobi tamo biti najjači, i pokušaće da ostvare svoje teritorijalne pretenzije u stvaranju velike Albanije od dela crnogorske teritorije. Ljudi će shvatiti da su zavedeni.“
Zorica Cvetković,
astronumerolog:
„Ukoliko preguramo ovu i sledeću godinu, naše muke će prestati. U 2009, koja je u znaku broja osam, a on u numerologiji važi za srećan broj, bićemo srećni što živimo ovde.“
Milorad Mića Krstić,
astrolog, priča na istu temu:
„Golgota Srbije potrajaće sve do 2010. (planeta Saturn u opoziciji s Venerom). Tek od početka 2011. kreće stabilizacija i naša država dobija novu prestonicu (dobar aspekt – Sunce u trigonu sa Saturnom).“
(„Nedeljni telegraf“)
Gordana,
pevačica, jedna iz dueta 2hot, na pitanje „za koje novce bi se slikale gole“, kaže:
„Odbile smo takvu ponudu jednog časopisa. Bilo bi previše degutantno da idemo do kraja. Stidni delovi tela su naša intima i nisu za javnost.“
(„Večernje novosti“)
Mateja Kežman,
proslavljeni fudbalski reprezentativac, odgovara na pitanje: „da ne znamo ni kako se zove naša država, pod kojim bi sloganom trebalo da navijamo za reprezentaciju“:
„Ne želim da se mešam u politiku, ali mislim da je sve u vezi sa tim crnogorskim referendumom obična glupost jer smo svi mi u stvari Srbi. Predlažem navijačima da zadrže slogan „Cela je nacija reprezentacija“, jer on obuhvata i samozvane Crnogorce.“
(„Svet“)
Goga Sekulić,
pevačica i „skandalmajstor“, našla je ljubav svog života. Trenutno su „rastavljeni“, a na pitanje da li su raskinuli, kaže:
„Ne bih to tako nazvala. Ni sama ne znam kako bih opisala našu vezu. Često kontaktiramo, a povezani smo i telepatski i zato ga snažno ‘osećam’.“
(„Svet“)
Rajko Tešević,
na tradicionalnom skupu „Pljevljaka i Pljevljanki koji godinama žive i rade u Herceg Novom, Tivtu, Budvi i Kotoru“, podseća koliko je teško živeti daleko od rodnog kraja:
„Ovo je naše poselo, uvijek smo zajedno na svadbama, ispraćajima momaka u vojsku, uvijek smo tu jedan za drugoga kad zatreba, uklapamo se u sredinu u kojoj živimo. Tradicija je dio nas, rađamo se i umiremo s tim. Što kažu, Crnogorac pođe u Ameriku da živi i radi, a vrati se u Crnu Goru da umre, tako i mi – dođemo u Boku, ali pljevaljski kraj, čiji su simboli planine, borovi i orlovi, Tara, borovnice, Brezica, Vodice, manastir sv. Trojice i posela, kao što je ovo, nosimo u duši. Sva moja rodbina je gore, tamo su grobovi mojih predaka.“
(„Dan“)
Aleksandar Drugi Karađorđević,
„u ekskluzivnom intervjuu za ‘Kurir’ poručuje da neophodnu stabilnost, jedinstvo, kontinuitet i pozitivan imidž Srbiji može doneti samo ustavna monarhija“ i argumentuje:
„U parlamentarnim ustavnim monarhijama šef države, kralj, nije ni u jednoj stranci, niti je na bilo koji način povezan sa strankama. Srbija mora da ima neutralnog šefa države kako bi demokratski izabrana Vlada mogla da vlada nesmetano, da bi se izbeglo konstantno prepucavanje. S druge strane, ne smemo zanemariti finansijske koristi ustavne parlamentarne monarhije u izbornom procesu, jer ne postoje predsednički, nego samo parlamentarni izbori.
Dakle, troškovi predsedničkih izbora, koji se inače sprovode svake četiri godine, ukidaju se, ali su tu i dalje troškovi parlamentarnih izbora. Takođe, ukidaju se drugi troškovi, poput troškova penzije za svakog predsednika, kao i troškovi njegovog obezbeđenja na koje ima pravo kad mu istekne mandat – toga nema u ustavnim parlamentarnim monarhijama. Predsednik ima veoma veliki tim ljudi oko sebe koji čine njegovo osoblje, a šef države u ustavnim parlamentarnim monarhijama ima malo osoblja, jer zemljom upravlja premijer sa svojom vladom…“
(„Kurir“)
Miloš Aligrudić,
šef poslaničkog kluba DSS-a u Skupštini Srbije, otkriva:
„Crnogorski književni list, ne zbog toga što je to jedan list koji se bavi književnošću, kako bi to naslov rado sugerisao, a polazimo od pretpostavke da je jedan veliki broj građana nepismen pa se ne bavi time, nije tačno, to je jedan list koji je krajnje atraktivan. Dakle, ko knjigu u životu nije pročitao pre će pročitati Crnogorski književni list, jer tamo postoji sve najgore o Srbima pre svega… To je najveća zabava u Crnoj Gori, to svi živi čitaju zato što se tamo pljuju Srbi i Srbija, znači vrlo se loše o nama govori.“
(Kažiprst B92)
