„Večernje novosti„,
nadahnuto pišu o francuskom fudbalskom kapitenu:
„Neprevaziđeni fudbalski šansonjer Zinedin Zidan verovatno komponuje note labudove pesme, ali to radi u maniru virtuoza rođenog da očara planetu, a ne kao mnoge zvezde na zalasku koje falširanjem zaglušuju divne melodije po kojima su ih pamtili. Još kada uz dirigenta stoji do perfekcije ukomponovan i složen orkestar, onda i petostruki vladari planete siđu sa trona, klecavih nogu i sa naklonom kažu: „Gospodo, izvinite što smo smetali.“
Emilija Kežman,
supruga Mateje Kežmana, fudbalera Atletika iz Madrida, na pitanje kako podnosi teret slave kaže:
„Imali smo krize i vraćala sam se u Pirot jer nisam mogla da izdržim pritisak kojem smo bili izloženi, ali naša ljubav je pobedila. Takođe, što manje znam, to bolje -nikada nisam tragala za nečim što me je interesovalo, držala sam se toga da mi je rekao sve što bi trebalo, jer neke stvari možda i ne treba da znam. U Mateju imam bezgranično poverenje.“
(„Lepota i zdravlje“)
Ivana Kovačević,
supruga Nenada Kovačevića, kapitena Crvene zvezde, priča kako njih dvoje vole da provode slobodno vreme:
„Pošto živimo u našem glavnom gradu, kao i većina Beograđana uživamo u obilasku drevnih građevina na Kalemegdanu. Uglavnom šetamo, obožavamo Kalemegdan, često obilazimo zoološki vrt. Vikendom odlazimo i do bioskopa i u pozorište.“
(„Lepota i zdravlje“)
Velimir Ilić,
Ministar za kapitalne investicije, „kome niko nije uputio zvaničan poziv da bude domaćin Sabora u Guči“, koji će ove godine otvoriti premijer Vojislav Koštunica, kaže:
„Ova Guča se vidi, nešto prodirektorisala, a meni niko nije rekao da li sam domaćin ili nisam. Ako nisam, nema veze, mogu to da budem i sledeće godine.“
(„Press“)
Vesna Trivić,
„nevenčana supriga Đoleta Đoganija“, kaže da zbog „Đoletovih prethodnih iskustava nije htela da ga vezuje za brak“:
„Ne želim da se udam za Đoleta samo da bi komšiluk i rodbina rekli: Vesna se udala. Čak i kad smo razdvojeni, mi mislimo jedno na drugo i zato nam papir nije potreban.“
(„Press“)
Siniša Mihajlović,
fudbaler:
„Imam samo jednu želju. Da, makar na pet minuta odigram za reprezentaciju Srbije, u novim dresovima, sa srpskim grbom, sa dva dvoglava bela orla, otpevam himnu i mirna srca kažem zbogom fudbalu.“
Radmilo Ivaničević,
nekadašnji golman Partizana:
„Crveno, plavo, belo – srce je srpsko celo. Zašto onda da nam dresovi reprezentacije ne budu crveni?“
Slobodan Santrač,
bivši selektor:
„Jasno je – crveno-plavo-bela oprema, jer je takva i naša trobojka. Igrači će konačno osetiti patriotski zanos.“
Nebojša Đuranović,
slikar, autor knjige Srednjovekovna Srbija, „smatra da boja naših dresova obavezno mora biti crvena, jer je to boja koja je na srpskoj srednjovekovnoj zastavi, a nalazi se i na štitu srpskog grba“:
„I svi naši vladari, od Stefana Nemanje, nosili su crvene odore i to zagasito crvene boje. Crvena boja u srednjem veku bila je deo vizantijskog nasleđa. Boja koja se nalazi na štitu srpskog grba, a koja bi trebalo da se nalazi i na dresovima je dubokocrvena, koja prelazi u nešto svetliju crvenu, takozvana kadmijum crvena.“
Darko Kostić,
kreator:
„Na majicama moraju da dominiraju crvena boja i grb Nemanjića.“
(„Večernje novosti“)
Sandra Melničenko,
nekada Nikolić, bivša članica grupe Models, priča kako ona i suprug Andrej vole da putuju:
„Nastojimo da obiđemo što više različitih zemalja, da upoznamo različite kulture… Zbog toga jednom idemo na luksuzno putovanje, a drugi put na ekspediciju. Novu godinu smo dočekali na Antarktiku, a plan za leto je Papua Nova Gvineja, u kojoj još uvek žive kanibali. Andrej uglavnom bira kuda ćemo da putujemo, a ja sam ta koja se buni, mada na kraju uvek zaključim da je njegov izbor onaj pravi. Da se samo ja pitam, celog života bismo letovali na Karibima, a zimovali u Francuskoj. Međutim, sa svakog putovanja vratila sam se srećna što sam bila tamo.“
(„Lepota i zdravlje“)
Nevena Stamenković,
najmlađa članica ženske grupe Models, na pitanje da li je istina da joj se udvaraju fudbaleri, kaže:
„Prvo da se razumemo: uz sebe želim inteligentnog i jakog muškarca sa kojim ću moći da razgovaram. Sa iskompleksiranim i neobrazovanim fudbalerom, logično, to ne mogu da očekujem. Želim čoveka koji će, kada me pogleda u oči, znati šta želim, a ne da sve moram da mu nacrtam. Da pojednostavim priču, nijedan fudbaler nije dovoljno inteligentan da bi bio sa mnom. Organski ih ne podnosim! Kad čujem da je tip fudbaler, želudac mi se prevrne, i ne mogu da se upustim u bilo kakvu ozbiljniju komunikaciju. Fudbaleri su mi užasno odbojni, pa bih iskoristila ovu priliku da im poručim: ‘Okanite me se, ljudi, prestanite da me zovete i da me smarate!’ Ne mogu da živim od igrača fudbalskog kluba Crvena zvezda. Zvali su me svi – od golmana, preko prvog tima, do rezervnih igrača. Očigledno nemaju šta da rade u tim karantinima, pa telefoniraju k’o sumanuti i cimaju devojke sa estrade. Bolje bi im bilo da pročitaju neku knjigu. Možda će im to pomoći da nauče da civilizovano komuniciraju sa ženama.“
Da li joj se osim fudbalera udvara još neko i koga ona izdvaja iz mase?
„Šta da ti kažem, nema ko me nije muvao. Više mi je muka od svih njih, majke mi! To je postalo strašno! Međutim, veoma teško ulazim u vezu, pa nijedan muškarac ne može lako da me se domogne. Muvanja sa mnom su duga i iscrpljujuća, muškarce stavljam na razne testove, želim da se uverim da li žele da im budem devojka ili samo reklama.
Što se tiče fizičkog izgleda, niko mi se ne dopada dovoljno da bih ga izdvojila. A i kada bi mi se svidelo to kako izgleda, da bih iznela konačan sud, morala bih prvo da porazgovaram sa njim, da vidim kako razmišlja. Ako bih morala da odaberem jednog muškarca koji je po mom ukusu, onda bi to bio Dejvid Bekam.“
(„Svet“)
Ksenija Pajčin,
pevačica, govori o kanonima lepote:
„Govorila sam o devojčicama koje to toliko vidno rade, kao stave šesticu, nose minić koji je u stvari gumica za kosu. Mada sada ta priča i nije tako aktuelna, jer sada skoro svaki model ima silikone koji se i ne vide, jer je sve urađeno onako kako treba. Sve ostalo preterivanje je meni odvratno, i te sisurde šestice, to je po meni kretenski, pogotovo kad žena nije visoka. Ne znam odakle im uopšte ideja da im grudi budu velike kao glava. Izgledaju potpuno asimetrično, smešno. To je jedino uspelo Pameli Anderson, koja je jako lepa žena i kojoj to i odgovara. Ona je uostalom plejboj zečica, a ne znam zašto bi pevačice izgledale kao zečice, što je mnogo puta slučaj.“
(„Ilustrovana politika“)
Srđan Protić,
novinar, u tekstu o Oliveri Jokić, PR-u Donkafe, lucidno primećuje:
„Svi prećutkuju da je nečija ružnoća doživotna, a ističu da je lepota prolazna.“
(„Ilustrovana politika“)
Milenko Zablaćanski,
glumac, „optimista s razlogom“, na pitanje kako je u privatnom životu uspeo da osvoju balerinu, kaže:
„Bio sam dosadan… Balerine su divne žene, prvo su prelepe, a drugo, ne znaju mnogo toga, i mislim da je odlika svake balerine veliki dijapazon emocija.“
O optimizmu i bogatstvu:
„Meni je najbolji početak iz filma Američka lepota kada Kevin Spejsi masturbira ispod tuša i kaže: ‘Ovo sam ja, ovo je moj život!’… Kako sam se tad smejao. Moja priča je priča optimizma, ja imam mnogo razloga zašto čovek treba da živi svoj život. Pa i ako sam krenuo iz puke sirotinje, nije sirotinja razlog da čovek bude tužan. Sirotinja je u glavi, čovek može mnogo para da stekne i da i dalje podriguje na javnim mestima. Koliko god ga obučavali, on ostaje isti…“
(„Ilustrovana politika“)
Snežana Petrović,
urednica i voditeljka na TV Studio B, priča kako se hrani njena porodica:
„Trudim se da se hranimo zdravo mada mi to često ne uspeva, jer su moj suprug i moja šestogodišnja ćerka Sofija veliki ljubitelji isključivo krompira i mesa na razne načine. Nisu preterani ljubitelji salata i ostalog zeleniša, jer je to ‘zftavo’ i bljak. Na osnovu ocena moje porodice i prijatelja mislim da sam dobra domaćica i da mogu da stignem da skuvam ono što moja porodica voli da jede. Iskreno, ne uživam baš mnogo u kuvanju, ali sam to prihvatila kao sastavni deo života i ne smeta mi.“
(„Ilustrovana politika“)
