Stojanka Novaković Stoja,
folk pevačica, na pitanje da li je tačno da je imala hitnu hiruršku intervenciju zbog pucanja silikona u grudima, kaže:
„Naravno da se radi o još jednoj neistini. Moje sise su očigledno za skoro sve novine najvažnija tema u Srbiji. Zato ću sada ozbiljno razmisliti da odem u neku zvaničnu ustanovu i osiguram ih za svaki slučaj.“
(„Press“)
Gordana Strajin,
manekenka koja je pobedila na izboru za najlepšu devojku Balkana održanom u Solunu, opisuje kako se osećala kada je saznala da je titula najlepše u njenim rukama i čime će se baviti sledećih godinu dana:
„U trenutku kada sam čula da sam pobedila, nisam reagovala kao druge devojke, niti sam plakala niti sam se začudila, jednostavno bila sam spremna i na pobedu i na poraz. Iskreno, još nisam svesna da sam postala najlepša devojka Balkana, ali veoma sam srećna i zadovoljna. U narednih godinu dana, širom Balkana, promovisaću balkansku lepotu, šarm, pamet, energiju i duh. Moj cilj je da pokušam da nas ujedinim i pomirim sa ostalim zemljama Balkana, kao i da se bavim humanitarnim radom i očuvanjem prirode. Za taj moj rad u narednih godinu dana svakog meseca ću dobijati platu od 1000 evra.
(„Blic“)
Milorad Vučelić,
član ustavnog pododbora Skupštine Srbije, komentariše najavu da će se referendum o novom ustavu održati na Sretenje:
„Zbog simboličkih vrednosti možda ne bi bilo loše da se referendum zakaže za Sretenje. Do tada bi se vodila kampanja za izlazak građana, kao i antikampanja koju neki najavljuju. Biće to dobra prilika da se, sa jedne strane, definišu srpske i patriotske stranke i, sa druge, partije ‘uvezenih’ razlika koje nisu nikle na ovom tlu, već u inostranstvu.“
(„Večernje novosti“)
Sandra Drašković,
poznatija kao Sani Armani, nekadašnja manekenka, a sadašnja TV voditeljka, otkriva da li je i zašto je dobro biti u braku:
„Meni je uglavnom bilo dobro. Brak iziskuje ulaganje, kao i veza. Nema tu velike razlike. Loše je jedino što se u braku neke stvari podrazumevaju, naročito na Balkanu, a kad to kažem mislim na kuvanje i spremanje kuće. (…) Kuvanje odnosi mnogo vremena i traži mnogo truda, a na kraju se – kad se ručak završi – ništa ne vidi. Spremanje je ipak bolje jer na kraju dana imaš čist stan. Spremanje je dobro za liniju. Moja figura sve govori.“
Na pitanje kakva je sudbina zadesila venčanicu u kojoj se udala za, već odavno bivšeg supruga, fudbalera Nikolu Lazetića, odgovara:
„Pretpostavljam ista kao i većine venčanica koje nisu bile iznajmljene. Čuvam je kod mame u stanu.“
(„Svet“)
„Zona„,
otkriva kako se u Timočkoj krajini, vlaškom magijom, leči neverstvo.
Recept za prevarene žene:
„Neverstvo se leči vrlo popularnim obredom koji uključuje tek rođene mačiće. Obično ga primenjuju žene kako bi obuzdale nevernog muškarca. Nađu mačiće koji još nisu progledali i okupaju ih u toploj vodi uz određene bajalice. Tom vodom kasnije poprskaju muža. Kažu da on nakon toga postaje ‘slep pored očiju’ kada su u pitanju druge žene, ali odoleva i iskušenjima u kocki ili kafanskoj čašići.“
Recept za prevarene muževe:
„Međutim, mir u kući priželjkuju i muškarci, a vlaška magija i za njih ima recept. Njima može pomoći jaje od kukavice. Ako ga naruči od vračare, prisustvovaće ritualu u kojem se kukavičje jaje izbuši iglicom na vrhu i potom isprazni duvanjem. Rupicu na jajetu, uz bajalice, vračara zalije voskom i dâ ga nesrećniku sa uputstvom da ga u gluvo doba noći odnese u skroviti deo njihovog stana ili ga sakrije u šupljini na zidu kuće.“
Recept za obostranu zaštitu:
„Ukoliko muž i žena požele da se zaštite od iskušenja neverstva, treba da pođu u potragu za vrlo retkim puževima blizancima sa slepljenim kućicama i za jednim slepim mišem. Vrhove njegovih krila treba pažljivo da odseku (tako da miš može i dalje da leti), potom da ih stave u šupljine puževljevih kućica i zaliju ih voskom. Na vrhu kućica treba da probuše dve rupice zagrejanom iglom i kroz njih provuku lančić kako bi amajliju nosili oko vrata. Muškarci pripremaju amajliju tako što vrh desnog krila stavljaju u levu kućicu puža blizanca, a žene obrnuto.“
Dušan Josijević,
sin Srbe Josijevića „koga svi Jagodinci poznaju kao Srbu Četnika i koji je prvi izbačen iz kuće ‘Velikog brata’, ostavivši 13 kandidata u kući, ali zbog ugovora s producentom ne sme da daje izjave, pa su u njegovo ime govorili ‘pravi ukućani’“:
„Uopšte nisam razočaran što je moj tata prvi izašao iz kuće ‘Velikog brata’. Mislim da nam je svima osvetlao obraz i da treba da budemo ponosni na njega. Ne bih posebno da imenujem, ali razlike su primetne. Niko iz naše porodice ne podnosi nešto što je neprirodno i nastrano, a u kući ‘Velikog brata’ ima onih koji popularišu gej pokret, lezbejstvo i prostituciju. Moj otac je mladima hteo da pokaže da to nije dobro i da to populariše veliki lobi sa Zapada. On se ‘Velikom bratu’ nije dopao zato što je dobar, pošten, što nije varalica niti je pokvaren. Sem toga, moj tata se uvek družio s dobrim ribama i mislim da tamo nije bila nijedna koju bi startovao.“
Biljana Josijević,
supruga Srbe Josijevića, „sa kojom je u braku već 13 godina“:
„U kuću na Topčideru Srbu smo ispratili 14 radnika naše firme i ja. Mislili smo da će mu biti najteže što će moći da izađe samo u dvorište jer je veoma dinamična osoba i što ne ume da uključi mašinu za veš. Zbog toga je poneo cigarete da bi potplatio neku devojku da mu pomogne. Srba je moralni pobednik u ovoj igri. Inače, on je veoma komunikativan, zabavan i zanimljiv, što ne mogu da kažem za većinu ljudi iz kuće. ‘Veliki brat’ očito ne poštuje različitosti. Znači, neko može javno da govori o svom seksualnom opredeljenju, a drugi ne sme da ima svoj stav po tom pitanju. A pedere Srba odmah pita da li su tobdžije ili furundžije.“
Na pitanje da li bi Srba izdržao 100 dana bez seksa, da li bi je prevario i da li je Anamariji poverovala kad je rekla da ju je njen muž startovao, Biljana je odgovorila:
„Postojala je mogućnost da bude s nekom od prisutnih žena, ali to nikako ne bi bila Anamarija. Njoj je možda bilo žao što je nije startovao i što nije bio s Veroslavom jer su od početka rekli da su im njih dvoje kao otac i majka. Pobogu, Srbina majka je rođena 1948, isto je godište kao i Veroslava! A kada povredite žensku sujetu, možete svašta da očekujete.“
(„Glas javnosti“)
Nenad Čanak,
lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, komentariše predlog Vojislava Koštunice da se Kosovo u novom ustavu definiše kao deo Srbije:
„To je laganje građana Srbije, a on je patološki lažov. Kosovo nije u Srbiji od 1999. godine, otkako je potpisan Kumanovski sporazum. Mogu i ja da vam kažem da imam dve devojke, jednu koja se zove Šeron Stoun i drugu Naomi Kembel, ali da, doduše, ne mogu da dođem ni do jedne ni do druge. (…) Uostalom, u ustavu može da piše šta hoće, i svaki pristojan čovek na to može da kaže da i na tarabi piše sladoled, ali je niko ne liže!“
O Martiju Ahtisariju i „zveckanju oružjem“:
„Da li vam zvuči ubedljivo da jedan Skandinavac, koji je kroz dugogodišnje posredovanje odlično upoznat sa ovdašnjom situacijom, nastupi sa pozicije predrasuda prema nekom entitetu? Pričom o Ahtisariju, Koštunica pokušava da se izvuče kroz ono što će se desiti i da kroz fiktivni konflikt s njim sa sebe skine odgovornost onog što je neizbežno, a to je nezavisno Kosovo. Narušavanje teritorijalnog integriteta Kosova otvara mnoge probleme.“
O Sulejmanu Ugljaninu:
„Sulejman Ugljanin je čovek koji je od Beograda dobio zadatak da pod kontrolom drži Sandžak, i on sada preko svojih organizovanih grupacija ne bira koga napada – da li građanski orijentisane ljude ili islamsku zajednicu. To više nije politika s minareta kako se nekada mislilo, već politika udbaškog rukopisa.“
O Mlađanu Dinkiću i raspisivanju izbora:
„Pošto to najviše zavisi od G17 plus, biće raspisani čim se privatizuje DDOR Novi Sad, NIS, a to je negde do proleća iduće godine. Mlađanu Dinkiću je u interesu da pokrade šta još može, jer u sledećem mandatu neće moći. Dinkić je lopuža planetarnih razmera i uveren sam da će posle ovog mandata ili biti u zatvoru ili u inostranstvu, ali da ga pravda neće mimoići. I ono njegovo obećanje da će napustiti Vladu 1. oktobra ako se ne nastave pregovori sa EU-om je naravno laž.“
O Jožefu Kasi i Savezu vojvođanskih Mađara:
„Sa SVM-om smo se slagali dok je postojala antimiloševićevska priča, a razišli smo se jer sam duboko uveren da je pravljenje teritorijalne autonomije po etničkom odnosu strateški pogrešno. Ako SAO Krajina nije pokazala gde to vodi, niko nije, i ne znam zašto bi onda uspela MAO Krajina?“
(„Kurir“)
Vesna Počuča,
bivša striptizeta, poznata kao Porno Šana, o snimanju visokobudžetnog porno-filma u Francuskoj:
„Igram suprugu mafijaškog bosa. Mada tumačim ženu savremenih shvatanja, koja svom mužu na poklon dovodi atraktivnu Mađaricu – ni u jednom kadru neću su skinuti, niti učestvovati u ‘akciji’. (…) Želja nam je da pomognemo našim muškarcima u porno-industriji, pa smo ih preporučili producentima. Na žalost domaće publike, nema nijedne srpske devojke, jer su previše stidljive, ali zato su mladići veoma raspoloženi za posao i, što je najbitnije, potentni. A to stranci i te kako cene.“
(„Kurir“)
Milutin Popović Zahar,
kompozitor, tekstopisac, aranžer, autor najvećih novokomponovanih hitova, kaže da i razočarenja bude inspiraciju:
„Kada sam doživeo, da kažem, određena razočaranja sa Lepom Brenom, ali i sa još nekim pevačicama koje sam stvorio, napisao sam, onako za sebe, pesmu koja ide ovako: ‘Gradilišta, pusta gradilišta/Šar-planine gvožđa i betona/svima gradih, samo sebi ništa/tugo moja teška devet tona…’.“
(„Blic puls“)
Voja Žanetić,
„reklamni dunđer od svog i donetog materijala“ i vlasnik agencije Mozaik, daje savet kako napisati knjigu:
„Sedite po ceo dan ispred uključenog tekst procesora na kompjuteru i uporno udarate prstima po tastaturi. Posle znatnog broja dana iz toga će proizaći nešto o čijoj daljoj sudbini odlučuju pismenost, obrazovanje i lucidnost vlasnika prstiju, kao i trenutno raspoloženje izdavača, kritike i publike. U slučaju neuspeha, sedite ponovo pred tastaturu i ponovite ceo postupak uz korekcije na osnovu prethodnih iskustava. Za novac za život nekako se snađite.“
(„Blic plus“)
Nataša Kojić,
pevačica, ćerka Dragana Kojića Kebe, priznaje da je kao mala povremeno i lagala:
„Imala sam šest-sedam godina kada sam svojim drugaricama pričala kako imam beli klavir u sobi i kako svaki dan sviram. Kad bi me neka od njih pitala da li hoću da je uvedem u kuću i da joj ga pokažem, ja sam izmišljala te da su ga majstori odneli, te da mi mama ne da da ga prljam, te ovo, te ono. Volela sam da imam beli klavir i maštala sam o tome. Posle godinu-dve stvarno sam dobila klavir. Nije beli, ali mi je više nego drag. On mi služi kao hemijska olovka. Njemu se najviše poveravam.“
(„Blic plus“)
