Pre izvesnog vremena u našim knjižarama pojavila se zanimljiva knjiga jugoslovensko-makedonskog autora Srđana Kerima. Činjenica da knjigu zapravo čini kolekcija eseja, članaka i izlaganja autora na raznim forumima i skupovima, a sve to u periodu dužem od 30 godina (od početka sedamdesetih do početka novog milenijuma), nimalo ne umanjuje vrednost dela. Naprotiv, ova zbirka tako postaje svojevrsna, individualizovana hronologija tema i događaja kojima se autor bavi, a ne ocena istih sa vremenske udaljenosti i sa „naknadnom“ pameću.
A teme kojima se autor bavi odista su kapitalne: „Na putu ka novom svetskom poretku“; „Ujedinjene nacije iz više aspekata“; „Balkan i Evropa“; „Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope“ i „Makedonija na putu ka evroatlantskim integracijama“. Ono što ovoj knjizi daje posebnu vrednost jeste činjenica da se u mnogim od članaka autor pojavljuje ne samo kao intelektualni vlasnik izrečenih ideja i stavova već i kao političar odnosno diplomata, kao odgovorno lice koje u ime države nastupa i zastupa odgovarajuće interese.
Dr Srđan Kerim, koji je upravo izabran za predsedavajućeg Generalne skupštine UN-a u idućoj godini, obavljao je niz veoma odgovornih funkcija u dve države. Bio je pomoćnik ministra spoljnih poslova SFRJ, neposredno uoči raspada zemlje.
Zatim je kao ambasador predstavljao Makedoniju u Nemačkoj, a potom i u Ujedinjenim nacijama, da bi svoju dosadašnju političku karijeru krunisao mestom ministra spoljnih poslova Republike Makedonije. Dr Srđan Kerim nije samo iznosio stavove u ime institucija koje je predstavljao, on je učestvovao i u njihovom kreiranju i oblikovanju. U tome su, bez sumnje, od ogromnog značaja bili i njegovo formalno obrazovanje i doktorat u oblasti međunarodnih ekonomskih odnosa, kao i činjenica da je dugi niz godina predavao taj predmet na beogradskom Ekonomskom fakultetu.
Autor je, dakle, imanentno kvalifikovan da se teorijski, praktično i politički nosi sa krupnim temama kojima se bavi, a koje su obrađene u ovoj, jednoj od osam knjiga koje je do sada napisao.
Nemoguće je u jednom kratkom prikazu obraditi sadržaj ove knjige, pogotovo što se radi o više od trideset priloga, grupisanih u pomenutim tematskim celinama. Uostalom, te tematske celine prilično jasno nagoveštavaju sadržaj. Ono što može da se prikaže, i što vredi istaći, jeste autorov pristup ovim krupnim temama i prilozima kroz koje se teme razvijaju. Već sam naziv knjige sugeriše autorov konstruktivizam, težnju ka rešavanju, a ne samo opisivanju problema, kao i umereni optimizam za mogućnosti rešenja krupnih problema kojima se bavi. To se još više i bolje oseća čitanjem pojedinih priloga. Na primer, naslovi priloga kao što su: „Saradnja umesto polarizacije Severa i Juga“, „Ravnoteža interesa, a ne snaga“, „Imperativ regionalne saradnje“, „Raznolikost kao progres, a ne pretnja“, jasno pokazuju da autor traži konstruktivna rešenja, da se sa osloncem na realne interese i materijalne pretpostavke upušta u sugerisanje mogućeg kao boljeg. Jednostavno rečeno, autor više voli da kaže da je čaša polupuna nego da je poluprazna. Zanimljivo je da se taj pristup vrlo malo ili gotovo uopšte ne menja, bez obzira na to da li je prilog nastao još davnih sedamdesetih, ili u novom milenijumu.
Autor, gotovo po pravilu, jasno identifikuje problem i zatim pristupa konstruktivnom rešenju. Neko će reći, pa šta je tu osobito? Nije osobito, ali je ipak prilično retko u poplavi političkih priloga koji se samo bave problemom, bez nuđenja rešenja, ili se bave rešenjima koja su utopijska, nerealna, a najmanje konstruktivna. Druga karakteristika svih priloga jeste mekoća u pristupu. Autor ni u jednom trenutku ne napušta razuman, smiren, argumentovan, politički umiven diskurs. Svakako, to je dobrim delom i rezultat funkcija na kojima se Srđan Kerim nalazio, ali to je isto tako i odraz ličnosti koja ne teži ka jeftinim efektima, „nabacivanjem lopte samom sebi da bi se dao gol“, slikanjem problema većim nego što jeste da bi i mudrost rešenja bila još veća i slično.
Osim u prva dva-tri priloga, čitalac neće naći obilje informacija. Autor se više posvećuje političkoj analitici, sintezi i, kao što je već istaknuto, predlozima koji bi trebalo da izgrade ili učvrste „Mostove ka budućnosti“. Knjiga sadrži i indeks pojmova i ličnosti, kao i korisnu bibliografiju. Još jedna prednost je u tome što knjiga ne mora da se čita od korice do korice, već je moguće odabrati one teme i one članke koji čitaoca najviše zanimaju.
Imajući sve rečeno u vidu, čini se da je jasno da će svi oni koji se bave međunarodnim odnosima, u najširem smislu te reči, u knjizi dr Srđana Kerima svakako naći ponešto zanimljivo i korisno.