N. N.,
mladi zatvorenik, upozorava javnost:
„Ukoliko u ponedeljak ne bude ničeg konkretnog, moramo radikalizovati proteste. Radiću na tome… Dugo sam ovde i imam određeni autoritet… Ima nekih narkomana koji predlažu sečenje. Ja nisam narkoman, ali bih se prvi isekao. Našlo bi se i u drugim zatvorima ljudi koji bi to uradili. Priča se da će u Zabeli zapaliti jedan blok. Ima dosta narkomana, i najlakše je ubaciti mu 20 grama heroina i reći šta da uradi. Ipak, nije nam u interesu da se tako nešto dogodi.“
(„Blic“)
Goran Stamenković,
direktor producentske kuće Imoušn, u čijoj je produkciji „Veliki brat“, priča o pošlonedeljnom „sukobu Nikole i Edina“:
„I Nikola i Edin su generalno OK i pozitivni likovi. To što se desilo između njih nije ništa neobično i mora se razumeti da su oni tamo pod velikim pritiskom i da se ljudi posvađaju i u normalnom svetu, pogotovu što su dobili alkohol posle dužeg vremena. Napominjem da Nikola nije bio kažnjen zbog toga što je pevao Od Topole… jer ta pesma u Srbiji nije zabranjena. Četnici i partizani su i po zakonu izjednačeni, on je kažnjen jer i posle nekoliko opomena nije prestao da vređa, preti i provocira. To je trajalo pet sati i zbog pravila to nismo mogli prikazati u emisiji jer bilo kakva priča o politici ili o vređanju druge nacije se cenzuriše.“
Da li se glasanja nameštaju:
„Ono što se sigurno neće raditi je da se glasanje namešta. Svako ko to tvrdi, a ne ponudi dokaze, biće kontaktiran od strane našeg pravnog tima jer su u ‘Velikog brata’ uložena velika sredstva. Prihodi od glasanja su za Imoušn zanemarljivi jer najveći deo ide Telekomu, pa provajderu, pa vlasniku licence Endemolu, onda TV kući, pa onda dođe do nas. Postoji evidencija kako se i kad glasalo, lako na sudu možemo dokazati šta je istina, kao što neko može dokazati da nešto nismo tačno uradili i zbog toga se time ne treba igrati.“
O gledanosti:
„Televizija B92 je dvostruko povećala gledanost od kada se prikazuje ‘Veliki brat’. Kao primer da li je ‘Veliki brat’ uspešan i da li je B92 zadovoljan nama i mi njima, neka posluži činjenica da su ugovorene još dve sezone ‘Velikog brata’, kao i da će na proleće biti organizovan ‘Selebriti VB’ sa poznatim ličnostima.“
(„Blic“)
Vladimir Tomčić,
zamenik ministra kulture, objašnjava „zašto Ministarstvo bira predstavnika za Venecijansko bijenale, novog komesara i novi savet“ iako predstavnika naše zemlje za Bijenale treba da izabere Muzej savremene umetnosti:
„Imamo obavezu da Srbiju predstavimo u što boljem svetlu. Naš paviljon je u centru Đardina i prvi put nastupamo kao država Srbija. U Srbiji su sve vlade listopadne i to neminovno utiče na stanje u umetnosti i kulturi.“
(„Glas javnosti“)
Velimir Ilić,
ministar za kapitalne investicije, voli ovce, ima farmu i priča:
„Mene ovce opuštaju. Provesti dan na pašnjacima sa stadom ovaca, ovako u prirodi, to je toliko relaksirajuće da to čovek ne može da objasni. Bilo bi mi izuzetno drago da se napravi još više ovakvih farmi. Dvoumio sam se da li da napravim farmu koza ili ovaca, i ipak su prevagnule ovce. Međutim, planiram da otvorim i farmu koza. Deca i ja mnogo volimo životinje. Svaka je obeležena, svaka ima svoj broj i o svakoj vodimo evidenciju. Jovan (sin, prim. ur.) često dovede i svoje drugare.“
A vikendica?
„Za vikendicu koju imam ovde dobio sam nagradu za arhitekturu, što mi je posebno drago. Imao sam želju da napravim kuću od drveta i kamena jer su to materijali koje najviše volim. Sam sam projektovao i sam izveo. Napravio sam i jedan dobar kamin i već sam za zimu pripremio 50 metara drva, kad mi dođu prijatelji. Jedva čekam da dođem ovde. Nekad dođem i u jedan po ponoći, pa posedim sat-dva. Moje imanje je najuređenije u kraju. Danima sam obrađivao zemlju, zasadio sam veštačku travu, očistio korov.“
(„Kurir“)
Dragan Todorović,
radikal, jedan od učesnika u istraživanju „da li srpski političari kupuju hrvatsku i slovenačku robu“, tvrdi da „već godinama ne kupuje robu uvezenu iz susedstva“:
„Već godinama pre kupovine gledam poreklo robe, jer proizvode iz Hrvatske i Slovenije ne kupujem ni ja niti iko u mojoj porodici. Svesni smo da su nam naneli veliko zlo i zato im se bar na ovakav način treba revanširati. Nisam bio u Hrvatskoj od 1990. i ne mislim ni da idem. Ali, prvi put kada Republika Srpska Krajina bude ponovo uspostavljena, sa zadovoljstvom ću otići u Knin.“
Dragan Marković Palma,
gradonačelnik Jagodine, „kaže da je patriota“:
„Kupujem isključivo domaću robu, a u Hrvatskoj sam poslednji put bio kad sam služio vojsku. Niti sam tamo bio na letovanju, niti planiram. Ne bih se osećao prijatno u zemlji odakle je veliki broj Srba proteran. “
Vojislav Vukčević,
ministar za dijasporu, priznaje da kupi i poneki hrvatski i slovenački proizvod, „ali samo u određenim situacijama“:
„Kupujem njihove proizvode samo onda kada nema istih domaćih, recimo ‘cedevitu’.“
Dragan Šutanovac,
potpredsednik Demokratske stranke, „tvrdi da ga zanima samo ‘domaće’“:
„Isključivo kupujem našu robu. Ako, recimo, u nekom restoranu nema domaće mineralne vode, onda pijem ‘koka-kolu’.“
Ivica Dačić,
socijalista, „ne gaji nikakve sentimente prema našim susedima i njihovoj robi“:
„Ne volim one koji mene ne vole. Ne kupujem hrvatsku i slovenačku robu jer su nekorektni prema nama. Kod njih ne možete da kupite srpsku robu, oni ne slušaju našu muziku. Iako sam za dobre susedske odnose, držim se devize: što dalje, to bolje.“
(„Kurir“)
Šeherezada,
„kraljica univerzuma, ekstrasens i orijentalni beli mag sa svetskim sertifikatom“, ekskluzivno otkriva metod „pomoću kojeg se mogu ostvariti svačije želje“:
„Na vaše oči, u roku od 72 sata, vaše želje će se materijalizovati. Naravno, ne smeta da tražite nerealne stvari – zlatne poluge pred vratima, sedmicu na lotou… Uslov je da bezuslovno verujete u čaroliju i da tačno znate šta hoćete.
Želje treba vizualizovati na sledeći način: zamislite u svojoj glavi škrinju sa dragocenostima u kojoj se nalaze predivni darovi za vas. Kad podignete poklopac škrinje, pronaći ćete teglu sa kremom koja predivno miriše. To je krema želja. U svojoj vizualizaciji treba da mažete svoje lice i telo tom kremom, a dok je vaša koža upija, vi ćete se ispunjavati željom.
Zatim ćete u škrinji pronaći teglu napunjenu zvezdanom prašinom. Nju ćete baciti u vazduh kao da nešto proslavljate i, dok gledate uvis, zvezdana prašina će se lepiti na vaše lice na kojem se već presijava krema želje. Posle toga naići ćete na kutiju očekivanja. Kada je otvorite, obasjaće vas zaslepljujući sjaj. I vi ćete sada zračiti očekivanjem. Onda ćete pronaći malu flašu punu neke tečnosti – to je eliksir izbora. Popićete ga, pa ćete osetiti moć da odaberete ono što želite. I, na kraju, otkrićete u pesku, na dnu škrinje rubine, dijamante i smaragde – to su vaše misli i osećanja. Ovo je putovanje astralnim stazama do snova i ostvarenih želja, čime ćete pomoći sebi da lakše položite ispit, uspešno završite neki važan posao…“
(„Zona sumraka“)
Milorad Vučelić,
potpredsednik SPS-a, podseća javnost da je on u okviru akcije Sablja štrajkovao glađu i „za 17 dana štrajka glađu smršao 15 kilograma“:
„Pio sam samo vodu sa česme. Prva dva-tri dana bilo je najteže, a već posle nedelju dana uopše nisam osećao glad. Posle 15 dana nastupili su ozbiljni znaci malaksalosti. Prema mojoj proceni, mislim da sam mogao da izdržim još nedelju dana, a dalje ne znam šta bi bilo. Inače, iako sam u zatvor otišao bez nekih konkretnih zdravstvenih smetnji, po izlasku, pored iscrpljenosti, imao sam vrlo ozbiljnih problema sa sluhom. A da ne govorim da su bili neophodni meseci da se potpuno oporavim.“
(„Press“)
Dušica Janković,
bokserka, nekadašnja šampionka Jugoslavije u kikboksu, sada „zvezda Latinske Amerike“, kaže:
„Treniram s muškarcima. Plaćam ih da se tuku sa mnom u ringu. Ne štede me, zbog toga i dobijaju novac. Ja nisam milosrdna prema njima.“
(„Glorija“)
Aleksandra Slađana Milošević,
jedina autentična pop i rok zvezda sa prostora bivše Jugoslavije, priča:
„Trenutno ne uživam u ljubavi. Upravo sam napisala drugu kompoziciju
i tekst inspirisan ljubavnim rastankom. Uzela sam gitaru, a muzika
i reči su sami odsvirali, bez ikakve muke. Inspiracija je čudovišna.
Kako i kome dolazi, nije poznato. Imam sreću da me često odabere.
Prepuštam se osećanjima, mislima, višem planu, i reči, priče i muzika
sami nastaju. Ima više vidova ljubavi. Izgleda da sam veoma čudna
vrsta koja uživa pri samoj pomisli da ljubav obavija svemir i malog
čoveka u njemu.“
(„Gloria“)
