Nataša Miljković,
autorka emisije „Ključ“ na Prvom programu Nacionalne televizije, redovno prati sve što se o njoj i njenoj emisiji piše na forumima i otkriva šta joj „forumaši“ najviše zameraju:
„To što sam ‘Tijanićeva’ (smeh). Moj glavni greh je što pripadam Tijanićevom jatu, to je glavna tema i onda iz toga izvlače sve, moje specijalne veze sa direktorom i ostalo. (…) Taj ‘razgovor duhova’ na forumima veoma mi je interesantan i stalno ga pratim, ali ga ne shvatam kao kritiku, jer nikada nisam naišla na neku profesionalnu. Mahom su to lični, privatni i estetski kriterijumi.“
Na pitanje šta zamera sama sebi, odgovara:
„Ja sam sebi najgori kritičar. Verujem da kad bih pisala forum o sebi, da bi on bio najbrutalniji forum. Ali, odnosio bi se na moje stvarne probleme i nedostatke. Jedan prijatelj mi je svojevremeno rekao: ‘E, Nato, šteta što ne možeš u emisiji da pokažeš koliko si luda.’ Moja velika mana je što se jako puno kontrolišem, volela bih da radim emisiju koja će da pusti to moje ludilo napolje.“
(„TV novosti“)
Radmila Radenović,
voditeljka TV Pinka, otkriva kako bi izgledao oglas u kome traži sebi idealnog muškarca:
„Ako su ti cipele veće od broja 43 a manje od 45, ako si visok više od 181 a manje od 195 centimetara, ako nisi crn, plav ili sed, ako znaš šta hoćeš, a naročito šta nećeš, ako ne voliš slatko, a obožavaš profiterole, ako ne voliš slano, a jedeš čips, ako ne voliš kiselo, a piješ limunadu, ako ne voliš ljuto, ali stavljaš ‘tabasko’ na picu, nisi isti kao ja i nemoj da mi se javiš.“
(„TV novosti“)
Dragana Katić,
voditeljka TV Pinka, živi sa tri muškarca, svojim blizancima Bojanom i Bobanom i životnim saputnikom Darkom Dusparom. O tome kako funkcioniše sa njima, priča:
„Budući da sam jedina žena u kući, ja vodim glavnu reč, a za sve ostalo postoji glasanje. Kada smo odlučivali o kupovini psa, izgubila sam tri prema jedan, pa je tako mala malteška pudlica Git postala peti član naše ekipe. Kada smo prošle godine pregovarali o letovanju, pustili su me da biram destinciju, pa sam u Cavtat krenula sa trojicom razočaranih muškaraca. Godinama idemo u Herceg Novi, gde posedujemo apartman, a klinci tamo imaju svoje društvo, pa smo tog leta bili jedini gosti koji su iz Cavtata dolazili u Herceg Novi na kupanje! Nedavno su mi saopštili da ubuduće neće biti glasanja i da ćemo od sada uvek ići na hercegnovsku rivijeru. Zimi se, na sreću, ne raspravljamo oko mesta na kome ćemo provesti odmor, već složno odemo na Zlatibor.“
(„Story“)
Sanja Papić,
manekenka, ima mogućnost da degustira specijalitete iz različitih krajeva. Najviše joj se dopada japanska kuhinja, ali nije odolela ni egzotičnim jelima poput plodova kaktusa koje je probala još kao jedanaestogodišnjakinja:
„Bila sam sa roditeljima u Tunisu, gde nam je jedan Tunišanin ponudio sočan plod kaktusa, koji je okruglog oblika. Taj slatko-kiseli ukus nikada neću zaboraviti, jer mi se jako dopao.“
(„Story“)
Šaban Bajramović,
kralj romske muzike, priča kako je svojevremeno pobegao iz JNA pre nego što je položio vojničku zakletvu, zbog čega je kažnjen robijom na Golom otoku:
„Bio sam mlad i trčao za jednom ženom. Hteo sam samo da je vidim, pa da se vratim. Uhvatili su me i oterali na sud. Nisam imao advokata, otkud to sirotinji? Odredili su mi po dužnosti nekog kapetana za branioca, a on ni reč nije rekao u moju odbranu. Tužilac me napao, rekao da sam nemoralan, kako takvi ljudi ne treba da žive, da sam izdao zemlju… Puklo mi je nešto u glavi, skočio sam i povikao: ‘Nemo’ da laješ, bre! Ne možete vi mene da osudite kol’ko ja mogu da izdržim!’“ (…) „Napravio sam grešku koju sam platio više nego što je trebalo, ali možda je Bog tako odredio. Na Golom otoku sam završio ‘fakultet’. Pročitao sam nebrojeno mnogo knjiga, naučio da sviram i pišem muziku, a tamo sam i propevao.“
(„Story“)
Jelena Baćić–Alimpić,
voditeljka emisije „Bravo šou“, i njen vozač naleteli su kolima na autoputu, kod Beške, na kravu. Životinja je udarila glavom u šoferšajbnu i staklo se razbilo, a voditeljka poručuje vlasniku krave da će ga, ukoliko se pojavi, tužiti:
„Kada bi se vlasnik javio, odmah bismo ga tužili i ja i Televizija Pink, jer je svojom nepažnjom i neodgovornošću ugrozio život mom vozaču i meni. Policajci su mi rekli da se i ranije dešavalo da životinje na tom delu puta izazovu saobraćajnu nesreću. Žičana ograda ranije je sprečavala da životinje izađu na put, ali su Romi koji žive u blizini odneli tu žicu. Ko zna, možda su je prodali u staro gvožđe. U svakom slučaju, od kada nema te ograde, to je najrizičniji deo puta u regionu.“
(„Svet“)
Fatima Jovanović,
iz Kragujevca, ima dugogodišnje iskustvo u skidanju magije i bajanju, sa dlana „čita“ prošlost i sadašnjost, a magiju koristi da rasvetli budućnost. Fatima priča kako se i njoj samoj, u 33. godini kada je dobila infekciju očnog živca, dogodilo čudo:
„Prešla sam preko mosta na Lepenici. Sledeće čega se sećam jeste to da sam osetila da sam lagana kao pero, kao da me je neki vetar oduvao na drugu stranu mosta. Onesvestila sam se. Otvorila sam oči u bolnici. Lekar je bio zgranut jer problema sa očnim nervom više nije bilo. Sve je čudom nestalo.“
(„Zona sumraka“)
Žikica Milošević,
kolumnista časopisa „Joy“, u svojoj rubrici „Iz muškog ugla“ otkriva sedam razloga zbog kojih treba momentalno raskinuti sa devojkom. Jedan od njih je:
„’Imala sam ih 114 a ti si mi 115! So what?’ Ma kako, bre, pa šta?! Dobro, duboko u nama čuči konzervativac koji bi želeo da bude prvi i poslednji svakoj ženi, ali smo se nekako izborili sa samima sobom tokom seksualne revolucije i ženske emancipacije. Eto, u redu je da budemo drugi. Ili treći (to govorimo kroz zube!). Ali… zar toliko? Teško da te može spasiti i rečenica ‘Tražila sam pravog, dragi!’, ili ‘Ali ti si najbolji od svih!’, a definitivno te ukopava rečenica: ‘Po performansama si negde u sredini, ali si dobar čovek, i puno te volim i poštujem!’ Odma’ šut-karta. Poslušaj i nauči da kažeš ubedljivo: ‘Ti si mi drugi, a onaj prvi ništa nije valjao!’“
(„Joy“)
Vladan Batić,
lider Demohrišćanske stranke Srbije, objašnjava kako je moguće istovremeno biti i hrišćanin i zalagati se za lustraciju crkve:
„Znate šta, ne može Srbija biti pravoslavna džamahirija!?! Ja sam najveći kritičar SPC-a, ali onog dela crkve ogrezlog u blud, one crkve koja osveštava klinike antihrista, one crkve koja silom montira kioske na vrhovima planina… Dakle, protiv sam političkog delovanja patrijarha Pavla i pukovnika Amfilohija. Ne može crkva da se meša u sva politička pitanja.“
(„Press“)
Siniša Pavić,
scenarista, kome Gama osporava pravo da u seriji „Bela lađa“ koristi likove iz filma Tesna koža, kaže da će zaštitu, osim na sudu, tražiti i od Republičke radiodifuzne agencije:
„Tražio sam od RRA da me zaštiti, jer ako jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom puštanjem starih filmova pokušava da podigne rejting, i ako se protiv RTS-ove produkcije bori ovako, a ne pomoću sopstvene produkcije, onda se postavlja pitanje da li je to ponašanje dozvoljeno.“
(„Press“)
Aleksandar Vulin,
bivši funkcioner a sada samo član Socijalističke partije Srbije, priča zašto ne izlazi u susret pritiscima opštinskih organizacija da napravi radničku borbenu levicu:
„Da bi se takva ideja sprovela u delo, potreban je novac. A ja sam u tragično lošim odnosima sa svim srpskim tajkunima. Ali, opet kažem, formiranje jedne autentične radničke levice koja će se boriti protiv privatizacije i NATO-a sasvim je izvesno, jer bio bi greh prepustiti takvu ideju demokratama i socijalistima, koji bi pravili koaliciju sa njima.“
Na pitanje da li je za njega Mirjana Marković simbol levice u Srbiji, kaže:
„Ne. Otkako je ubijen Slobodan Milošević u Hagu, niko od nas živih to nije.“
(„Kurir“)
Goca Božinovska,
pevačica, priča kako je zaradila par ožiljaka na licu:
„Lupila sam glavom u šoferšajbnu, te na trenutak izgubila svest. Pošto sam došla k sebi, pretrnula sam kad sam videla da mi je lice obliveno krvlju. Posle ukazane pomoći konstatovane su samo posekotine kod nosa i na čelu. Nikada mi nije palo na pamet da ožiljke uklonim, pošto su jedva vidljivi, a i lako ih prekrijem najobičnijom šminkom.“
(„Kurir“)
