Aleksandar Vučić,
generalni sekretar SRS-a, ima otmeni hobi, „pohvalio se kako ima impozantnu kolekciju najrazličitijih sorti vina“:
„Imam novozelandska, južnoafrička, američka, najpoznatija francuska ‘gran kri’ vina… Od novijih imam ‘vin sandal’ od američkih sorti grožđa. Skupljam ih poslednjih sedam godina, a neka držim u specijalnom vinskom frižideru…“
Aleksandar Čotrić,
aforističar i član Srpskog pokreta obnove, „pravi je hobista“, skuplja značke, markice, magnete, aforizme…:
„Taj hobi preneli su mi roditelji, tako da od detinjstva skupljam sve značke i markice na koje naletim. Imam zbirku od više hiljada komada. U poslednje vreme imam i novi hobi, to su oni magneti koje lepim na vrata frižidera, sa detaljima južnoafričkih zemalja i slično. I pišem aforizme i satirične priče…“
Žarko Jokanović,
političar iz stranke Liberala Srbije, „skuplja pse“:
„Imamo jednog psa po glavi porodice. Nas troje i tri psa. Nadam se da ćemo se zaustaviti, mada smo se navukli.“
Blagica Kostić,
iz Pokreta snaga Srbije, kaže da je njen hobi fotografija, radio-telegrafija, ali i pecanje:
“ Pecam sporta radi, ne jurim trofeje. Najčešće pecam na kraju sveta u kanalu Arkanj kod Kovilja. Igram i stoni tenis. E, tu bih pobedila sve političke protivnike, sigurna sam.“
(„Kurir“)
Niset Ramić,
zvani Minđuša, optužen za ratne zločine nad Srbima počinjene u centralnoj Bosni, izvinio se prvom svedoku Tužilaštva za ubistvo njegovih roditelja u junu 1992. godine: „Ja se izvinjavam što sam pucao u vas, vašeg oca i majku.“ (B92)
Ljiljana Rančić–Škopelja,
javnosti poznatija kao Madam Piano, jedan je od kandidata na izbornoj listi Pokreta snaga Srbije zato što je dobila poziv od Bogoljuba Karića. Prihvatila je zato „što je pitanje umetnika u ovoj zemlji nešto o čemu niko jako dugo ne priča“. Ona dodaje: „Umetnici, kao uostalom i ceo narod, jako teško žive, a država malo polaže na umetnost, koja je inače izlog jedne zemlje u svetu. Ako pitate te ljude koliko je država stala iza njih, nećete dobiti odgovor da je uopšte stala. Tako da sam se prihvatila ove priče, jer mislim da parlament ne treba da pripada političarima, već predstavnicima naroda iz svih branši, koji će tamo braniti interese onih koje predstavljaju. Na listi PSS-a sam i zato što je Fondacija Karić već dugo godina pokrovitelj umetnosti, koja je pomogla mnogim umetnicima, ne samo profesionalnim već i amaterima.“
Lidija Vukićević,
Violeta iz „Boljeg života“, glumica, odavno je član Srpske radikalne stranke i aktivan učesnik u predizbornim kampanjama, ali njeno ime se prvi put sada našlo na listi poslaničkih kandidata. Ona ističe: „Nisam ja odlučila da se kandidujem, već me je stranka predložila. Kandidaturu sam prihvatila zato što mi je bila čast što su me ljudi iz stranke kandidovali, ako budem postala poslanik, potrudiću se da na najbolji način opravdam ukazano poverenje.“
Svetlana Kitić,
bivša reprezentativka i bivši trener ženske rukometne reprezentacije, kandidatkinja je Socijalističke partije Srbije. Kaže zašto su je socijalisti izabrali i pozvali na svoju izbornu listu:
„Kandidaturu prihvatam zato što su mi program i ideje
socijalista najbliži. Želim da pomognem da te ideje dobiju što veću podršku građana na izborima.“
(„Kurir“)
Aleksandra Jeftanović,
voditeljka TV Pinka, „bavi se degustacijom nacionalnih specijatiteta“ kad god je na nekom putovanju:
„Jednom sam u nekom fensi lokalu u Njujorku naručila karpaćo od tune i razočarala se jer su mi doneli tanjir s nekakvim žbunom koji nema ukus ni karpaća ni tune. Najbolje sam jela u Brazilu. Tamo sam otkrila da postoji više vrsta banana. Svako jutro sam kupovala po jednu ogromnu granu i nosila je na plažu, to mi je bila užina za ceo dan.“
Kako zna gde treba da ode?
„Prvo se dobro raspitam kod poznanika šta sve treba obići u mestu u koje putujem. Ako na taj način ne dobijem dovoljno informacija, kad stignem, odmah kupim „Vog“ ili neki drugi ekskluzivni modni magazin. Otvorim adresar i pronađem najelitniji tržni centar, odem tamo i raspitam se kod osoblja koje restorane, klubove i prodavnice treba posetiti. Uvek dobijem fantastičan spisak jer na takvim mestima rade mladi, kulturni i odlično informisani ljudi, eksperti za life style.“
(„Glorija“)
N.N.
rođaka, u pismu Marti Mratinković za rubriku „Neka ostane među nama“, žali se na svoju rođaku:
„Otkada znam moju rođaku, još kao devojčicu, večito sam je zaticala kako čita. Pročitala je sve knjige iz kućne biblioteke, svoje i svojih tetaka, a onda je prešla na časopise. Ona ne može da prođe pored trafike a da se ne okrene za novinama! Mislila sam da će to prestati kad se uda i dobije decu, ali ne. Kupuje ih i dalje, prati tačno kada koji izlazi, ne stigne sve ni da ih pročita, ali kupuje, kupuje… Ima gomile časopisa (otkupljuje na pijaci one od pre 20 godina). Ima ih po svim sobama, nešto i sakrije – ali već nema gde. Šta je to sa njom?“
(„Glorija“)
Ana Stanić,
pevačica, „uspešno se oporavlja od udarca flašom u glavu koji je zadobila na novogodišnjem nastupu“:
„Polako se oporavljam, jedva sam čekala da mi skinu konce i da spustim šiške na čelo. Mada, moram da kažem, koncert je bio super. Za svaku pohvalu su i organizatori novogodišnje manifestacije u Užicu, koji su zajedno sa mnom nakon incidenta išli u Hitnu pomoć. Inače, nijedna petarda nije pala na binu, nije bilo nikakvih provokacija i sigurna sam da ne bih bila povređena da sam predosetila opasnost, ali nije bilo nikakve potrebe da sumnjam.“
(„Stori“)
Ana Nikolić,
pevačica, ovih dana ima neke dileme:
„Danima se nosim mišlju da uradim neku tetovažu i to baš na ručnom zglobu, jer imam osećaj da sam ušla u novu životnu fazu. Još uvek ne znam koji ću znak istetovirati, budući da nisam sigurna u to šta bi se najbolje slagalo uz moj ten. Želja mi je da svoje telo ukrasim tetovažom koja bi u početku sigurno bila privremena, zbog toga što sam Vaga u horoskopu i često menjam odluke. Moj producent Aleksandar Milić Mili pokušava da me odvrati od te ideje i kaže: ‘Nemoj to da radiš. To bi bilo isto kao da si na najnoviji model fefarija zalepila nalepnicu.’“
(„Stori“)
Snežana Dakić,
TV novinarka, priča o svom iskustvu sa pranjem kose:
„Običan, jeftin preparat može da ima zadovoljavajući efekat, ali traje samo jedan dan. Poslednjih pet godina koristim isključivo Redken proizvode za kosu. Procedura pranja za mene se sastoji od tri faze. Prvo koristim šampon i regenerator, a zatim emulziju koja je neka vrsta goriva za kosu jer je hrani. Mislim da žene ne treba da štede na sredstvima za negu kose i kože. Još dok sam bila klinka, jedan od životnih ciljeva mi je bio da zarađujem dovoljno novca za kozmetiku. To nije pitanje luksuza, već zdravlja.“
(„Glorija“)
Ljupče Pavlović,
predsednik Udruženja Indijanaca iz Aleksinca, koje je upisano u registar udruženja, društvenih i političkih organizacija Srbije, priča:
„Nisam poglavica, svi u Udruženju smo jednaki i zajednički donosimo odluke. Ideja o formiranju Udruženja potekla je odavno, ali sam se sa suprugom i dve kćerke 2002. na popisu izjasnio kao Indijanac.
Osećam se kao Indijanac jer su ljudi u Srbiji obespravljeni, a državni organi krše mnoga ljudska prava. Indijanaca je, kada su došli kolonizatori, bilo oko 45 miliona, a danas ih je šaka jada, baš kao i Srba. Srbija je danas jedan veliki rezervat. Svi živimo u rezervatu, kao i Indijanci u SAD, ali ne možemo da odemo ni u Mađarsku ni u Bugarsku bez viza. Ne živimo ništa bolje nego Indijanci nekada.“
(B92)
Marina Tucaković,
najčuveniji tekstopisac estrade, priča kako pevači razgovaraju sa njom kada čuju da je neko dobio pesmu za koju smatraju da je „njihova“, i navodi primer jednog razgovora sa Svetlanom Ražnatović:
„’Je li, kurvetino…. što si dala onu pesmu’, rekla mi je Ceca kada je Mina snimila pesmu „Lepi moj“! ‘Pa jebote, to je za mene’…, kaže Ceca, a ja joj kažem: ‘Biće za tebe bolja!’ ‘Kurac moj’, tada mi je odgovorila.“
(„Skandal“)
