Vladimir Savčić Čobi,
pevač legendarne sarajevske grupe Pro Arte i glumac, priča kako je postao debeo:
„Rodio sam se kod bake u Nišu. Kada sam imao šest meseci baka mi je davala da joj iz ruke jedem pasulj. Tada sam pokazivao interesovanje
za hranu.“
O tome kako je bilo kada mu se rodilo dete:
„Kad sam dobio prvu ćerku, bio sam ubeđen da će supruga roditi sina. Međutim, 11. januara te ‘77. nazovem kuću, pošto sam bio na turneji u Torontu, i javi se moj otac. ‘Čestitam, bolan, dobio si ćerku’, bile su njegove reči, a ja sam od šoka zalupio slušalicu. Toliko sam bio ubeđen da će supruga roditi sina, da nisam mogao da verujem u ono što sam čuo. Čak sam kupio i beli krevet sa plavim dušekom i ostale stvari u plavoj boji. Dva dana sam bio u šoku, a onda sam nakon nekog vremena došao sebi, kupio karton viskija i napio se s društvom. Iste večeri pao sam i slomio ruku, valjda me je bog kaznio što sam bio nepravedan.
Tada sam otišao u prvu radnju i kupio dva kofera stvarčica u roze boji. Već kod druge ćerke sam tu vest drugačije primio.“
(„Blic“)
Boban Stojanović,
aktivista gej centra Kvirija, poručuje Draganu Markoviću Palmi:
„Osim o modi, muzici i umetnosti, gejevi znaju da diskutuju i o statusu Kosova, pravoslavlju, izgradnji puteva diljem Srbije, a naši bubrezi jednako ne vole da se truckaju po putevima, kao ni bubrezi heteroseksualnih osoba. A da se dosad nije pokazao kao nepristojan i nezanimljiv sagovornik, pozvao bih Dragana Palmu na kafu, uprkos dubokim političkim neslaganjima. Predlažem mu da u Jagodini napravi neki veliki gej klub pa da se još više para sliva u budžet jagodinske
opštine.“
(„Press“)
Dragan Marković Palma,
gradonačelnik Jagodine, koji je nedavno izjavio „da pedera ima samo među srpskim političarima, ali u Jagodini nema nijednog, a da i postoji neko homoseksualno udruženje, iz opštinskog budžeta ne bi dobilo ni dinar“, na predlog gej udruženja Kvirija, kaže:
„Neću da odgovaram na njihova pitanja jer se trenutno bavim neimarstvom, a ne homoseksulizmom. U Jagodini ne poznajem nijednog homoseksualca, a kad bih ga upoznao, ne bih se s njim družio. A dok sam bio poslanik u Skupštini 2000. godine bilo je više poslanika pedera. Dvojica su sedela preko puta mene. Nisam s njima pio kafu, ni išao na ručak. Bila je jedna partija koja se tada zalagala za sklapanje homoseksualnih brakova i među njima je bio jedan nižeg rasta čije se prezime ne završava na ‘ić’, pa vi sad pogađajte koji.“
(„Press“)
Dve poznate novinarke nacionalne televizije otkrivaju kako je biti ministarska supruga:
Katarina Andrić–Milosavljević,
supruga ministra trgovine, turizma i usluga Slobodana Milosavljevića, kojoj je ovo treći mandat, kaže da je teško praviti informativni program i imati supruga u Vladi:
„Za ženu koja ima svoju karijeru to može biti samo minus. Svi te gledaju kroz njegov posao i tvoj uspeh je povezan sa njegovim. Ja sam radila na RTS-u u informativnoj redakciji, bila sam urednik i voditelj Dnevnika 2. (…) Već dugo sam htela promenu, a to se nedavno i desilo. Od 4. juna nisam više na RTS-u, već sam postala PR menadžer Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Možda ne znate, ali ja sam bila stjuardesa dve godine u Aviogeneksu.“
(„Blic Puls“)
Nataša Jeremić,
supruga ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, kaže da bi bilo lepo kada bi ona i njen suprug imali više vremena jedno za drugo:
„(…) Eto, jedino mi je ponekad žao što toliko mnogo radi. On je i pre užasno mnogo radio i ja sam mislila da ne postoji reč više. Nažalost, on radi još više. Imam razumevanja za to. Bar mislim da imam.“
(„Blic Puls“)
Era Ojdanić,
folk pevač, bio u Hrvatskoj na privatnoj proslavi Vidovdana u hvatskom mestu Veliki Poganac pored Koprivnice, gde su on i harmonikaš privedeni u policijsku stanicu:
„Jedan od policajaca mi je rekao da sam ga prijatno iznenadio jer prilikom saslušavanja i davanja iskaza nisam podizao glas i što sam bio smiren i korektan. Pa ja sam pevajući obišao čitavu zemaljsku kuglu! Rekao sam im da sam lepo vaspitan i znam kako da se ponašam u tuđoj zemlji. Uostalom, kao i svi Srbi!“
(„Press“)
Radovan Raka Radović,
„predsednik opštine Trstenik i dugogodišnji narodni poslanik u Skupštini Srbije“, priča zašto se nije našao u kući Velikog brata: „Desetak dana su me pritiskali i tražili da odem u kuću Velikog brata. Ali ja nisam bio u situaciji da odsustvujem s posla mesec dana. Jer, tamo nemate ni telefon, ni novine, ni televiziju,
jednostavno kao da ste umrli. Ako oni hoće da imaju poznate ljude, to moraju da rade na neki drugi način, ili da im dođu ljudi i tamo budu sedam sati, do deset uveče, ili da to budu bračni parovi. Ne može oženjen čovek sa troje dece, kao Big Lale, da ode tamo da se zeza kao oni momci sa devojkama. A onda kad to dohvate novinari – da li je onaj onu uštinuo, da li je ona bila gola, da li je onaj go skočio u bazen, što je krajnje bezobrazno, takvo druženje meni ne treba. Ja, da sam bio tamo, prebacio bih ga onako golog preko krova. To je ogavno, a moglo je da bude i gore.“
(„Glas javnosti“)
Mile Ilić,
košarkaš, centar Nju Džersija, želi karijeru da završi u Crvenoj zvezdi, priča:
„U Srbiji su pravi navijači, a ne ovi Ameri. U hale dolaze samo penzioneri i gledaju u ekran koji visi sa krova hale i samo čitaju šta tamo piše…“
Kako mu je bilo kada otišao:
„Prva tri meseca u Americi bila su mi izuzetno teška. Pitao sam se što sam ja uopšte došao ovde. Jezik je potpuno drugačiji od engleskog, na koji smo mi navikli, crnci pričaju u slengu i ništa ih ne razumem.
Dva meseca nisam imao radnu dozvolu i sebi ništa nisam mogao da kupim. Živeo sam u hotelu koji je na ostrvu. On je odmah pored autoputa i, kada vide čoveka da se šeta, pomisle da je lud.“
Da li se njegov kolega Nenad Krstić uklopio u sredinu:
„Nisam ga poznavao pre nego što sam otišao u Nju Džerzi, ali za njega su mi rekli da je miran i povučen momak. Ma, nije se amerikanizovao, kod njega u kući po ceo dan trešti Pink.“
(„Kurir“)
Vlada,
jedan od osamnaestoro ljudi je kao učesnik u nagradnoj igri četvrti uzastopni dan stajao u holu hipermarketa Idea na Novom Beogradu sa
šakama „prilepljenim“ za novi „sitroen C4“, kaže da mu je stajanje najmanji problem i „da će pobednika odlučiti najjača psiha“:
„Najlakše je stajati, a sve ostalo je psiha. Mnogi imaju tremu kada se organizuju igre na izbacivanje. Uplaše se, tresu se i tako pogreše, pa budu izbačeni. Zato je najvažnije da se ostane miran i pribran. Ne želim da potcenjujem ostale igrače, ali smatram da sam dosta izdržljiv i da mogu da pobedim.“
(„Press“)
Lepa Brena,
ili Fahreta Živojinović, „prva i najveća balkanska muzička zvezda“, priča o svom braku sa Bobanom Živojinovićem i vernosti:
„Ni za jednog muškarca na svetu ne bih dala ni pola nokta da ne šara i ne vara. To može svakome da se desi. Okružena sam muškarcima i znam kako funkcionišu. I ja to prihvatam, čak mi je simpatično i zabavno. U brak sa Bobom nisam ušla zato što nisam imala krov nad glavom, nego zato što je bio i ostao čovek mog života. On je imao mnogo veći izbor. Oko njega su stalno bile manekenke, najpoznatiji svetski top modeli, sve te čudesne ribe iz snova, ali on je na kraju došao u Brčko da prosi mene. Drago što je on sticao ta iskustva po celom svetu i na kraju došao u Brčko. Znao je gde je prava žena. Ali, i on je osetio jednu važnu stvar. Da ja nisam žena koja je tepih po kome se lako gazi. Između nas vladaju ljubav i poverenje, ali ja ni za koga ne mogu da tvrdim da je stopostotno veran. Na njegove žurke nekad je dolazio čak i Hju Hefner sa svojim lepoticama, ali ja sam sve to znala. I to je u redu. Sve u svoje vreme. Jedino što se trudim da deci ne ispričam baš sve detalje…“
(„Press“)
Emir Kusturica,
slavni reditelj, gradonačelnik, predsednik upravnog odbora, sreo se sa takođe slavnim Vladimirom Putinom, na moskovskom filmskom festivalu i tom prilikom rekao:
„Vraćamo se zlatnim vremenima. Odrastao sam gledajući na Rusiju.“
O slovenskoj kulturi i tradiciji:
„Treba razmisliti o sutrašnjem danu, ko će naslediti Čehova, Ljermontova, Nikitu Mihalkova. Takvih imena na karti sveta je sve manje. Kulturno nasleđe se mora očuvati.“
O ciljevima:
„Svi treba da se borimo za umetnost u kinematografiji. Ta umetnost ne treba da se orijentiše samo na tržište i da koristi tržišne principe. Treba da se borimo da preživimo u ekonomskoj sferi, u kosmičkim ratovima, no bez kulture ne možemo postojati.“
(„Politika“)
Marija Šerifović,
pobednica ovogodišnjeg Eurosonga, imala je nedavno solistički koncert na kome kažu „nije bilo mnogo njenih kolega“:
„Zahvaljujem se svim svojim kolegama koji su mi čestitali, a oni koji nisu, pa bože moj, imaju problem i moraće da žive sa tim.“
(„Svet“)
Biljana Vilimon,
slikarka, autorka nekoliko TV emisija, kolumnistkinja nekoliko listova i, pre svega, žena živopisne biografije, kaže da ne živi od sećanja:
„Kada se tako setim nekih stvari, niti me lepo uljuljkava, niti me ružno plaši. Kao što se setim Monte Karla kao mesta na kome sam ludovala u mladosti, išla na trke i u kockarnice i provodila se sa najpoznatijim predstavnicima svetskog džet-seta, tako se isto rado sećam i onkološke klinike, gde mi je bilo prelepo! Hm, možda to glupo zvuči, ali stvarno je tako, jer sam tamo zaista bila okružena ljudima koji su brinuli o mom zdravlju više nego što sam ja sama ikada brinula o sebi.“
(„Blic Puls“)
