Glasovima približno sto miliona ljudi izabrano je sedam novih svetskih čuda. Pošto stara uglavnom nisu očuvana, ideja o izboru novih, onih koja još opstaju, unapred je obećavala – kako u smislu zarade tako i u smislu privlačenja medijske pažnje. Ti ciljevi svakako su ispunjeni. Ostali u startu i nisu bili toliko bitni
Kada je pre nešto više od 2000 godina pravio spisak sedam najvećih svetskih čuda, grčki mislilac Filon pisao je samo o zemljama Mediterana, a to što je zapisao dobilo je istorijsku vrednost igrom slučaja. Nekako se, naime, „proguralo“ u spise srednjovekovnih pisaca i postepeno steklo status neprikosnovenog suda. Iako su od većine Filonovih čuda vrlo brzo posle njegovog doba ostale samo ruševine, niko se vekovima nije usuđivao da napravi nov spisak. Za takav poduhvat trebalo je da protekne mnogo vremena, da se otkriju novi kontinenti, ali iznad i pre svega bilo je potrebno – da proradi internet.
Nova svetska čuda izabrana su glasovima približno sto miliona ljudi širom sveta. Glasanje je trajalo šest godina, obavljeno je putem interneta, telefona i SMS-a, a rezultati su (da bi sve bilo u znaku sedmice) objavljeni 7. jula 2007. u Lisabonu. Umesto usamljenog zamišljenog Grka, u igri su ovaj put, osim miliona glasača, bili političari, turistička industrija, oni koji se ljute i oni koji imaju razloga za slavlje.
Kako bilo, pravo da budu uvršćeni među svetska čuda izborili su Kineski zid, grad Petra u Jordanu, statua Hrista Spasitelja u Rio de Žaneiru, grad Inka Maču Pikču u Peruu, piramida u Čičen Ici (gradu civilizacije Maja) u Meksiku, indijski Tadž Mahal i rimski Koloseum. Egipatske piramide, kao jedino od Filonovih čuda koje je opstalo do danas, i dalje imaju status čuda, ali su tu uvršćene po automatizmu.
BORBA NEPRESTANA: Kampanju izbora najznačajnijih spomenika čovečanstva organizovala je fondacija švajcarskog avanturiste Bernara Vebera koja je osnovana 2001. Glasači su do 2005. imali pravo i da predlažu kandidate, spomenike koji ispunjavaju precizno definisane uslove – prvobitnih 200 nominacija tada je svedeno na 77, a zatim je stručna arhitektonska komisija (sa bivšim direktorom UNESCO-a Federikom Majorom na čelu) sastavila konačan spisak 21 finaliste. Sledećih godinu dana, glasači su, osim gorenavedenih izabranih, birali između: egipatskih piramida, Stounhendža, Akropolja, Aja Sofije, Kremlja, statua na Uskršnjim Ostrvima, Angor Vata u Kambodži, Ajfelove kule, opere u Sidneju, Kipa slobode u Njujorku, španske Alhambre, Kiomicu hrama u Japanu, nemačkog zamka Nojšvajštajna i Timbuktua na Maliju. Od tog trenutka, sajt Veberove organizacije bio je jedan od najposećenijih na svetu, a u trku su se na svoj način uključile vlade više zemalja.
U tom smislu, baš kao što se i očekivalo, istakle su se države kojima je, bez obzira na velike prihode od turizma, i dalje stalo do svakog gosta. Tako se u borbu da grad Petra uđe među pobednike uključila jordanska kraljevska porodica sa sve kraljicom Ranijom, dok je predsednik Brazila pokrenuo kampanju za Hrista Spasitelja sa aktivističkim sloganom: „Pobeda zavisi samo od nas, 190 miliona Brazilaca.“ Navodno, Brazilci su otišli i korak dalje i sa Amerikancima sklopili nezvaničan dogovor da glasaju jedni za druge – Amerikanci za Hrista, a Brazilci za Kip slobode. Istovremeno, meksička vlada je u saradnji sa Koka-Kolom uradila marketinšku kampanju za promociju grada Čičen Ica, organizujući specijalne promocije u Kanadi iz koje u Meksiko dolazi najveći broj turista. U većini država koje su imale finaliste organizovane su posebne akcije kojima se ljudi pozivaju da glasaju za „njihovo čudo“, Indijci su napisali pesmu posvećenu Tadž Mahalu, dok su se u kampanju za promociju Hrista Spasitelja uključili čak i brazilski fudbaleri. Aktivizma, međutim, nije bilo u državama čiji su spomenici odavno neprikosnoveni: kraljica Elizabeta Druga odbila je da učestvuje u kampanji za promociju Stounhendža, Italija se nije mnogo potresala zbog Koloseuma, a Nemci i Španci ponašali su se kao da se njihovi spomenici nisu ni našli među finalistima.
PRIVATNA INICIJATIVA: U priči koja je vremenom dobila političko-patriotske dimenzije, najviše su se ljutili Egipćani koji su se pobunili protiv same činjenice da za piramide mora da se glasa: „Piramide su van konkurencije. Piramide su besmrtne, neuništive. One su jedino svetsko čudo koje još postoji i ne mogu uopšte da prihvatim da sada javnost može da glasa za njih“, izjavio je Zahi Havas, načelnik Vrhovnog saveta za antikvitete Egipta, ističući da internet i telefonsko glasanje „nema nikavu vrednost“, budući da „istoriju ne stvaraju mase“. U svakom slučaju, organizatori su njegov stav i zvanično prihvatili, pa su, bez obzira na broj glasova, piramide ostale na listi najvećih građevinskih dostignuća čovečanstva. Za razliku od Egipćana, koji su nekako „namireni“, ljutnja Grka i Turaka verovatno će potrajati: iako su atinski Akropolj i istambulska Aja Sofija bili u najužoj konkurenciji, izgubili su u poslednjem krugu trke, tako da na spisku novih svetskih čuda nema nijednog koje se nalazi na teritorijama ovih zemalja.
Osim gubitnika, prilično su se naljutili i predstavnici UNESCO-a, organizacije koja se na globalnom nivou bavi zaštitom umetničkog i kulturnog nasleđa. Još od početka kampanje, oni su upozoravali na isto ono što je bila primedba egipatskih zvaničnika – da o svetskim čudima ne mogu odlučivati mase. U junu 2007, UNESCO se i zvanično oglasio saopštenjem u kojem se ograđuje od spiska novih čuda, jer je čitava stvar „rezultat privatne inicijative“ koja ne može znatnije doprineti očuvanju ili afirmaciji izabranih lokacija.
Među glavnim primedbama jeste i ona koja se tiče samog glasanja. Organizatori su, naime, priznali da nije postojao način kontrole glasova, odnosno sprečavanja višestrukog glasanja za isti spomenik. Zbog toga, kako se smatra, nema osnove za tvrdnje da je glasalo približno sto miliona ljudi: procena je zapravo da je glasalo „samo“ pedesetak miliona. Takođe, glavna primedba UNESCO-a i stručnih posmatrača bila je činjenica da je glasanje bilo ograničeno na ljude koji imaju pristup internetu. Telefonski i glasovi putem SMS-a bili su znatno malobrojniji, pa se čini da je bez glasova zapravo ostao deo sveta u kojem internet nije previše zastupljen – Afrika, pre svega.
No, bez obzira na sve ove primedbe, činjenica je da je kampanja Bernara Vebera bila više nego uspešna. Vođeni ovim ili onim razlozima, ljudi su posećivali sajt njegove fondacije, a u proteklih osam godina nije manjkalo ni sponzora. U tom smislu, glavni cilj – obnova i očuvanje izabranih i drugih značajnih spomenika – verovatno će biti ostvaren. Polovina prihoda namenjena je upravo toj svrsi, s tim što se za početak najavljuje ponovna izgradnja Budinih statua u avganistanskom Bamijanu koje su 2000. uništili talibani. Osim toga, Veber je u startu definisao i druge ciljeve čije je ostvarenje za sada neizvesno. Namera je, naime, bila da ljudi širom sveta budu bolje upoznati sa onim što se definiše kao svetsko čudo: „Ako svako bude mogao da se seti tih sedam simbola, onda ćemo pružiti veliki doprinos boljem razumevanju između različitih naroda i kultura“, objasnio je Veber, ističući da mu je želja da svaki prosečan čovek zapamti koja su to svetska čuda.
Objavljivanje rezultata glasanja u Lisabonu pretvorilo se u svečanost koja je u nekim svetskim medijima ocenjena kao „preterano sjajna“, a u kojoj su učestvovale mnoge svetske zvezde (Hilari Svonk, Hoze Kareras, Dženifer Lopez…). Posle proglašenja pobednika, slavilo se u Brazilu, Meksiku, Peruu, Jordanu i Indiji – u gradu Agri, ispred Tadž Mahala, deljeni su slatkiši i organizovan je vatromet. Vest je, kako se i očekivalo, odjeknula širom sveta, a turističke agencije već nude posebne aranžmane za posetu novim svetskim čudima.
Uostalom, stara su uglavnom odavno nestala, a od nečega mora da se živi. Filon i njegovi prepisivači tu odavno nemaju prođu.
SVETIONIK NA FAROSU – Svetionik visok 166 metara izgrađen je na ostrvu Faros u blizini Aleksandrije između 299. i 79. godine pre nove ere. Izgradnju je finansirao grčki trgovac Sostratus koji je želeo da olakša pristup svojih brodova jednom od tada najvećih trgovačkih centara. Svetlost ovog svetionika navodno se videla čak 50 kilometara od aleksandrijske obale.
ARTEMIDIN HRAM U EFESU – Hram posvećen grčkoj boginji lova i prirode nekada je imao 127 stubova visokih po 20 metara. Sagrađen je u VI veku pre nove ere, a izgoreo je u požaru dva veka kasnije – navodno, zapalio ga je Herostrat 356. g. p.n.e. kako bi spaljivanjem jednog od svetskih čuda ušao u istoriju. Tokom svojih osvajanja, obnovio ga je Aleksandar Makedonski. Hram je postepeno uništavan u naletima varvarskih plemena, požarima i zemljotresima, a rasturanju je doprinelo i lokalno stanovništvo koje je mermer sa stubova koristilo kao građevinski materijal za svoje domove. Današnji posetioci Efesa mogu da vide samo jedan preostali stub.
STATUA ZEVSA U OLIMPIJI – Statuu visoku 13 metara napravio je u čast Olimpijskih igara najpoznatiji atinski skulptor Fidija u V veku p.n.e. Jedna teorija kaže da je u IV veku nove ere statua prebačena u Konstantipolis (prestonicu Vizantijskog carstva, današnji Istambul) gde se nalazila sve dok nije uništena u požaru 462. Po drugoj teoriji, uništena je zajedno sa Zevsovim hramom u Olimpiji u zemljotresu 170. godine nove ere.
Statua je često opisivana kao „tron“ zato što su posetioci u Olimpiji teško mogli da vide samu skulpturu – zbog njene ogromne visine, više su opisivali bogato dekorisani tron na koji je bila postavljena, nego Fidijino delo. Inače, i sam Filon ocenio je da je ovo najimpresivnije od svih svetskih čuda: „Pred drugim svetskim čudima osećamo divljenje. Pred ovim se klanjamo u strahopoštovanju“, navodno je napisao.
KOLOS SA RODOSA – Bronzana statua visoka 32 metra bila je podignuta u III veku pre nove ere na prilazu rodoskoj luci, a u čast Heliosa, boga Sunca koji je navodno pomogao Rodosu da se odbrani od neprijatelja. Samo 56 godina posle podizanja, Kolos je uništen u velikom zemljotresu; uprkos inicijativama da se statua ponovo podigne, proroci su izrazili oštro protivljenje i njeni ostaci vekovima su stajali rasuti po luci. Istoričar Plinije Stariji možda je najbolje opisao pravu veličinu Kolosa: „Kada je statua polomljena i pala na zemlju, grupa od 5-6 ljudi ispruženih ruku jedva je mogla da opaše prst ruke Kolosa.“
VAVILONSKI VRTOVI – Viseći vrtovi koji su se navodno nalazili na istočnoj obali reke Eufrat, 50 kilometara od Bagdada, podignuti su za vreme vladavine vavilonskog kralja Nabukodonosora, a po želji njegove supruge Semiramide, u VII veku pre nove ere. Arheološki nalazi još uvek ne pružaju dovoljno podataka o tome kad su tačno ovi vrtovi izgrađeni, a dugo je postojala teza da nisu ni postojali. Novija istraživanja pokazuju da vrtovi ipak nisu mit. Za sada, izvesno je jedino da istoričari starog sveta viseće vrtove opisuju kao „terase poduprte kamenim stubovima“ u kojima se uzgajaju „egzotične biljke“ i u kojima „potoci vode teku s visina i spuštaju se u slapovima do tla“.
MAUZOLEJ U HALIKARNASU – Grobnica podignuta u čast lokalnog vladara Mauzola u današnjem Bodrumu, građena je od 370. do 351. godine pre nove ere. Bila je visoka 50 metara i okružena kolonadom od 36 stubova – stubovi su bili visoki 12 metara, a na vrhu građevine podignut je piramidalni krom i statua kočija visoka 6 metara. Mauzolej je opstao 16 vekova, ali je tada veoma oštećen u zemljotresu. Početkom XV veka, krstaši su, u želji da ojačaju svoj tek sagrađeni zamak, iskoristili ostatke Mauzolove grobnice – do 1522. godine svaka cigla iz grobnice bila je uklonjena i iskorišćena za izgradnju više različitih građevina. Danas se, upravo po ovoj građevini, svaka velika i reprezentativna grobnica naziva mauzolejom.
PIRAMIDE U GIZI – O strukturi, gradnji i pravoj nameni piramidalnih grobnica egipatskih faraona podignutih na platou Gize pored Kaira napisano je stotine tomova knjiga, ali one i dalje ostaju misterija za istoričare i arheologe. Sagrađene su između 2600. i 2500. g.p.n.e., a za gradnju je navodno upotrebljeno pet miliona kamenih blokova. Prema zapisima istoričara Herodota, gradnja najveće piramide, visoke 146 metara, trajala je 20 godina. U to vreme, ona je bila visoka 145,75 metara (vrh joj je vremenom urušen za oko 10 metara) i čitavih 4300 godina važila je za najvišu svetsku građevinu.
HRIST SPASITELJ – Statua Hrista raširenih ruku koja se nalazi na brdu Korkovado u Rio de Žaneiru visoka je 38 metara i već decenijama važi za jedan od najpoznatijih svetskih spomenika. Autor statue je francuski skulptor Pol Landovski; izgradnja je trajala pet godina, a Hrist Spasitelj koji se uzdiže nad Riom zvanično je predstavljen 12. oktobra 1931.
GRAD PETRA – Grad kompletno uklesan u stene na području današnjeg Jordana uvršten je u popis mesta pod zaštitom UNESCO-a. Sagrađen je na ivici pustinje, kao prestonica carstva Nabatejaca između 9. i 40. godine nove ere. Prosperitet grada obezbedio je pre svega povoljan geografski položaj (na raskrsnici tada važnih trgovačkih puteva), ali i činjenica da je tu postojao siguran vodovodni sistem. Današnji posetioci mogu da vide gotovo kompletno očuvane građevine rađene po uzoru na starogrčke, ali jedini mogući prilaz vodi preko uske brdske staze ili klanca koji okružuju stene visoke i po 200 metara.
KINESKI ZID – Zid koji je podignut kao deo utvrđenja za odbranu od mongolskih napada građen je delimično u III veku p.n.e., a delimično u XIV i XV veku nove ere. S dužinom od 2450 kilometara, visinom od 16 metara i širinom od pet do osam metara, kao i 40.000 stražarskih kula, Kineski zid jedan je od najvećih građevinskih poduhvata u istoriji čovečanstva. U izgradnji zida učestvovalo je više od 300.000 ljudi, a legenda kaže da je zapravo izgrađen na leševima radnika koji su umirali od gladi i iscrpljenosti.
MAČU PIKČU – Podignut kao odbrambeno utvrđenje prestonice carstva Inka, grada Kuska, izgrađen je u XV veku, a otkriven tek 1911. godine kada je u sklopu svoje peruanske turneje slučajno naišao istraživač Hiram Bingam. Iako u vezi s građevinama koje se tu nalaze i dalje postoje brojne misterije, smatra se da je ovaj grad, iznad reke Urubamba, zapravo sagrađen kao mesto u koje bi mogle da se sklone Device Sunca – devojke koje su u carstvu Inka smatrane nekom vrstom sveštenica. U prilog toj tezi govori i činjenica da su u Maču Pikčuu nađene brojne grobnice sa ostacima ženskih leševa.
PIRAMIDA U ČIČEN ICI – Najznamenitija građevina u Čičen Ici, gradu Maja na meksičkom poluostrvu Jukatan, poznata i pod nazivom Kastiljo, podignuta je pre 800 g. p.n.e. Piramida je visoka 24 metra, a čini je 9 velikih terasa (koje su navodno simbol devet oblasti podzemnog sveta koje postoje u mitologiji Maja). Na vrhu piramide podignut je hram posvećen bogu Kecalkoatlu, koji je predstavljen u obliku pernate guje. Hram je dekorisan stilizovanim kamenim maskama s likom boga Kecalkoatla, a arheolozi smatraju da je i cela piramida bila prekrivena muralima sa sličnim motivom.
KOLOSEUM – Jedan od najznamenitijih evropskih spomenika podignut je u periodu od 70. do 82. godine nove ere. Kao i svi drugi amfiteatri na području Rimskog carstva, Koloseum je služio za gladijatorske igre i druge sportske događaje kojima se slavila moć Rima. Osim što je jedan od retkih amfiteatara koji se očuvao do danas, rimski Koloseum svakako je i najveći: na ukupno 76 ulaza u amfiteatar je moglo da uđe i udobno se smesti za to vreme neverovatnih 50.000 posetilaca.
TADŽ MAHAL – Mauzolej koji je indijski mogul Ša Jahan podigao svojoj supruzi Mumtaz Mahal nalazi se u indijskom gradu Agri, a građen je između 1631. i 1654. godine. To je centralna oktogonalna građevina s kupolom, visine 75 metara. Tadž Mahal je izgrađen od belog mermera, s tim što se na severozapadnoj i jugoistočnoj strani nalaze simetrična zdanja od crvenog peščara – jedno služi kao džamija, a drugo kao kuća za odmor. U stručnoj literaturi, Tadž se već godinama kvalifikuje kao „san u mermeru“ i važi za jednu od najlepših građevina u istoriji čovečanstva.
Erdogan podržava odluku Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje Benjamina Netanjahua, Žozep Borelj takođe, dok Viktor Orban zove u goste izraelskog premijera i garantuje mu bezbednost
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
