Pogledajte tužni defile: diletantski napravljen Tesla ispred zgrade Aerodroma, nesrećni Ćirilo i još nesrećniji Metodije, neprimereni Sveti Sava ispred hrama, pa i pogrešno postavljeni car Dušan ispred zgrade Suda. Na kraju, niti vidite snagu velikana, niti vidite snagu skulpture, već samo mlohave surogate
Potcrtavajući sopstveno i nesumnjivo pravo na interpretaciju stvarnosti i kad ruši i kad gradi, država – odnosno dominantna državna ideologija – spomenicima zapravo pokušava da ureže svoj sud o vremenu u memoriju i sistem vrednosti svakog svog građanina. Ti su urezi sasvim duboki, dugotrajni i efikasni. Sasvim retko je drugačije.
Nekad primamljivo suptilno kao Kip slobode. Nekad sasvim upadljivo neukusno i prozirno kao: dvadesetih u Italiji, tridesetih u Nemačkoj, četrdesetih i pedesetih diljem Varšavskog bloka, osamdesetih u Severnoj Koreji, devedesetih u Srbiji. I ne samo devedesetih nego i ranije, sećamo se, a izgleda i kasnije. Pogledajte tužni defile: diletantski napravljen Tesla ispred zgrade Aerodroma, nesrećni Ćirilo i još nesrećniji Metodije, neprimereni Sveti Sava ispred hrama, pa i pogrešno postavljeni car Dušan ispred zgrade Suda. Taj kontinuitet neukusne jednoznačnosti kao da se preliva sa grobljanskih obeležja a zapravo proizlazi iz nerazumevanja činjenice da je autorska snaga i individualni upis u materijal uvek potentniji od opšteprihvaćene sličnosti. Na kraju, niti vidite snagu velikana, niti vidite snagu skulpture, već samo mlohave surogate.
Držim stoga da je odgovornost na autorima spomenika koji, naravno, imaju obavezu da se ne povinuju lošem ukusu poručioca, njihovoj rigidnosti ili nedoučenosti, ili ideološkom inputu, ili deklarativnoj religioznosti, već da ubede i poručioca i zajednicu u svoje estetske postulate. Filmovi o velikanima moraju najpre biti odlični filmovi. Tako je sa poezijom. Tako je sa dramama. Malo pomaže ako je glumac popularan ili ako samo liči na velikana. Pomaže ako donese lik iznutra – kakvim god sredstvima – samo ako je na kraju tačno.
Tako je isto i sa spomenicima: oni najpre moraju biti odlične skulpture. Onda nema jednoznačnosti, ni slatkaste lepljive ideološke pokorice. Onda su velikani zaista vidljivi.
…car Dušan
Među novim izdanjima kultne izdavačke kuće LOM, jedne od mnogih koje ne učestvuju na Sajmu knjiga, su i romani Hamsuna i Oksane Vasjakine koji debituju na srpskom jeziku i niz novih prevoda klasika i savremenih autora
Jovana Petronijević je iz Kulturnog centra Beograda premeštena u Teatar Vuk, na njeno mesto je postavljen Goran Čpajak, a KCB je već 16 godina u v.d. statusu
Zoran Kesić, Nataša Ninković, Mirjana Karanović, Dragan Mićanović, Anita Mančić, Milan Marić, Nikola Kojo i drugi sa crne liste deo su Blacklist festivala koji će biti u 25 gradova Srbije
Ruke su i dalje naš najbolji alat - rekao je Vladimir Stankovski na dodeli nagrade međunarodnog konkursa na temu „Ruka“, čiji je cilj bio povratak analognoj karikaturi
Prema analizi Nezavisne kulturne scene, država je na konkursima za kulturne projekte ove godine potrošila 1.416,500 evra na sumnjive projekte. Za projekte Lazara Ristovskog i Aje Jung dala je više od 315.000 evra. A ostalima - šta preostane
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
