Prvoslav Davinić,
bivši ministar odbrane, o „iznajmljivanju satelitskog kanala, od izraelske firme“, čiji je on zagovornik bio, govori o neophodnosti tog posla:
„Da smo mi 45 miliona evra dali u izgradnju nekih vila i luksuznih zdanja, bilo bi mnogo. Ali pitanje je šta je visoka cena ako time štitite bezbednost i teritorijalni integritet. Ne kažem da bi satelit sačuvao Kosovo, ali bi Srbija imala dokaze pred međunarodnom zajednicom i mogla bi da predupredi slične izazove u budućnosti u drugim delovima Srbije.“
(„Glas javnosti“)
Zoran Ćirić,
pisac, otkriva nove spoznaje:
„Ovo je kraj jedne prljave igre, u kojoj su vrlo važni epizodni glumci bili takozvane srpske demokrate i srpski tajkuni. Veoma sam tužan. Od nas se očekuje da priznamo da smo krivci za sve zločine koji su se dogodili od raspada Jugoslavije. Deset godina sam psovao i kleo Slobodana Miloševića, a sada kažem da je trenutak da rehabilitujemo tu istorijsku ličnost. Istorija je pokazala njegovu veličinu i pored svih mana koje su koštale Srbiju. Sve što je Slobodan Milošević rekao o odnosu Zapada prema Srbiji bila je notorna istina.“
(„Večernje novosti“)
Zora Jeftić,
„samouka pesnikinja iz Sočanice“, vlasnica je jedine knjižare u selu nadomak Leposavića:
„Ma, sve dolazi iz srca i duše. Kad mi srce i duša zaplaču, ruka sama uzima olovku, i tada pišem kao u nekom transu. Ko da me neko odozgo prosto tera da svoj bol pretočim u pesmu. Svi ti zlikovci, Klinton, Buš, Ahtisari, prošli su mi kroz srce i olovku. Neka im je njihov Bog u pomoći. Vidim iz iskustva da im se ne piše dobro. Prorekla sam rušenje kula bliznakinja u pesmi Zbegovi. Kad sam pesmu pisala, nisam o tome razmišljala.“
(„Kurir“)
Filip Cepter,
„multimilijarder“,
na pitanje, šta najviše ceni kod žena, kaže:
„Ono što mi prvo padne u oči je njeno držanje i kako priča. Ako je to jedna pozitivna osoba, znači da je za mene i atraktivna. Žena može da ima lepotu, ali isto tako i da bude negativna, što mi nije privlačno.“
Koje od ovih osobina poseduje njegova supruga Madlena?
„Zaista sam zadovoljan svojom suprugom. Ona je pravi perfekcionista, uvek se trudi da pruži maksimum. I ja sam takav, ali opušteniji od nje. Mnogo mirnije doživljavam stvari.“
Kako se oseća kao multimilijarder?
„Smatram da sam dobra osoba, častan i human čovek. Pozitivan sam i bez obzira na to što se nalazim na važnoj poziciji, ne volim da se razlikujem od ostalih ljudi, niti da budem odvojen od sveta. Drago mi je što sam postigao mnogo u životu i što sam imućan čovek, ali i što sam normalna osoba.“
(„Hello“)
Dejan Stanković,
fudbaler Intera, otkriva u čemu uživa:
„Kad bih pričao da me odlasci u muzeje i obilasci spomenika ispunjavaju i da sam to radio, lagao bih. Onda to ne bi bio Dejan Stanković. A zaista ne želim da prepričavam tuđa iskustva. I dok smo bili u Rimu, gde je moglo da se vidi toliko toga, nisam obraćao pažnju. Pogledao bih tek ponešto u prolazu. Ipak, svaki svoj slobodan trenutak supruga i ja koristimo za putovanja. Deca su još mala i naporno bi bilo da ih maltretiramo da idu na neke baš udaljene destinacije. Nedavno smo bili na Maldivima i u Meksiku. Bili smo tri ili četiri puta u Dubaiju. Bez obzira na prostornu udaljenost i dužinu putovanja, svaki put smo se odlično proveli i odmorili.“
(„Hello!“)
Vida Basara,
scenaristkinja i supruga Svetislava Basare, priča kako je izgledao njihov prvi susret:
„Meni se on jako dopao. Nisam čitala njegove knjige pre nego što sam ga upoznala, što se, pak, njemu jako dopalo. Bilo mu je dosta literarnih obožavateljki koje ga kao žene nisu zanimale. Ne znajući sve to, nastupila sam s velikom dozom samopouzdanja. Na nekoliko mesta, posejala sam informaciju da želim da ga upoznam. Onda se jedno veče desilo da su moji prijatelji sedeli s njim u restoranu Pikaso i pozvali me da dođem. Celo društvo kao i nas dvoje odmah smo znali da će tu nešto da bude. Celu noć smo improvizovali, šalili se. Nisam filozofsko-esejistički nastrojena. Više sam beletristički i filmski orijentisana. A sreća, i on je filmofil, tako smo ostali u domenu bliskosti i humora.“
Kako izgledaju vaše „kućne radionice s ocem Branom Crnčevićem i Basarom“:
„Te radionice su uglavnom kafanske, pošto moj otac neće da se penje kod nas na treći sprat bez lifta. Obojica imaju dovoljno sadržaja da se politike ne dotiču. Ne kače se ni kad je piće tu, ni ostajanje do zore. Te testove su davno prošli. Brana uglavnom priča anegdote i svoja sećanja, divan je pripovedač i ko bi to kvario. Nema peckanja. To ne dolazi u obzir kad sediš na dva bureta baruta. Znaju to obojica.“
(„Hello“)
Gorica Mojović,
pomoćnica gradonačelnika Beograda, kaže da „sudbina zgrada Generalštaba zavisi isključivo od njegovih vlasnika, odnosno Ministarstva odbrane“:
„Tih ruševina uskoro neće biti u centru grada. Zašto bi nas podsećale na nešto ružno? Šta će nam ruševine u centru grada? Naravno da ćemo imati spomen-obeležja na sve one žrtve koje su stradale prilikom NATO bombardovanja. Jedan takav spomenik nalaziće se kod KBC ‘Dragiša Mišović’, a drugi na Savskom trgu. Ti spomenici će biti posvećeni žrtvama rata i oni treba da podsete na stradale prilikom bombardovanja. Zašto bismo držali ruševine kao sećanja na bombardovanje?“
(„Pečat“)
Milorad Vučelić,
direktor i glavni urednik novog političkog nedeljnika „Pečat“, u feljtonu posvećenom Slobodanu Miloševiću, piše:
„Milošević mi je rekao: ‘Vidi Milorade, bio mi je tu jedan tvoj veliki prijatelj i znam da ćeš se obradovati što treba da mu pomogneš i da ti to neće biti teško. A ti bi mu, inače, ionako pomogao.’ Pošto sam rekao da ne znam o čemu je reč, a znajući za njegovu poslovičnu sumnjičavost, čak i kad za to nije imao nikakvih razloga, usledilo je objašnjenje: ‘Stalno mi probijaš uši o potrebi neke jake opozicione partije s kojom bi mogli da pravimo koaliciju. E evo, bio mi je tu Đinđić. Mislim da od njega možda može biti nešto, pa mu ti malo pomozi preko televizije, i inače, i nađi neku meru, pa ćemo da vidimo…’ Na moje pitanje šta to konkretno znači, odgovorio je tako da sam razabrao da su se dogovorili da Zoran bude nosilac liste DS-a i da se njegovom štabu dozvoli da u predizbornim terminima i u minutaži, koja im inače pripada, sam snima i montira svoje priloge i predizborne skupove.“
(„Pečat“)
Velimir Ilić,
ministar i lider Nove Srbije, i pored mnogo teških obaveza, istrajan je u poslu koji radi:
„Znate, kako kažu, date dinar da uđete u kolo, a dva da izađete. Ipak, obaveze prema narodu, zemlji i stranci mi ne daju da posustanem.“
Kako se rekreira:
„Idem u teretanu i plivam. Od toga ništa ne može da me odvrati osim ako sam na putu i u takvim situacijama šetam. Svako veče vežbam i nikad do sada me nije mrzelo da odradim trening kada dođem kući, ma koliko bio umoran. Kada je bila izborna kampanja, ja dođem kući oko dva ujutru i odradim vežbe sat i po.“
Da li je dobijao batine kada je bio dete:
„Redovno. Bez njih nisam išao na spavanje. Majka me nikada nije bila, a pokojni otac redovno. Bio sam mu stalni pacijent.“
(„Pravda“)
Olja Ivanjicki,
slikarka, na pitanje „da li Rusi dobro osećaju kosmos“ odgovara:
„Rusi svakako dobro osećaju kosmos. Bila sam veoma srećna kad sam letos pročitala da su već napravili transportni brod za Mesec koji će odande prevoziti helijum, koji je ekološki energent. Pola kilograma helijuma, recimo, može da greje Moskvu šest godina. Dakle, spremaju veliki međuplanetarni transportni program.“
(„Pravda“)
Tanja Vojtehovski,
portparolka TV „Pinka“, otkriva:
„Odlučili smo da sa programa skinemo sve emisije sa narodnom muzikom, što se odnosi na Grandove emisije, tok-šou „Petkom u 2″ Jelene Bačić-Alimpić… jer smo procenili da, s obzirom na političku situaciju u zemlji, nisu primerene emisije koje podsećaju na narodno veselje.“
(„Blic“)
Sloboda Mićalović,
glumica, govori o izgledu svojih vršnjakinja:
„Devojke sada ukusnije izgledaju. Do pre nekoliko godina bile su skoro negledljive. Sve su bile u minićima i kratkim majicama koje otkrivaju stomak, bez obzira na to kakva im je figura i koliko kilograma imaju. Takođe, ta izoperisana lica, koja liče jedno na drugo, veštačke grudi, sve je to doprinelo da žene izgledaju isto.“
(„Hallo“)
