Siniša Kovačević,
dramski pisac i „novopostavljeni predsednik Upravnog odbora Jugoslovenskog dramskog pozorišta“, govori zašto je pre desetak godina odbio mesto upravnika u tom pozorištu:
„Mene nabavka keramičkih pločica i ostalog građevinskog materijala nikada nije zanimala. Nikada ne bih prihvatio mesto upravnika bilo kog pozorišta koje je pred procesom rekonstrukcije. Taj posao ne umem da radim dobro jer prosto ne znam na kom stovarištu su betonski blokovi jeftiniji, a stakla kvalitetnija.“
Kako je postao predsednik:
„Mene jeste predložila Demokratska stranka Srbije, kojoj sam prema političkim stavovima najbliži, ali u JDP dolazim kao nestranačka ličnost.“
(„Blic“)
Dobrica Erić,
„bivši čobanin i zemljodelac, zanatlija, amater sa petnaest neizučenih zanata, profesionalni pesnik i romanopisac za decu i odrasle i kazivanje svojih pesama“, govori:
O slavi
„Postoji samo jedna slava – krsno ime pravoslavne porodice. Mi, Erići, slavimo Svetog velikomučenika Evstatija. Sve drugo je ljudska taština i samozadovoljavajuća uobrazilja, koja brzo tamni i prolazi.“
O braku
„Brak je kamen temeljac za ceo ljudski život, koji ja nikad nisam uspeo da postavim baš kako treba. To je svetilište koje se u savremenom svetu često pretvara u čistilište, a ponekad i u gubilište. Nekad su čovek i žena provodili dane i noći zajedno i tako prirastali jedno za drugo, danas se sve ređe viđaju i noću, i otuđenje je neminovno. Ipak, bolji je i najgori brak, nego puki usamljenički život, da i ne spominjem ove buduće brakove između dva muškarca i dve žene, daleko bilo.“
(„Glas javnosti“)
Zoran Anđelković Baki,
„stari socijalistički lisac, ponovo je u sedlu“, priča kako je odlučio da zaboravi na nesuglasice:
„Rekli su mi da im je pomoć neophodna, pa sam rešio da se odazovem. To je, u osnovi, red prema partiji u kojoj sam 20 godina.
Zamolili su me da pomognem partiji, pa sam pristao da se pojavljujem u izbornoj kampanji pred majske izbore. Verujte da čak i ne znam pod kojim rednim brojem se moje ime nalazi na listi, to mi nije bitno.“
Kolika je cena:
„Ama baš ništa nisam tražio, funkcije me ne zanimaju! Običan sam član partije, čak ni poslaničko mesto nisam tražio.“
(„Kurir“)
Maja Gojković,
gradonačelnica, „prema svim anketama ubedljivo najpopularnija političarka u Srbiji“, osoba koja „nikoga ne ostavlja ravnodušnim“, na pitanje u kakvim je odnosima sa Željkom Joksimovićem, kaže:
„Željko i ja smo stvarno dobri prijatelji. Čujemo se skoro svaki dan, i nadam se da će to lepo prijateljstvo trajati. Poveravamo se jedno drugom, čak i kad su ljubavi u pitanju i delimo mnoge tajne.“
Kako se sprema za posao:
„Ja se ujutru ne oblačim, već prilagođavam svoj izbor garderobe ljudima koje ću sretati. Zato nikada garderobu ne mogu da spremim dan ranije, već ujutru razmišljam šta i kako želim tog dana da izgledam sebi i svojim sagovornicima. Za oblačenje mi je potrebno petnaestak minuta. Kada vidim koleginice koje se oblače kao parodija na američke ljubavne komedije, znam da tu nema ništa od ozbiljnijeg znanja. Sve je to povezano. Slika koju emitujete u javnosti treba da bude jednaka proporciji vašeg mozga i načina razmišljanja.“
(„Bazar“)
Zoran Buđić Kobra,
paparaco, priča kako je počeo:
Kad mu je posao paparaca postao važniji od modnog?
„Pre jedanaest godina sam krenuo da snimam osobe na svim događajima. Ne, naravno, kad to očekuju, već kad se tome ne nadaju. U početku me je bilo sramota da to radim. Patrijarhalno sam vaspitan, pa sam sebe u novom poslu doživljavao kao lopova. Ali, po pravilu ‘navika druga priroda’ brzo sam stekao snagu, neophodnu drskost, koju prikrivam šarmom.“
Da li fotografiše porodicu:
„Sa ćerkama sam ne samo dobar otac već i odličan drug. One su foto-modeli, manekenke… Slikao sam i ćerke kad su bile mlađe. Činim to i sad, ponekad, ali ih nikad ne bi slikao gole.“
Da li su ugradile silikone:
„Jeste Anastasija, ali ne u potpunosti i ne celo telo. Samo je malo dogradila grudi i ništa više. Tako je ona odlučila. O tome sam obavešten dva dana pre lekarske intervencije. Tada sam joj rekao: ‘Ako je to saopštenje za mene – ja sam protiv, a ukoliko si to odlučila, punoletna si, pa učini to. Iskreno rečeno, nije mi pravo što je to uradila, ali ako se ona sad oseća prijatno, neka joj bude.“
(„Bazar“)
Božidar Đelić,
potpredsednik vlade, glavnom uredniku „Pravde“ Predragu Popoviću, priča o svom stilu života:
„Ne razbacujem se. Živim jedan normalan i dosta dosadan život. Stalno radim. Doručkujem, ručam i najčešće i večeram u kancelariji. Znate li ko je napravio ovo odelo? ‘Prvi maj’, Pirot i to sam ga dobio na poklon za Univerzijadu.“
Da li su i sva ostala odela bila poklon:
„Nisu, kupujem odela iste vrednosti kao i vaše kolege. Cipele sam kupio za potpisivanje sporazuma sa Evropom, prve posle četiri godine, i to na nagovor koleginica.“
(„Pravda“)
Tihomir Tika Arsić,
glumac i patriota, ima plan za brzi ulazak Srbije u evropsku porodicu:
„Političari iz nacionalno opredeljenih stranaka DSS, SRS i NS će voditi Srbiju evropskim putem. Da li će ona biti na kraju ili na početku tog puta, to ne zavisi od Srbije, već od toga koliko se srpska pozicija bude uvažavala. Garantujem vam da onog Rizu Halimija postave za mandatara, mi bismo za četiri meseca bili u Evropi. Zato što mi trebamo Evropi, a ne ona nama.“
Voli da se druži sa Koštunicom, ali pošto je ovaj veoma zauzet i nema vremena za druženje, i za njega ima plan:
„Voleo bih da Koštunica što pre ode u penziju, kako bi mogao da provodim više vremena sa njim. Kada se on jednog dana bude povukao sa političke scene Srbija će ostati uskraćena za jednog vrsnog političara i intelektualca, ali ću, s druge strane, ja imati više vremena da provedem sa svojim prijateljem.“
(„Pravda“)
Dobrivoje Budimirović Bidža,
gradonačelnik Svilajnca, poznat po amputaciji sopstvenog prsta, kaže:
„Ne bih samo odrezao prst već celu šaku svima onima koji su ovu zemlju doveli do najgoreg ruba propasti, pokrali je i okačili na stub srama i bede.“
(„Pravda“)
Tanja Savić,
mlada pevačica, na pitanje kako reaguje na pisanje štampe o višku kilograma, kaže:
„Upoznati smo sa holivudskim trendom mršavosti, koji je na granici sa anoreksijom. Za sve to su krivi mediji. I zato je devojka koja izgleda normalno, koja ima obline, debela. Mediji znaju da izazovu taj kompleks iako ga čovek nema. Od tolike priče i pritiska i najmršavija osoba će poželeti da smrša. Nisam se ugojila, što se i na meni vidi, čak sam smršala od prošle godine. Zaista mi nije bitno šta se piše, bitno mi je da sam sebi lepa, kao i mom dečku.“
(„Stil“)
Vanja Bulić,
novinar i publicista, otac je trojici sinova i priča kako je bilo odgajiti ih:
„Oni su me inspirisali da napišem knjigu Kako sam gajio blizance i Drugo stanje. A, ko piše, zna da se knjiga iz muke rađa.“
Da li su blizanci u koaliciji u odnosu na druge ukućane:
„Oni su primer časne srpske koalicije. Nerazdvojni su, a jedan navija za Partizan, a drugi za Zvezdu.“
Kako supruga izlazi na kraj sa četiri muškarca:
„Ko god od moje dece prođe pored lavaboa i vidi u njemu prljav tanjir – odmah ga opere. Umeju da spreme hranu, uključe mašinu za veš, opeglaju stvar, a umeju i sve da rasture po kući.“
(„Stil“)
Dr Jovo Toševski,
šef katedre za anatomiju i sudsku medicinu na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, napisao je desetak knjiga iz oblasti seksualnost, i o tome zašto piše, kaže:
„Cilj mi je da čitaoci saznaju ono što im je, možda, manje poznato. Iako ne mislim da ne bi trebalo pisati ljubavne pesme, fikcije i sl. sigurno niko nikada ništa nije naučio o ženi čitajući pesme. Jer, između žene i knjige, uvek treba odabrati ženu. Stvar je jednostavna – knjiga je za pod jastuk, a žena na jastuk.“
(„Stil“)
