Mlađan Dinkić,
o predsedniku Borisu Tadiću: „Čovek ne bi cvet zgazio!“
(B92)
Aleksandar Ignjatović,
pisac i publicista, daje recept za pisanje knjiga:
„Recept za bestseler
Sastojci:
1300-1400 grama mozga
300 g belih bubrega
prstohvat talenta
kašika hrabrosti
nekoliko zrna ludila
neograničena količina upornosti
tri boce strpljenja
300 metara nerava
2 decilitra tolerancije
Priprema: Zatvoriti se u rernu ili neko slično mesto izolovano od spoljnih uticaja, staviti slušalice, pustiti omiljenu muziku, sve sastojke dobro izmešati i uključiti mozak na maksimum. Jako zagrejati stolicu, dok knjiga ne bude ispečena. Začiniti pristojnom količinom selfmarketinga i servirati sa umakom od samouverenosti.“
(„Stil“)
Ana Vučić,
„mlada, i profesionalni padobranac“, priča kako je njen budući suprug pristao da joj ispuni želju i skoči iz aviona, pravo pred matičara:
„Obično pred svadbu mladenci imaju tremu, ali kod mene to nije bio slučaj. Mile je bio veoma spontan do trenutka kada je trebalo da krenemo ka pisti. Kasnije mi je rekao da je sve vreme razmišljao o tome da li će mu se otvoriti padobran. Ipak, moj suprug se nijednom nije dvoumio jer je odavno bio spreman za ovakvo venčanje.“
(„Svadba, svadba“)
Tomislav Vasiljević,
iz sela Adrani kod Kraljeva, ženio se 45 puta. Već deset godina je u braku sa Zdenkom, imaju 25 mačaka, 11 pekinezera i 13 šarplaninaca. O razlozima za opstanak ovog braka, kaže:
„Nju neću i ne smem da menjam. Već sam zašao u godine (70), pa se pitam da li bih našao bolju. Najviše je poštujem od svih žena koje sam imao. Kuva mi i sprema svakojaka jela, sama zakolje svinju od 200 kila, vuče kamenje iz Morave za terasu koju pravimo. Kada sam bolestan, po celu noć ne spava zbog mene. Niko ne živi tako dobro kao nas dvoje. Nijedan vašar nismo propustili, čak uspemo da svratimo na dva-tri u jednom danu.“
O sebi:
„Do šezdesete, ja sam živeo za žene, ali i od žena. Pola njih je radilo za mene i izdržavalo me, vukle su me na svojoj grbači. Svoju mladost, lepotu, slatkorečivost i ljubavno umeće sa ženama iskoristio sam da bih imao ovo danas: farmu svinja i pilića, kafanu sa baštom i sobe za iznajmljivanje. Ponekad mi je žao što su ćutale, kada su znale da sam švaler profesionalac, koji voli da skita.“
(„Svadba, svadba“)
Radiša Urošević,
pevač narodne muzike, koji 35 godina zabavlja ljude na svadbama, priča o jednom neobičnom provodu:
„Pevao sam na svadbi u Petrovcu na Mlavi, na koju je kum stigao helikopterom. Pod šatorom je bilo oko 40 stepeni, zbog čega su zastori bili otvoreni. Odmah pored, nalazila se bašta sa rastresitim zemljištem, iz koje je tek izvađen krompir. Kao u filmu, kum je sa prijateljima opasan pištoljima oko struka i kajlama oko vrata, ponosno izašao iz helikoptera. U trenutku sletanja podigla se velika prašina iz bašte, pa je tek postavljeno predjelo bilo puno peska i zemlje. Domaćini su morali da bace tu hranu i spreme novu…“
(„Svadba, svadba“)
Bora Đorđević,
muzičar, govori o trenutnom položaju Vojislava Koštunice:
„Ne bih se sa njim menjao ni na tri minuta, a ni toliko ne bih izdržao u njegovoj koži. Poznajem ga, Voja je moj drug i znam da mu nije stalo do vlasti. Tu je da bi spasio Kosovo i Metohiju, to je njegov jedini poriv. Njega vlast ne zanima, samo hoće da zaštiti narod.“
Šta kažu njegovi poznanici, o „ovoj situaciji“?
„Ima potpuno suprotnih mišljenja, oprečnih. Neki čak podržavaju Čedu!“
(„Pravda“)
Aleksandra Janković,
„poznati psiholog, ali i političarka-članica predsedništva Nove Srbije“, od prvog broja čita „Pravdu“:
„Vi ste jedini list koji nije podvučen žutim od kada ste se pojavili i meni je mnogo lakše. Sa velikim zadovoljstvom prelistavam vaše stane i rado ih pročitam. ‘Pravda’ je nacionalno unormaljena novina, jedna od retkih gde može da se pročita ‘S’ od srpskog. Predstavljate fantastičan spoj različitih zanimljivosti. Dopada mi se što kod vas u listu nema skandaloznih fotografija. Pravi ste profesionalci u poslu i drugi mogu samo da vam zavide. Umereni ste, objektivni i pravedni od prvog broja!“
(„Pravda“)
Nataša Jovanović,
Članica predsedništva Srpske radikalne stranke, bila je na sastanku kod predsednika Srbije Borisa Tadića. Na pitanje da li je predsednik dobar domaćin i kako je protekao taj susret, kaže:
„Uopšte ne doživljavam Borisa Tadića kao nekog domaćina. On je započeo neku neformalnu priču, ali sam ga ja posle par rečenica prekinula i tražila da vodimo razgovor oko onoga što je propisano Ustavom Republike Srbije.“
(„Pravda“)
Seka Aleksić,
„jedna od najvećih diva srpske folk scene“, o svom izgledu u budućnosti:
„U predstojećem periodu uslediće nova promena i publika će videti drugačiju Seku, bolju nego ikada. A dušmani nek puknu od muke!“
(„Pravda“)
Press:
„Mi smo novinarska ekipa i hteli bismo malo da prodiskutujemo o vezi Evrosonga i vašeg posla.“
N.N.,
predstavnica „najstarijeg zanata“:
„Šta? Čega, bre?! Slušaj, ajde ti svojim poslom i ne zadržavaj! Kome je do pesme nek peva, mi smo i za bombardovanje radile, a kamoli za taj tvoj Evrosong.“
Press: „Pa, da li je to uticalo na korekciju cena vaših usluga? Ipak, grad je pun platežnih turista, pa mislimo…“
N.N.: „Ma jok! Kakvi, bre! Šta, more, oni imaju sa s nas i mi sa s njih?! Pa neće oni da svratu u ‘Picin park’, sigurno! A bilo bi super da ‘oće! Da se malo i mi nafatiramo sa evri! Da se potkrepimo. Da vidimo i mi malo gospodu, a ne samo ovi naši napaljenici, što najpre guraju, pa tek onda traže popust. Pa kol’ko čujem, oni više vole takve dečkiće, k’o što si ti, nego nas, hi, hi, hi, hi… Mogli bi i vi da se ovajdite!“
(„Press“)
Ena Popov,
TV voditeljka i pevačica, priča o svojoj prvoj ljubavi:
„Dečko je jednostavno bio neodoljiv! Imao plavu kosu, pečurka frizuru i uvek je nosio košuljice i džemperiće. Izgledao je kao nekakav princ. Imao je sve ono što mi se danas, verovatno, nikada ne bi svidelo kod muškarca.“
(„Press“)
Jelisaveta Dačić,
majka slavnog Ivice, priča da je sin najviše obradovao kada je dobio prve desetke na fakultetu:
„U to vreme nismo imali telefon u kući, pa sam otišla do policijske stanice i pozvala ga. Kada je rekao koju je ocenu dobio, ispunila me je radost više nego ikada u životu.“
Zašto ona i suprug sve manje žive u Žitorađi:
„Više smo u Beogradu nego kod kuće, posebno zimi. Čuvamo unučiće, ali pokušavamo da držimo na oku i svoju decu. Jesu Ivica i Emica svoji ljudi i mi im se ne mešamo u živote, ali volimo da nam budu na oku.“
Desimir Dačić,
otac Ivičin, priča:
„Posle 5. oktobra, kada je Ivica bio prilično razočaran i često govorio kako su mnogi napustili stranku, ali da on to nikada neće učiniti. Tada sam mu rekao da je u pravu i da je tim postupkom pokazao da je dobro naučio lekciju koju sam ga učio u mladosti: da uvek ostane dosledan svom idealu. Znate, mi roditelji najbolje znamo da Ivici ni tada nije bilo lako, a nije ni sada. Često nam posle izbora dolaze komšije i predlažu da posavetujemo sina kojoj opciji da se priključi, ali na nas još niko nikada nije vršio pritisak. A mi niti želimo da utičemo na Ivičine odluke niti da mu se mešamo u posao. Zna on sam šta je najbolje.
(„Press“)
Aleksandar Ljubanić,
đakon, u čijoj je kući u selu Nočaje u Mačvi, „ikona svetog Vasilija Ostroškog počela da mirotoči“, priča:
„U početku se ništa neobično nije dešavalo. Dan pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, 12. maja, krenuo sam da dolijem izjutra ulja u kandilo. U tom trenutku, video sam da je ikona svetog Vasilija vlažna, ali sam pomislio da je to od kandila. Međutim, odjednom se osetio snažan prijatan miris koji se proširio na celu kuću. Moja supruga je dodirnula tu kap na ikoni i shvatila je da je u pitanju uljana masa i da miris potiče iz nje. Odmah sam pozvao seoskog paroha. Ulje neopisivog mirisa išlo je ceo dan. Uveče, negde posle ponoći, kapi su krenule i iz krsta sa kape svetitelja, da bi ujutru, na sam dan njegovog praznika, ikona bila sva u ulju. Na sedam mesta je kapala.“
(„Glas javnosti“)
Jelena Janković,
treća teniserka sveta, priča kako u igri prevazilazi svoju krhku konstituciju:
„Pogledajte samo te devojke oko mene. Sve su mnogo snažnije i više bar deset santimetara. Zato ja, da bih pobeđivala, moram da koristim neka druga oružja. Glavu pre svega, pa se često na terenu osećam kao da igram šah.“
(„Elle“)
