Rambo Amadeus,
muzičar, primećuje:
„Mi smo nezgodno, nekrofilsko društvo. Ovde se ni za koga ne kaže da je u punoj stvaralačkoj snazi, nego se odmah od ‘mladog i talentovanog’ pretvarate u ‘legendu’ i ‘veterana’. Takve epitete prihvatam kao diskvalifikaciju, ne kao kompliment.“
(„Politika“)
Ratko Dostanić,
„poznati srpski stručnjak, tvrdi da se ne kaje zbog toga što je napustio mesto šefa stručnog štaba skopskog Vardara posle odluke makedonske vlade da prizna nezavisnost Kosova“:
„Odmah moram da istaknem da nisam želeo da sakupljam marketinške poene i nateram srpski narod da mi se divi. Kao Srbin, koji je smatrao da živi i radi u bratskoj republici, bio sam prinuđen na takav potez. Očigledno je da sam bio u debeloj zabludi.
Moram da naglasim da sam potpuno apolitičan tip! Nisam član nijedne stranke, svoj potez ne doživljavam kao politički čin. Znate, posle svega što sam uradio moći ću mirno da se pogledam u ogledalo i o svemu pričam unucima. Jednostavno, uradio sam to zbog porodice. U Makedoniji ima još Srba koji zarađuju profesionalni hleb, ali ne pada mi na pamet da utičem na njih. Svako nosi svoj krst i radi onako kako misli da treba.
Slušajte, da sam radio u Austriji ili Francuskoj, verovatno bih drugačije reagovao. Od njih se i očekuje da priznaju nezavisnost Kosova, ali u Makedoniji… Kao čovek i Srbin osetio sam se izdanim, kao da mi je neko zabio nož u leđa. Nijednog trenutka nisam razmišljao šta i kako, samo sam se spakovao, upalio auto i krenuo za Srbiju.
I dalje želim svu sreću ovoga sveta Čedomiru Janevskom, treneru Crvene zvezde. Ni u jednom trenutku neću da ga gledam kroz prizmu odluke makedonske vlade. Zar je greh to što volim svoju zemlju! Slušajte, da sam radio u Austriji ili Francuskoj, verovatno bih drugačije reagovao. Od njih se i očekuje da priznaju nezavisnost Kosova, ali u Makedoniji…
(„Press“)
Aleksandar Vučić,
zamenik predsednika novoosnovane Srpske napredne stranke, razgovarao je sa novinarima u podrumu, „ne u podrumu za skrivanje, već u pravom vinskom podrumu u njegovoj porodičnoj kući u Jajincima, koji je nedavno završio“. O sebi kao o velikom poznavaocu vina kaže:
„Ne postoji čovek koji je loš a da voli i poštuje vino. Na listi poznavalaca vina ja sam među prvih 300.“
Na novinarsko pitanje zašto je tokom nastupa na TV Pinku „izgledalo da je smekšao, da više nije stari Vučić, da je nekako naprasno fini, mlitav“, kaže:
„Više od dva miliona ljudi je gledalo taj intervju. Ali, ja i dalje imam veliku snagu i energiju. Ali nije snaga u vikanju, iako mi se i to ponekad dogodi, jer takve su emocije. Niste u pravu ako ste glasniji! Čovek mora da napreduje.“
(„Press“)
Tihomir Arsić,
glumac, komentariše odluku Vlade Crne Gore da prizna Kosovo kao nezavisnu državu:
„Ja još uvek nisam stigao da prebolim otcepljenje Crne Gore od Srbije, a boli me strašno što znam da je ovo protiv volje naroda. Ne mogu nikako da ih opravdam jer ne postoji taj pritisak koji bi jednu dostojanstvenu zemlju naterao na ovakav greh.“
(„Pravda“)
Dragan Šutanovac,
ministar odbrane, odgovara o povezanosti Ivice Dačića sa politikom SPS-a tokom devedesetih:
„Ne mislim da možemo da tražimo od bilo koje političke partije da se odrekne svoje prošlosti. Ubeđen sam da on i danas misli da je ta stranka devedesetih godina radila za dobrobit građana, kao što sam ubeđen da i ova vlada radi za dobrobit građana po njegovim merilima.“
(„Politika“)
Hello,
magazin koji se bavi životima poznatih, otkriva da je na proslavi 37. rođendana Elene Karić bilo nezaboravno. Slavljenica i njen suprug su se tri dana provodili sa prijateljima po londonskim restoranima i klubovim:
„Gozba koja je trajala satima počela je serijom predjela od kojih se gostima najviše dopala pekinška patka sa Beluga kavijarom. Kombinacija na prvi pogled neobična, ali zapravo veoma ukusna. Šampanjac ‘Kristal’ ubrzo je zamenio francusko crveno vino koje je pila većima zvanica. Kada je došlo vreme za dezert konobari su na sto izneli nekoliko specijaliteta među kojima je i sorbe od jagoda kao i nezaboravni lava kolač punjen vrelom rastopljenom čokoladom. Tu, naravno, nije bio kraj jer su ubrzo stigle i dve rođendanske torte, jedna sa svećicama i druga, torta iznenađenja, koju je naručio Jugoslav Karić. Torta je bila brendirana i napravljena u obliku najprodavanijeg modela Luj Viton torbe…“
(„Hello“)
Saša Dragić,
„u javnosti poznat kao uspešan menadžer, kompozitor i producent, na pitanje kako bi želeo da se odmori, kaže:
„Pri odabiru mesta, nekoliko elemenata nikako ne bih mogao da zaobiđem, a to su toplota, peščana plaža, more, bazen, kokteli, dobra muzika, i da je veoma daleko. Voleo bih da po ceo dan gledam ili igram odbojku na pesku. A noći bih provodio plešući.“
(„Hello“)
Srđan Predojević,
urednik i voditelj Jutarnjeg programa na RTS-u, otkriva nam svoje strasti:
„Volim da idem u šoping. Nikada ne bih prepustio nekom drugom da kupuje za mene. Mi koji radimo na televiziji imamo sreću da imamo stiliste, koji znaju koji materijal se dobro slika, šta je hit, kako se slažu boje i tkanine, a koje nikako ne dolaze u obzir. Iz tog ugla, slušam stilistu i njegove preporuke. Nedavno sam bio sa Jovanom Janković u Milanu i prvo što sam joj rekao bilo je: ‘Nemoj da imaš bilo kakav problem što se obilazaka prodavnica tiče, siguran sam da volim šoping mnogo više od tebe.’ Proveli smo dva dana u besomučnom šopingu, obišli bukvalno sve najbolje prodavnice, videli šta se nosi, gledali italijanski televizijski program da bi videli šta oni nose i kako rade. Probali smo da deo vizuelnog identiteta koji je karakterističan za njihovu televiziju prenesemo i na Radio-televiziju Srbije i mislim da smo uspeli u tome.
Milano zaostaje za nama kada su cene u pitanju. Tamo su patike, iste kao i ovde, jeftinije pedeset evra. Uopšte mi nije jasno zašto je to tako.“
(„Hello“)
Lepa Lukić,
„vragolasta kraljica narodne muzike“, priča o sebi:
„Nema običnije i prirodnije pevačice od mene. Da mi nije mojih seljana u Miločaju i moje publike, ja ne bih ni znala da sam Lepa Lukić. Kakve sam sve visine dotakla i koliko sam popularna bila, mogla bih nosom da param nebo i da nikoga i ništa ne vidim. A nikad ništa nisam muvala niti sam ulazila u sumnjive kombinacije. Nema toga što nisam mogla! Mogla sam budžovane u koferima da nosim! Svašta sam mogla… Nikada nisam lagala kako ja, na primer, čitam knjige.“
(„Svet“)
Radoš Bajić,
glumac, reditelj, kolumnista, fasciniran kolegom poznatim kao „Lovac na jelene“, piše:
„Kad smo kod De Nira, lepo je bilo videti, makar po mom sudu, najvećeg filmskog glumca na svetu kako u Njujorku sedi sa našim predsednikom Tadićem. Nisam video šta su pili, ali sam video da su se iskreno osmehivali. I sam sam iz te struke pa umem da prepoznam kad neko folira. Svaki Srbin se tog trenutka osećao važno i lepo. De Niro je iskreno i najlepše govorio o srpskom narodu, o Đokoviću, svom boravku u Srbiji, pre mnogo godina, kad je bio mlad. Rekao je da će ponovo doći u Beograd. Bože, jedva čekam taj dan. Kada ‘Lovac na jelene’, koji je u međuvremenu postao sinonim američke savesti i pokajanja, bude kročio na srpsku zemlju – u svoj svojoj grandioznosti i jednostavnosti, kao veliki čovek dobre volje i širokog osmeha – svi oni koji nose američki pasoš, koga nisu ni pokazivali dok su nogom otvarali vrata Srbije, s predlozima čije je odbijanje bilo kažnjivo – biće postiđen.“
(„Politika“)
Suzana Zlatanović,
TV autorka i pametna devojka, poznatija kao Luna Lu, na pitanje da li ima neke slabosti, kaže:
„Mislim da je ovako tiražni magazin poslednje mesto gde bih to rekla!“
(„Hello“)
