Imate slobodnih pola sata, seli ste negde da popijete kafu, izvadili ste mobilni telefon, priključili se na Fejsbuk i odjednom se pred vama pojavi spisak vaših prijatelja koji se nalaze u neposrednoj blizini, možda i u istom kafiću. Ako ste muškarac, prilazite devojci dva stola udaljenoj od vašeg sa hit pristupom: „Zdravo, nas dvoje smo prijatelji na Fejsu. Drago mi je što smo se konačno sreli.“
Ovako nekako ja vidim Fejsbukov servis Facebook Places (postoji u SAD i Velikoj Britaniji, za korisnike pametnijih telefona), koji bi trebao da nam signalizira ko se od naših prijatelja nalazi u našoj neposrednoj okolini. Ideja je da Fejsbuk siđe sa kompjutera i telefona u realni svet, da vam omogući da zaista srećete i upoznajete ljude, naročito kada se okolnosti već tako nameste. Ili da znate da vam je kum u lokalu pored kojeg upravo prolazite, pa je sasvim prirodno da svratite.
Ovaj servis nije neka internet novost, ali biće interesantno videti kako će funkcionisati u kombinaciji sa najpopularnijom socijalnom mrežom. Drugo pitanje koje korisnici postavljaju jeste da li će Plejsis biti opcija ili obaveza kada ste korisnik Fejsbuka, to jest da li ćete birati kada želite ili ne želite da budete viđeni? Da li ćete moći sami da odlučite ko od vaših prijatelja sme da zna da li ste mu blizu, odnosno da li se na taj način stvaraju nekakvi superprijatelji?
Kombinacija bežičnog interneta i mobilne telefonije sa GPS-om otvorila je potpuno nove mogućnosti. Na internetu, nažalost ne baš i u njegovom srpskom delu, buknuli su sajtovi za upoznavanje. Poput datingservice.com ili okcupid.com. Oba su internacionalna, možete se logovati i iz Srbije. I suočiti se sa problemima potpuno nove vrste.
Sociolozi interneta utvrdili su da onlajn dejting ima binarnu prirodu baš kao i medij koji koristi. Ili jesi ili nisi, ili hoćeš ili nećeš. Nema možda, nema pravog udvaranja. Popuniš formular u kome jasno navedeš za šta si zainteresovan i očekuješ da te internet spoji sa osobom koja toj potrebi odgovara. Baš kao kada biramo polovne automobile na sajtovima. Godište, dodatna oprema, boja, cena.
Najgore od svega je da se muškarci prema ženama na ovakvim sajtovima često tako i odnose. Tačnije, u stanju su da napišu zao komentar kao što to čine ispod bloga koji im se ne sviđa. „Mnogo si debela/mršava/matora“, nije redak komentar, za kakav, inače, ne bi imali petlju u realnom svetu.
Najinteresantniji od dejting sajtova namenjen je muškarcima (homo, bi ili naprosto radoznalim kako piše na sajtu) koji bi da sretnu druge muškarce. Sajt je grindr.com i pomoću aplikacije za ajfon, blekberi ili neki sličan bolji aparat obaveštava vas o interesantnim likovima u neposrednoj okolini. Sudeći po napisima o sajtu, oni koji ga koriste su prezadovoljni, a posebno je uspešan u zemljama gde gej barovi i slična okupljališta ne postoje zbog konzervativizma.
S jedne strane pozitivan efekat ovih servisa je jasan. Smanjuju se nesigurnost i frustracija koju izaziva naša nesposobnost da uspostavimo kontakt s drugom osobom. Slični se nalaze svuda oko nas i onaj prvi korak obavljaju naši mali uređaji. Telefon nam postaje elektronski provodadžija.
S druge strane, postajemo preterano zavisni od sprave i gubimo osećaj za humani kontakt. Baš kao što zahvaljujući GPS uređajima gubimo osećaj za orijentaciju, ovi servisi nam intuiciju čine nepotrebnom.
Što otvara dva nova potencijalna problema. Prvi je – šta se dešava kada krenemo „u život“, a sistem padne, istekne nam kredit ili se nađemo van dometa? Drugi je – koliko ćemo čekati na aplikaciju koja će nas uputiti šta da radimo dalje nakon što nam je Fejsbuk priveo potencijalnog partnera?
