Nedelja
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
U Beogradu se 22. oktobra održava simpozijum „Istraživanja u neurološkoj rehabilitaciji“. Skup organizuju Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Beograd, Društvo za neuronauke Srbije, Udruženje neurologa Srbije i Udruženje fizijatara Srbije, a prisustvovaće mu eminentni stručnjaci iz ovih oblasti. Prema rečima predsednika Organizacionog odbora simpozijuma, dr Lasla Švirtliha, program obuhvata različite aspekte iz oblasti neurološke rehabilitacije – od predavanja o bazičnim istraživanjima, preko bioinženjeringa i procene funkcionalne sposobnosti do neurologije i neurorehabilitacije. „Za neurološku rehabilitaciju najvažniji je multidisciplinarni pristup. Zato će za kolege koje prisustvuju skupu i koje se neurološkom rehabilitacijom bave na direktan ili indirektan način, ovo biti dobra prilika da zajedno razmotre probleme, ali i da na osnovu tuđih iskustava dobiju i neke nove ideje koje bi mogle unaprediti ovu oblast“, kaže dr Švirtlih za „Vreme“.
Osim praktičnog i naučnog značaja, simpozijum o neurološkoj rehabilitaciji ima i sentimentalnu notu – posvećen je pokojnom profesoru Petru Arežini. „Prof Arežina je među prvima shvatio da nema napretka u našoj struci ukoliko ne pratimo bazična istraživanja i ako se ne uključimo u istraživanja drugih struka. Njegova najlepša osobina bila je to što je uvek težio da podigne nivo kvaliteta rada i da motiviše i pomaže mladim kolegama da unaprede svoje znanje“, kaže dr Švirtlih. „Koristeći svoja poznanstva u inostranstvu, prof. Arežina je mnoge mlade kolege poslao van granica naše zemlje da nauče nešto novo i da to novo znanje primene kod nas.“
Nažalost, prof. Arežina deli sudbinu mnogih dragocenih ljudi koji su više priznanja za svoj rad dobili u inostranstvu, nego u svojoj zemlji gde su proveli ceo radni vek. Zahvaljujući njemu i još nekim njegovim kolegama, medicina nekadašnje Jugoslavije je bila visoko cenjena u celom svetu. Značajan trag u svetskoj istoriji medicinske robotike ostavili su upravo jugoslovenski akademici Rajko Tomović i Mihajlo Vukobratović.
Tomović je 1963. godine napravio prvu veštačku šaku sa pet prstiju u svetu, a Vukobratović, devet godina kasnije, prvu mašinu za hodanje invalida. „Beogradska šaka“ akademika Tomovića danas se nalazi u Muzeju robotike u Bostonu, a „spoljni skelet“ akademika Vukobratovića u Muzeju robotike u Moskvi.
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve