Dobili smo ministra zdravlja po meri naroda.

Aleksandra Janković,
poslanica Nove Srbije, klinički psiholog, priča:
„Moj životni san je da budem nindža. Potpuno sam očarana borilačkim veštinama. Trenirala sam plivanje, košarku, igrala tenis. Pre nekoliko godina sam razmišljala da izaberem nešto na akademiji borilačkih veština, ali sam odustala zbog straha da me neko udari po zubima tokom sparingovanja. To će koštati i boleti, tako da sam se zadržala na trčanju, tenisu i željama da budem nindža. U parlamentu mi je nekoliko puta padalo na pamet da nad nekim poslanicima primenim nindža zahvate.“
O muškarcima:
„Kad iznervirana dođem iz Skupštine, odmah počnem da radim da ne bih nekog udavila. Samo kuvanje mrzim. Više volim da cepam drva nego da kuvam. U ljubav preko stomaka uopšte ne verujem. Definitivno, prva muškarčeva ljubav je mama, omiljena pesma im je ‘Moja mama nema mane’. Nikada nisam imala ideju da će me muž izdržavati. Mogu samo da nađem nekog da mi bude izdržavano lice.“
O ljubavi:
„Imam i verenika Crnogorca. Kad sam otkrila Fejsbuk, oduševila sam se. Ušla sam na Fejsbuk jer je bilo neko glasanje oko Kosova. Dala sam lažne podatke, napisala sam da sam iz Kalifornije. Preko Fejsbuka sam se upoznala i sa Jovanom. Šalim se s njim da je strani državljanin, tako da sam u vezi sa strancem. Najzanimljivije je da ima tačno 20 godina manje od mene. Otkrila sam da Crnogorci imaju mnogo jači osećaj za porodicu, privrženost. On je sa mojim ocem mnogo nežniji nego ja. Na svu sreću, ne svađamo se zbog politike jer smo na sličnim pozicijama.“
(„Vesti online“)

Velimir Ilić,
lider Nove Srbije, „svakodnevno na svojoj farmi prima seljake koji su njegovi najbolji savetnici“:
„Dolaze mi uglavnom organizovani, ali ja ne mogu da ne primim ni one nezvane ako vidim da čekaju ispred, a znam da su potegli čak iz Sjenice. Kažu mi: ‘Reci im to, reci im ovo’ i sigurno da ću i njihove rečenice da ubacim u svoj govor. Ljudi iz cele Srbije su očajni, pitaju kako da se prehrane, kako da prežive i neko mora u njihovo ime da progovori. Mora da se pošalje poruka da postoji alternativa…“
(„Alo“)

Ivica Dačić,
predsednik SPS-a, prisustvovao je molitvenom doručku koji je tradicionalno priredio predsednik SAD, a društvo iz Srbije su mu pravili Vuk Jeremić, predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić, lider SPO-a Vuk Drašković sa suprugom Danicom, kao i princ Aleksandar Karađorđević sa princezom Katarinom. Kako su se tom prilikom proveli, kaže:
„Hrana je bila ista, slaba. Od toga, brate, ne možeš da budeš sit. I ove godine jeli smo kiš sa jajima, voće, voćne salate. Evo, sada upravo razmišljamo da negde svratimo da nešto pošteno pojedemo.“
(„Alo“)

Svetlana Kitić,
rukometašica, ličnost 2010. godine, kaže da ne jede mnogo:
„Već 13 godina imam isto kilograma. Vodim računa o ishrani. Ne jedem hleb, slatkiše, kolače, crveno mese, prženo. Hranim se salatama, voćem, najčešće jedem belo meso i ribu. S druge strane, volim da popijem, volim izlaske, provod. Ali ne volim šoping. Ja obično pijem kapućino dok je suprug u kupovini.“
Voli li mlađe ili starije muškarce:
„Mlađi, i moj Milan (četvrti suprug, prim. ur.) je mlađi od mene!“
Da li nosi patike ili štikle:
„Patike sam nosila 30 godina, red je na potpetice.“
Ko je njen izbor, Tadić ili Dačić:
„I Boris i Ivica!“
Šta više voli, viski ili vino:
„Crno vino!“
Haris Džinović ili Tozovac:
„Tozovac!“
(„Alo“)

Saša Ćurčić,
nekada fudbalska zvezda i svetski čovek, sada zabavljač u rijaliti programima, u jednom takvom u kome je trenutno stanar, rekao je šta ima:
„Mamu im j… pedersku! Kako bih voleo da vidim nekog ko podržava pedere! Pitam se kako bi reagovali da im sutra dođe sin i kaže: tata, ja sam gej! To je, bre, strašno. Oni su anomalija društva. Još paradiraju! Užas!“
(„Press“)

Dragan Jovanović,
glumac, odgovarao je na mnogobrojna pitanja čitalaca, pa i na pitanje veruje li u Boga:
„Ha-ha-ha! Naravno da verujem u Boga, ako Bog predstavlja dobro. Ako je Bog ljubav, verujem u Boga. Inače, što se tiče neke moje verske opredeljenosti, nisam neki vernik, po nekim rezultatima. (smeh) Nisam nešto redovan po crkvama i tako…“
(„Blic Puls“)

Tihomir Arsić,
glumac, ali i političar, otkriva razloge svog učešća u rijaliti programima:
„Danas u Srbiji ne može mnogo da se zaradi samo radom. Posao kojim sam se bavio pre ovoga nije se dobro završio, a od nečega mora da se živi. Jelena i ja smo 18 godina zajedno, a i dalje smo podstanari. Idemo od stana do stana, od gazde do gazde. Užasno je teško kad nemaš svoj krov nad glavom, nego se potucaš po tuđim sobama i stanovima. Ako bismo osvojili glavnu nagradu, svakako bismo od tih para kupili deci stan. Da rešimo taj problem jednom.“
(Press“)

Srđan Đoković,
otac, ugostitelj i menadžer, ponovo govori o Teniskom savezu:
„Promene u Savezu su tražili igrači, ali ne da dođe Srđan Đoković, niti sam ja imao takve ambicije. Samo želim u ime svetskih šampiona ljudima da kažem šta misle. Plan je bio da se TSS uredi po uzoru na Slovačku, gde tamošnji savez u svom vlasništvu ima kvadrate poslovnog prostora, automobile, prodavnice, a pomaže se i svim igračima.“
(„Kurir“)

Goran Đoković,
brat Srđana Đokovića, stric tenisera Novaka, direktor turnira Serbija open, povodom optužbi da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine ovom turniru za oglasni prostor u okviru kampanje „Očistimo Srbiju“ dalo 476.000 evra, kaže:
„Mislim da je sramota da se u dnevnopolitičke svrhe kalja ugled zvanično proglašene najbolje neprofitne akcije proteklih godina, kao i ime Novaka i porodice Đoković. Za uplaćena sredstva je, upravo zbog velikog društvenog značaja, ova akcija dobila višestruko veći oglasni prostor u odnosu na druge sponzore tokom i posle održavanja ATP turnira. Novakovo ime i njegovo učešće u čišćenju Srbije, koje se meri ugovorima u milionskim dolarskim iznosima, došlo je kao poklon njega samog i porodice!“
(„Kurir“)

Saša Pantić,
„Osnivač „Kursadžija“, stvorio je novi koncept – „Grandadžije“, ali je Saša Popović odbio da se pojavi u prvoj epizodi kao đak. Zašto:
„Popović ne podnosi autoritete. U klupi bi morao mene da sluša. Ovako je ostalo na tome da i dalje sluša samo svoju ženu.“
(„Kurir“)

Haris Džinović,
bard balkanskog sevdaha, priča kako je u Kanu zabavljao svetski džet-set, dok je „besneo nesretni rat u SFRJ“:
„Počeo sam da organizujem derneke s A-ekipom džet-seta. Mik Džeger, Helena Kristensen, Džek Nikolson, Džordž Majkl, Kevin Kostner, Silvester Stalone… bili su stalni gosti na mojim dugim i zahtevnim zabavama. Nije mi se dopala njihova blazirana učtivost pa sam se trudio da ih opustim pesmom i svakovrsnim preterivanjem koje je deo folklora balkanskih naroda. Voleli su da im pevam jer sličnu emociju u glasu nigde nisu čuli. Džordž Majkl me je pitao: ‘Hari, kako ti nisi već postao svetska zvezda?.’ A ja sam mu odgovorio: ‘Majstore, da si se ti rodio u Sarajevu, ne bi imao za cigare’, i onda mu objasnio, ‘u Sarajevu imaš tri velike obaveze. Fudbal, skijanje i sedenje po kafanama. Nemaš vremena za program velike svetske zvezde’. On se nasmejao i klimnuo glavom.“
(„Blic“)

Minja Miletić ,
doktorka i TV voditeljka, „lepa Beograđanka šest godina je gulila teške knjige, ali umesto da ispisuje dijagnoze, sedi ispred kamera i svakog vikenda pozdravlja Srbiju kao voditeljka Jutarnjeg programa televizije Pink. Oduvek je volela publiku, obožavala da glumi, peva, recituje, pozira:
„Zahvalna sam roditeljima što su mi omogućili divno detinjstvo u vremenima koja su bila daleko od sjajnih. Moja mama kaže da sam bila mirno dete, da je bilo dovoljno da mi puste crtane filmove. Provodila sam sate i sate ispred televizora ne pomerajući se.“
(„Blic žena“)

Milan Gutović,
glumac, koji u seriji „Bela lađa“ tumači lik Srećka Šojića, na pitanje da li će se serija ikada završiti, kaže:
„Moram da priznam da još uvek nisam čuo da će se završiti. Ali ako se snimanje završi, to će sigurno biti neka pauza između starog i novog serijala. Ne mogu da verujem da će bilo ko želeti da se serija uskoro završi. Bilo bi logično da traje još, mada se događaju stvari koje nisu u okvirima logike.“
Da li on i Srećko imaju dodirnih karakternih tačaka:
„Imamo, ja igram lik Srećka Šojića. U karakteru nemamo baš neke zajedničke tačke, budući da je on jedan zaprepašćujući lik koji nema ni jednu jedinu pozitivnu osobinu. Čak i takav, Šojić je simpatičan publici, i to predstavlja paradoks, sam po sebi. Međutim, kao što vidite, kako je u životu tako je i u ovoj seriji – paradoksi ipak imaju neke zakonitosti.“
(„Blic“)