Raspad star sistema je dobro podnela jer 1963. godine snima spektakularnu Kleopatru. Publika je poistovetila Elizabet sa seksepilnom junakinjom koju je tumačila. Njena veza sa Ričardom Bartonom, koja će početi na snimanju tog filma i potom biti smatrana jednom od najvećih ljubavi 20. veka, u početku je bila skandal
Vest o smrti Elizabet Tejlor obišla je planetu i nema medija koji je nije objavio. Zbog toga može da se kaže da je ova vest izazvala isti efekat kao što je to bilo i sa smrću ledi Dajane i Majkla Džeksona. Povezuje ih činjenica da su bili najveće savremene svetske pop ikone i moglo bi se reći da oni čine sveto trojstvo pop kulture našeg doba. Nije teško izvući sličnosti između njihovih biografija. Elizabet Tejlor i Majkl Džekson bili su zvezde još od tinejdžerskog doba. Baš kao što su mediji pratili svaki korak Elizabet Tejlor, tako je bilo i sa ledi Dajanom. Za status pop ikone neophodno je da lični život bude ispunjen skandalima i sve troje ispunjavali su taj uslov. Ipak, postoji jedna bitna razlika između njih. Za razliku od Majkla i Dajane, Elizabet se nije žalila da je mediji proganjaju, a znala je i kako da upravlja njima.
Njena sposobnost kontrole medija bila je rezultat toga što je u svom javnom životu imala i status holivudske dive i pop ikone.
Holivudske dive su proizvod star sistema koji su stvorili veliki filmski studiji i u kome je javni lik glumca bio kreiran u skladu sa ulogama koje su mu bile namenjene. Zbog svoje lepote Elizabet je bila predodređena za uloge zavodnica, ali njena zavodljivost nije smela da bude preterano seksualna. Od nje se očekivalo da takva bude i u privatnom životu. Elizabet Tejlor kao ličnost nije bila takva i studio je morao da se potrudi da u javnosti održi željenu sliku o glumici. Ma koliko je star sistem ponekad bio surov i besmislen, njegov raspad uništio je većinu tadašnjih holivudskih zvezda. Pošto studiji više nisu birali scenarija za glumce, već su to činili oni sami, dešavalo se da publika sa premijere novog filma izađe smejući se jer je uloga u kojoj bi se pojavio neki glumac bila neprikladna za njega, a zvezda koja bi jednom bila ismejana teško da bi dobila drugu priliku. Osim toga, studiji se više nisu brinuli o javnoj slici zvezda. Skandali koji bi nekada bili zataškani, sada su bili dostupni tabloidima, što je mnogima uništilo ugled.
Elizabet Tejlor je raspad star sistema dobro podnela jer je 1963. godine snimila spektakularnu Kleopatru. Publika je poistovetila Elizabet sa seksepilnom junakinjom koju je tumačila. Njena veza sa Ričardom Bartonom koja će početi na snimanju tog filma i potom biti smatrana jednom od najvećih ljubavi 20. veka, u početku je bila skandal. Naime, kada je sve počelo oboje su bili u braku i njihova veza je po standardima toga doba smatrana nemoralnom. Elizabet Tejlor je tada po drugi put preotela tuđeg muža i to ju je moglo uništiti. Opstala je jer je u to vreme počela seksualna revolucija koja je rušila dotadašnje moralne kodove, a na svojoj strani imala je i jednog značajnog medijskog saveznika – časopis „Lajf“. Ovaj magazin bio je jedan od najuticajnijih u Americi sa višemilionskim tiražom. Elizabet Tejlor je postala slavna kada se pojavila na naslovnoj strani „Lajfa“ 1947. godine. Ovaj magazin biće medijska ljubav njenog života. Kada god joj bude potrebno, „Lajf“ će objavljivati njene opširne intervjue. U tim ispovestima ona će bita iskrena znajući da to neće biti zloupotrebljeno i da će pozitivno uticati na medijsku sliku o njoj. Kada „Lajf“ 1972. godine bude ugašen kao nedeljnik, transformacija Elizabet Tejlor od holivudske dive u pop ikonu biće završena.
Od tog trenutka Elizabet će biti spremna da za medije priča o svojim ljubavima, dijetama, bolestima, dijamantima… Praviće se da ne vidi podsmešljive izraze lica fotoreportera dok je slikaju u neukusnim odevnim kombinacijama i neće reagovati na konstantne medijske spekulacije da namerava da se uda za razne muškarce. Tejlorova je shvatila pravila igre koja važe za pop ikone: publika ne želi da ih samo obožava kao holivudske dive, već i da im se podsmeva. Davala je medijima ono što su želeli, ali je umela i da ih iskoristi za svoje potrebe kao što su bile njene humanitarne akcije ili promocije njene nove linije parfema. Slično su radili i Majkl Džekson i ledi Dajana, ali oni nisu mogli da podnesu konstantan medijski pritisak. Njihova nemogućnost da se nose s pritiskom medija proisticala je iz toga što su znali da mediji stalno traže nove senzacije, znali su da im jednog dana više neće biti zanimljivi i da će ih tada zaboraviti. Elizabet Tejlor nikada nije poklekla pod medijskim pritiskom, znala je da nikada neće biti zaboravljena. U mnogobrojnim intervjuima retko je govorila o svojim filmskim ulogama koje su je dovele do statusa holivudske dive, a potom i pop ikone. O svojim ulogama nije mnogo pričala jer je znala da njeni filmovi nikada neće biti zaboravljeni budući da su antologijska dela. Elizabet Tejlor je bila sigurna u sebe i ulogu pop ikone mogla je da igra smireno i bez napora. Znala je da će ostati večna bez obzira na ćudi pop kulture.
Smrt Elizabet Tejlor ujedno je i simboličan kraj Holivuda u kome su filmovi bili veći od života
I danas su glumice lepe, ali na bioskopskom platnu ipak ne izgledaju tako veličanstveno kao ona. Kod Elizabet Tejlor poklopili su se njena ličnost i duh vremena u kome je živela i ona je bila simbol svog doba.
Elizabet Rozamund Tejlor rođena je u Londonu 1932. godine i bila je jedna od mnogobrojnih tinejdžerskih lepotica koje su se pojavile u filmovima četrdesetih godina. Film Lesi se vraća kući iz 1943. godine, njen prvi veći uspeh, danas bi se verovatno pamtio samo po Lesiju da nije bilo upornosti njene majke koja je bila rešena da ćerka dobije ulogu u filmu National velvet. Po jednoj priči, dvanaestogodišnja glumica je na snimanju ovog filma pala sa konja i povredila kičmu, a posledice te povrede mučile su je celog života. Drugi tvrde da povrede kičme imaju veze sa ovim filmom, ali da su nastale jer ju je majka vodila na istezanja kičme da bi porasla za nekoliko santimetara pošto nije bila dovoljno visoka da bi bila angažovana za film. Ono što je sigurno svakako je činjenica da je već tada Elizabet Tejlor pokazala da zna da glumi, dobila je nadimak „Liz iz prvog puta“ jer je uvek snimala scenu iz prvog pokušaja.
Uloga u filmu Zaverenik iz 1949. godine lansirala ju je među mlade holivudske zvezde.
Prvog Oskara je dobila 1960. godine za film Baterfild 8 i uvek je priznavala da joj je ova nagradu dodeljena samo zato što je bila teško bolesna i nije bilo izvesno da će preživeti. Ipak, niko nikada nije rekao da je taj Oskar nezaslužen jer su u tom trenutku iza nje bile uloge u filmovima: Mesto pod suncem rađen po romanu Američka tragedija Teodora Drajzera, Iznenada prošlog leta, kao i njen prvi mitski film Mačka na usijanom limenom krovu snimljen po drami Tenesija Vilijamsa. U tom filmu Elizabet Tejlor se pojavila u belom kombinezonu, a uloga Megi ostaće jedna od najvažnijih rola toga doba, dok će njena rečenica „Ja sam kao mačka na usijanom limenom krovu“ ostati upamćena kao krik seksualno frustriranih žena pedesetih godina.
„Bila sam stvarno grozna prema Mankijeviču i žao mi je zbog toga“, govorila je Elizabet Tejlor opisujući svoje ponašanje prema Džozefu Mankijeviču, režiseru Kleopatre, njenog, u širokoj publici, najpoznatijeg filma. Uloga poslednjeg faraona Egipta potvrdila je njenu sliku dive u očima masovne publike.
Veza između nje i Ričarda Bartona, pored toga što je za rezultat imala dva braka, jedan razvod, bezbrojne svađe i pijanstva, proizvela je i značajan film Ko se boji Virdžinije Vulf. Nezaboravna replika Elizabet Tejlor iz tog filma glasi: „U svakom braku neko mora da nosi pantalone, a u ovome to sam ja!“, i ozvaničila je 1966. godine, kada se u bioskopima prikazivao ovaj film, da žene više nisu slabiji pol. Ova uloga donela joj je i drugog Oskara.
Sledeće godine u bioskopima se pojavio film Odsjaji u zlatnom oku. Na početku ovog filma publika je videla Elizabet Tejlor kako vrišti jer je svedok ubistva u američkoj vojnoj bazi. Na kraju filma, gledaoci shvataju da je ubica njen muž, koji nije mogao da podnese da se muškarac koji mu se dopada odlučuje ne za njega, već za nju. Tako je razbijen još jedan tabu.
Poslednji put Elizabet Tejlor je razbila tabu 1989. godine. Iskoristila je sav svoj uticaj da bi snimila televizijski film Slatka ptica mladosti po komadu Tenesija Vilijamsa u kome je tumačila ulogu Aleksandre del Lago, ostarele holivudske dive koja na premijeri svog najnovijeg filma začuje komentar iz publike: „Ala je ostarila“, posle kojeg beži iz bioskopske sale i završi u hotelskoj sobi sa neuspešnim, ali mladim i lepim glumcem. Kada je pronađu, Aleksandra saznaje da su kritike za njenu ulogu ipak pozitivne i da možda jeste stara, ali to nikome ne smeta jer je stekla zrelost. Iz ovog filma ostaće zapamćena replika u kojoj glavna junakinja kaže: „Moramo nastaviti dalje, dalje od naše mladosti.“
Na pitanje zašto je insistirala da snimi ovu TV dramu, Elizabet Tejlor je objasnila da joj je Tenesi Vilijams kazao da je ulogu Aleksandre del Lago napisao za nju, ali je ona bila premlada da je odglumi i potom je, u 57. godini, shvatila da je spremna za ovu ulogu.
Zbog sklonosti prema luksuzu, Elizabet Tejlor je dobila nadimak „poslednji faraon“, ali je ovu titulu mogla dobiti i zbog svojih filmova. Svojim ulogama pomerala je granice i saopštavala velike istine i po tome je bila slična faraonima.
Požari bukte u Crnoj Gori. U noći na utorak gorelo je u opštinama Podgorica, Budva, Bar, Nikšić, Šavnik i Bijelo Polje, a magistralni put Podgorica-Nikšić je zatvoren za saobraćaj
Ako izuzmemo evropske utakmice, navijača na stadionima ima zaista malo. Čak ni najveće utakmice, derbi između Crvene zvezde i Partizana, nisu ispunjene do poslednjeg mesta
Topao vazduh sa severa Afrike podiže temperature i do 38 stepeni, na jugu i jugoistoku Srbije crveni meteo-alarm
„Vreme“ je čvrsto rešilo da odoleva u pasjim vremenima po nezavisne medije. Zato se pretplatite – uz veliki popust
Čuveni tramvaj „dvojka“, jedan od simbola Beograda, uskoro bi mogao da ode u istoriju, a najava ukidanja ove linije pokrenula je proteste građana i aktivista. Kako je izgledao razvoj beogradskog tramvajskog saobraćaja kroz decenije?
Aleksandar Vučić se domoljubno lupa u nedra i narodu obećava hleb za tri dinara. To ukazuje da bi izbora moglo biti uskoro i da je režim u panici
Farbanje srpske trobojke po zgradama novosadskog naselja Liman predsednik Srbije Aleksandar Vučić je proglasio vrhovnim patriotskim činom. Pa, patriote, četke u ruke i pravac Andrićev venac
Pobuna građana Srbije nije revolucionarna jer ne zahtevaju promenu političkog sistema, već promenu kleptokratske ekipe na vlasti. Ali u ovoj pobuni jesu revolucionarni postupci ratnih veterana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
