Dok pišem ovaj tekst, na kanalu Televizije Avala stoji da je u toku 41. dan štrajka zaposlenih, a prema izjavama nadležnih iz RRA i RATEL-a niko nema pojma odakle se emituje program ove stanice. Komandna soba je pod zaštitom telohranitelja, a program se uglavnom sastoji od filmova i serija. Dug prema JP Emisiona tehnika i veze iznosi, prema nezvaničnim informacijama, čak 68 miliona dinara. Zaposleni nisu primili platu više od 6 meseci. Šta se tu zaista dešava?
Od nulte dodele nacionalnih frekvencija, postalo je jasno da niko nema pojma ko su pravi vlasnici privatnih medija u Srbiji. Ova činjenica je otvorila Pandorinu kutiju i omogućila nedozvoljenu koncentraciju medijskog kapitala i uticaja, pa je tako počela bespoštedna borba za deo sve manjeg marketinškog kolača. Osim javnosti koja je neprekidno obmanuta, žrtve ovakve politike prema medijima (uz sramotan zakon o medijima) postali su i sami novinari – najamno roblje za medijske tajkune.
Do danas sam verovao da najveće razlike u poslovanju privatnih i javnih preduzeća u Srbiji omogućava neravnopravan položaj pri naplati dažbina, poreza, plata i doprinosa, penzijskog staža, jer država pokazuje neočekivanu revnost pri kažnjavanju „privatnika“ dok javna preduzeća imaju status „belih medveda„. Jedino je možda bolje biti strani investitor, jer tada ti država Srbija plaća poprilične pare da uopšte radiš ovde i zaposliš neku lokalnu radnu snagu.
Sve smo ovo, manje-više, znali od ranije, al’ sad je zaista sevnula golotinja i pukla bruka. Navodno, privatna televizija mesecima ne uplaćuje plate ni doprinose, godinama ne plaća usluge Emisionoj tehnici, a sve to može i niko ne blokira račune, ne stavlja katance i ne zatvara firmu. Kojom čarolijom je Avala radila toliko dugo „na ler“ i na „dođemo vam“? Nije li to ona ista čarolija kojom su tajkuni devedesetih mogli da čine trange-frange sa devizama, ili carinom, ili porezima ili akciznom robom. Na Avali su emitovane reklame, neko je tamo naplaćivao marketinške ili neke druge usluge. Ozbiljni političari i zvaničnici su gostovali u emisijama TV Avale, pa običan svet realno može da veruje kako je sve kod kuće u najboljem redu. Drugo čudo je ova agonija novinara, koji poslednji saznaju koliko su naivni ispali verujući da će neko (Danko Đunić, Željko Mitrović, Nemci, Grci, Arapi, Turci, RTL… doći i uplatiti sve zaostale plate i honorare).
Došli smo još jednom, pred izbore, u situaciju da jedna od ovdašnjih televizija sa nacionalnom pokrivenošću radi – dok traju zalihe.
Setite se slične situacije sa BK posle prodaje Mobtela i izbora. TV Palma je godinama tavorila emitujući spotove turbo-folka, TV Politika se samouništila maratonskim štrajkom. Tada smo prvi put podržali kolegu Sarapu do „ispunjenja svih zahteva“. Ja verujem da su novinari u Srbiji najmanja stavka u troškovima, iako smo u regionu stekli profesionalni ugled, kolege iz Bosne ili Hrvatske nas višestruko nadmašuju po visini plata. Jednostavno rečeno – radimo za siću, a broj medija i novinara višestruko nadilazi potrebe ovolicke Srbije, bez obzira na sportske uspehe, endemsku korupciju ili živopisnu estradno-političku scenu.
TV Avalu trenutno uređuju Prle i Tihi (ili Žex, Đune i misteriozni parner iz Beča – teča iz Beča). Ova šifra je nastala na požarevačkom buvljaku (gle ironije, tek nekoliko stotina metara od Slobine večite kuće) i označava odgovor o poreklu robe na pijaci. Kad panduri i inspektori pitaju Rome otkud odeća, tehnika i ostalih trista čuda na ceradi u Požarevcu – posl’o teča iz Beča! Izgleda da te teče kupuju i televizije po Srbiji. Sledeći korak, prema Otpisanima, jeste da Kriger pozove ono specijalno vozilo što na krovu ima skalameriju, pa otkriju Marijinu gajbu, pa počne obračun. Za to vreme, ilegalci i telohranitelji će na Avali i dalje nepokolebljivo puštati filmove, doktora Hausa i naravno – reklame, za sve one proizvode za čišćenje, banke, automobile… Dok traju zalihe!
