Boris Stanić: Radosav – jutarnja magla
Komiko, Novi sad 2011.
Prvi put sam crteže Borisa Stanića video tokom trajanja festivala autorskog stripa, GRRR! – moglo je to da bude 2005. ili 2006. godine. On se pojavio nekako niotkuda, i pokazao mi mapu sa svojim skicama. Odmah sam shvatio da je to crtač izvanrednog potencijala koji je u to vreme nekako tražio način kako da se izrazi, iako je jedino što sam uspeo da zapamtim u vezi sa našim susretom činjenica koju sam saznao tokom ćaskanja (bilo je to u gužvi za vreme izložbe stripa koja se odvijala u lokalnoj radnji sa cipelama) – da je Boris svirao gajde u pank grupi. Ha! Otkud gajde u pank grupi? Sećam se i njegovog objašnjenja da su to „banatske gajde“, koje „zvuče kao da neko davi kozu“.
Nakon toga, Boris je nekako nestao. Ponovo sam ga sreo neku godinu kasnije, kada je već radio na stripu o svom dedi Radosavu. To je takođe bilo iznenađenje svoje vrste – video sam najpre delove stripa, a zatim i celokupan materijal. Imao sam utisak da je to delo autora koji je sada već imao jasnu ideju o tome šta i na koji način želi da nam ispriča.
Strip o Radosavu je razume se zanimljiv već i po tome što poseduje težinu stvarnosti. Naime, fantazija uvek može da vas oraspoloži, ali samo stvarnost ima težinu, koja čini tako dobar materijal za umetnički rad, uključujući tu i strip. Zadubivši se u životnu priču svog dede, Boris Stanić je došao do univerzalne priče, zasnovane na nekim opštim vrednostima, koje nas se svih tiču – vi, naime, znate da je neki dečko Radosav zaista jednom bio zatrpan u mećavi 1947. godine. Ili da se zaljubio dok je teško kulučio i nosio ašov. Dok čitate strip, ono što priču čini dirljivom je upravo saznanje da se sve to zaista desilo u okvirima jednog ljudskog života. Zatim, tu je i potomak koji doživljava vlastito traganje po sebi, baveći se svojim pretkom. To su priče koje svi proživljavamo, na ovaj ili onaj način – delići one univerzalnosti o kojoj sam govorio, nešto što je deo priče o životnim iskustvima, o silama koje nas bacaju i koje nas pritiskaju, i o našoj borbi da sa svim tim čudesima izađemo na kraj, kao recimo Odisej, ili šta ja znam… Ljudi koji su u ovim krajevima živeli u prošlosti, neretko su se sretali sa scilama i haribdama, imali su u svojim životima prilike da se sučele sa puno dramatičnih okolnosti. Gotovo da nije bilo generacije, a tu valja uključiti i naše savremenike, koja se nije srela sa ratom ili njegovim posledicama, borbom za opstanak, ustankom, bežanijom ili već nekim drugim katastrofama. Zato je ponekad dovoljno zagnjuriti se u priče iz naše stvarnosti i tu pronaći razne bisere.
Zanimljivo je i da je Boris Stanić to vizuelno uobličio na veoma zanimljiv i nimalo banalan način; prizori i slike se nižu na poetski, ne na dokumentaristički način. O Radosavu saznajemo kroz njegovu životnu priču, a tako i kroz snove, kroz razmišljanja. Knjiga koju čitate samo je prvi nastavak jedne intimne pripovesti, pretočene u strip…
Ministarstvo kulture odbilo je da izdvoji 120.000 dinara za podršku programu Nišvila posvećenom Šabanu Bajramoviću. Prethodno je Selakovićevo ministarstvo ostavilo bez dinara i Nišvil džez festival iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi. Da li u Srbiji ima mesta samo za „srpsku“ muziku
Pred premijeru, Sektor protivpožarne zaštite Narodnog pozorišta tražio je od scenografa predstave „Gospođa Olga“ da zameni trsku iz scenografije, mada prethodnih dana nije nikom smetala
Na licitaciji, po početnoj ceni u visini jednog većeg stana, prodat je dvorac porodice Dunđerski firmi u vlasništvu Maje Buhe. Država je imala pravo preče kupovine
U današnjem svetu ne pitamo više šta je istinito, već koji narativ nam omogućava da izdržimo krizu, strah, neizvesnost. Film ”Bugonija” taj pomak ne objašnjava, ne opravdava i ne kritikuje sa distance – on ga registruje iznutra
Početna cena po kojoj će biti licitiran dvorac Sokolac porodice Dunđerski sa okolnim objektima i imanjem je 325.000 evra. Država nije zainteresovana da ga kupi
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
