»Nijedan Srbin ne priznaje genocid u Srebrenici, pa ni ja.«

Nikolina Bojić,

nova mis Srbije koja će nas predstavljati na izboru za mis sveta, otkriva čime je bila motivisana da se prijavi za učešće na ovom takmičenju:

„Motiva ima mnogo. Jedan od motiva je takmičarski duh, koji gajim kroz sport, pošto godinama treniram fitnes, a iza mene su mnogi uspešni nacionalni i internacionalni rezultati.“

Na pitanje šta joj je prolazilo kroz glavu u trenucima nakon proglašenja, ova 25-godišnja lepotica s osmehom je priznala:

„Proveravala sam pola sata da li mi je kruna na glavi. Nisam bila svesna šta se zapravo dešava.“

Pored toga što namerava da svoje školovanje nastavi u Kanadi i da studira nutricionizam, otkriva i da je sport njeno životno opredeljenje:

„Ja sam kondicioni trener u tenisu. Često sam angažovana i u zemlji i u inostranstvu. To zahteva česta i duga putovanja, koja ću sada zbog nove titule morati da smanjim. U slobodno vreme pored stručne sportske literature volim da čitam klasike, a upisala sam časove gitare jer me taj instrument posebno privlači.“

(„Blic“)

Nebojša Stefanović,

predsednik Skupštine Srbije iz redova SNS-a, mlad i ambiciozan ne samo u politici već i u očuvanju zdravog tela, strastveni pobornik krosfita, otkriva da mu dolazak na vlast nije doneo nikakve privilegije u klubu „Spartanac“, u kome trenira:

„U krosfitu nema povlašćenih! Što nisam umeo, vežbao sam dok nisam naučio. Kao u politici – kad u nešto kreneš, nema odustajanja! Uvek sam se bavio sportom. Dugo sam trenirao aikido, a evo sada sam redovan ovde. Ljudi ponekad ne razmišljaju koliko je fizička aktivnost važna za držanje, pravilan razvoj i opšte stanje organizma. Mislim da smo tu oblast zanemarili, pogotovo kada su đaci u pitanju, i smatram da bismo fizičko vaspitanje morali da pojačamo kod osnovaca i srednjoškolaca.“

Od deset zapovesti krosfita ispisanih na zidu sale u kojoj vežba, strogo se pridržava dve:

„‘Bez mašina, bez ogledala, bez ega’ i ‘Ako još uvek možeš da dišeš ne radiš pravilno’.“

Na treninge odlazi tri puta nedeljno, a kako bi ih uklopio u gust radni raspored, odrekao se još malo sna. Dok uzima malj i njime snažno udara po traktorskoj gumi, priča:

„Zbog mnogo obaveza dolazim na trening nešto ranije, mada sam i ustajanje u cik zore već savladao uz ćerkicu Ninu. Kao što vidite, ovo nije neka fensi teretana, akcenat je na kondiciji, sve se odvija brzo, serije su kratke i važno je da puls sve vreme bude podignut. Nema klasičnih sprava, koriste se i nekonvencionalni rekviziti.“

(„Alo“)

Jelena Bačić Alimpić,

čuvena TV voditeljka sa „Pinka“, ima problem sa vratnim pršljenovima. O svom problemu kaže:

„U sredu sam jedva dovezla auto iz Beograda do Novog Sada i muž mi je zapretio da će me vezati kako ne bih mrdala iz kuće. Pred emisiju skinem kragnu, pa je vratim kada se ugase kamere. Ja sam i pre tri godine imala sličan problem, kada mi je iskočio diskus ali u lumbalnom delu kičme, nakon čega sam još neoporavljena otišla na skijanje. Doktor mi je tada rekao da veću budalu nije video u životu. Na sve to ja sam na stazi pala i diskus se vratio sam. Šta ću kada i sa 44 godine živim nemirno.“

Kako namerava da se izleči:

„Nisam mala i shvatam koliko je situacija ozbiljna i da je moj vratni deo jako loš, ali neću da padam u depresiju. Radiću sve što mi doktori kažu, čak ću pokušati da se pridržavam i tih medicinskih vežbi svako jutro po 15 minuta, ma koliko me bolelo, ali skijanje ni ove godine neću da otkažem.“

(„Kurir“)

Jovana Vukojević,

voditeljka kviza „Put oko sveta“, otkriva koliko su redovan san i dobri snovi važni:

„Za koji dan putujem na Sardiniju. O tome sanjam intenzivno poslednjih nekoliko dana. A posle toga ću da sanjam Bliski istok. Možda mi se i ostvari san.“

(„Večernje novosti“)

Dragica Damnjanović,

vlasnica pogrebnog preduzeća „Sale vrana“ iz Petrovca na Mlavi telefonom je primila narudžbinu za pogrebnu opremu koju je trebalo isporučiti u selo Osanicu u opštini Žagubica:

„U četvrtak pozvao me je mobilnim telefonom neki gospodin, predstavio se kao suprug pokojnice i posle raspitivanja o cenama pogrebne opreme naručio kovčeg i opšivke za njega, krst, 10 venaca sa 10 neispisanih traka koje će oni sami ispisati i okačiti na vence, barjak sa ispisanim imenom i prezimenom pokojnice i rekao da to sve donesemo do prodavnice ‘Tanja’ koja se nalazi na ulazu u selo i da je preko puta i kuća pokojnice.“

Miomir Ilić,

vozač u pogrebnom preduzeću, priča šta je bilo kada je stigao u selo Osanicu i potražio prodavnicu „Tanja“:

„Kada sam prišao prodavnici, ugledao sam ispred nje više ljudi koje sam pozdravio sa ‘Dobar dan’ i oni su mi otpozdravili. Upitao sam ih da li je tu preko puta umrla neka baka, ali su mi oni rekli da nije. Ušao sam u prodavnicu i zapitao da li je to prodavnica ‘Tanja’, na šta je prodavačica potvrdila. Kada sam je upitao da li je tu umrla neka baka i izgovorio njeno ime, prodavačica mi je rekla da je to ona, ali da nije umrla. U tom trenutku u prodavnicu je ušlo mnoštvo ljudi koji su stajali ispred i bila je strašno neprijatna situacija. Gledao sam prodavačicu kako je drhtala od uzbuđenja, žuta kao sveća. Ime i prezime bilo je njeno, jedino se godina rođenja nije slagala sa onom na krstu jer je prodavačica rođena 1979. godine. Bilo je strašno, bojao sam se za svoju bezbednost jer su ljudi ulazili u prodavnicu i pitali ko je to umro, a onda ljutiti izlazili napolje. Objašnjavao sam da ja nisam kriv, a onda je pozvana policija.“

Olivera Jović Venčić,

„pokojnica“ i prodavačica, pod stresom je i želi da policija što pre završi svoj posao, otkrije vinovnika ove neslane šale, pa će onda da ga tuži sudu:

„Ja imam dvoje dece, ćerku koja je na školovanju u Beogradu i sina koji se školuje u Žagubici, i zamislite kakav bi šok doživelo dete da sam ja slučajno bila na njivi a pogrebna oprema stigla u kuću pred dete.“

(„Alo“)