Ovih dana Srbija je obilovala premijerama. U ponoć je počela prodaja iPhona u poslovnicama dva najveća mobilna operatera. Danima su ljudi rezervisali telefonski aparat koji vredi gotovo 1000 evra, pa su prve količine razgrabljene.
Treći provajder je takođe nabavio telefone, ali iz tehničkih razloga nije uspeo da počne sa prodajom istovremeno sa konkurencijom. Zato se direktor slikao u prepunom magacinu, što bi rekli naši stari – što nema u izlog, ima u radnju!
Ovaj telefon je u tranzicionim društvima Balkana simbol modernizacije, ali i socijalnog statusa. Ajfon znači da ste faca i odmah ćete ga pokazati u kontaktu sa drugima.
Kad smo kod mobilnih operatera, VIP započinje neobično zanimljivu kampanju za korisnike mlađe od 30 godina. U dinamičnom spotu, vidite šta sve mladi ljudi mogu da urade do 30-te, sve avanture, gluposti, ushićenja i razočaranja, promene imidža, seksualna i ljubavna iskustva. Kada si mlad – ili mlada – uradićeš lude stvari bez granica i ograničenja, stvari o kojima će se pričati! Tri devojke u noćnom provodu – piške u muškom WC-u u pisoare. Spot izgleda opasno, ali se pitam kako će biti primljen u našoj javnosti koja je sve konzervativnija.
Popust koji su dobili korisnici mlađi od 30 godina, u Hrvatskoj je bio shvaćen kao diskriminacija starijih, a ne zaboravite da smo mi jedno od najstarijih društava u Evropi. Pitanje glasi: da li će penzosi shvatiti foru i kako će reagovati. Ja ih ne bih ljutio, naročito posle smanjivanja penzija.
Još jedna radna pobeda obeležena je na beogradskom Aerodromu „Nikola Tesla“. Izvesni Nikola je svečano pronađen kao 4-milioniti putnik Air Serbia, a pred zblanutog dečaka su iskočile promoterke, direktor, Vučić i TV ekipe. Nikola je leteo za Banja Luku, a dobio je 2 povratne karte za destinaciju po želji.
Premijeru je imao i novi kablovski kanal N1. Reč je o regionalnom informativnom kanalu u SBB mreži. U pitanju je verovatno najveća američka medijska investicija sa ciljem regionalnog povezivanja. Nema asocijacija na Jugosferu, već se radi o vrhunskom tehnološkom povezivanju Srbije, Bosne i Hrvatske, radi razmene informacija. Ovde će biti zanimljivo pratiti kakav interes vlada u novostvorenim državama Balkana za stanje u komšiluku. Ruku na srce, ovaj proces je odavno započela Al Jazeera Balkans, sa centralom u Sarajevu.
Drugi jasan faktor u programu N1 je prisutnost NATO koncepta u regiji, naročito posle krize u Ukrajini. Medijski hladni rat je izašao iz rovova, pa je kao ruski odgovor na N1 najavljen početak rada radija Russia Today (RT), internet stranica i TV dopisništvo. U medijskom smislu, gledaoci u Srbiji su se ponovo našli na granici globalnih blokova. Posle zavrtanja gasa iz Rusije, zbog našeg višegodišnjeg duga, jasno je da nećemo moći doveka da se grebemo od pravoslavne braće.
Kako reče kolega Ćulibrk, kad dune košava, kad zahladi, naprasno postajemo rusofili. Gledaćemo i njihov TV program, pravićemo parade i kačićemo bilborde sa porukom „Spasiba Putin“. Od Đurđevdanka ponovo u NATO, i tako ukrug.
Kada sam ja bio mali, kapiteni bi birali timove tako što te pitaju: „Jel više voliš rusko govno il’ američku tortu?“ Kad izabereš, saznaješ za koji tim posle igraš, pa ćemo tako danas mi da biramo između ruskog gasa i američkih filmova.
U tom smislu je bitno što se u našoj kablovskoj ponudi među kanalima od ove nedelje nalazi i AMC (American Movie Channel), pa ćemo gledati hit serije iz svetske produkcije. TV serije su danas u kreativnom smislu najvitalniji deo produkcije, jer su proizvodi iz Holivuda odavno postali monotoni.
Poslednja važna promena je preseljenje B92 na novu adresu i praktično spajanje sa Televizijom Prva. Sad javno može da se kaže da su u bliskom srodstvu, a ovaj incest se dugo tajio zbog Zakona o koncentraciji vlasništva u medijima. Slika je bolja, format je 16:9, ali je programska šema i dalje bez „Utiska nedelje“!
Nije nebo palo na glavu, sve je ostalo isto, čak i kada se vesti produže na čitav sat, od 20 do 21h. Pomenuta N1 postala je utočište za mnoge koji su napustili B92, zato je posledica toga velika sličnost u informativnom programu. Rašomonijada je bila naročito vidljiva oko opstanka „Kažiprsta“, koji je preživeo preseljenje u novu zgradu, iako su se autorke opraštale od gledalaca. Na svakom kraju je neki početak, što bi rekao Duško Radović.
