Jedan po jedan

I ovogodišnji Sajam knjiga, po zvanični i slični izvori, potukao je sve rekorde. I to po svi parametri, rekordna poseta, broj izlagača, knjiga. Naravno, i ali, za jedne je to bila još jedna i velika svetkovina duha, za druge, a ima i drugih, uobičajena i narastajuća parada treša i šita. Kako bilo, piplmetri su pokazali stanje stvari, i teško da će bilo kakvo palamuđenje na knjiga teme dati pravi odgovor. Uostalom, svet se kreće kuda se kreće, a i Srbija, sa svi svoji aduti na kojima i takav svet može samo da nam zavidi, nije mimo sveta.

Reporter na Sajam, tradicionalno, stigne u subotu, tačno dva sata iza podneva. Kad obavio ličnu Miladin isporuku, primakne se ulazu, izvadi novinarsku legitimaciju, rekne da poslom, upute ga na Info-pult, u kome ne bio niko, tako da morade da se maši za 250 dinara. Pravo na čador-šator „Danasa“ gde se uz kupljene novine dobijala knjiga, uzme „Mašinu“ nekog pisca sa Severa, pravo reći, bila najtanja, da ne tegli. Pod bijeli šator ne bilo Basare, šta će on tu, da ga pita neko lahko pitanje, na koje bi on imao odgovor da se slaže.

DIRLJIV ROMAN: Kad se uspešno uveo, novinar sigurno stupi u prvu halu, odma štand Beogradski univerzitet, tu Akademska misao, Centar za promociju nauke, još te edukacije, na kraju hale Republika Srpska, „100 godina Ćopićeve vedrine“… Krene dalje koridorom, veliki posteri, 200 godina Vuka, 100 godina Rata, 150 godina Nušića, na jednoj od tribina Milovan Danojlić govori o Miodragu Pavloviću… S desne strane štand, oli apartman, Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, ima bombonice, i ima brošure, leci, Vodič za zaposlene, Kuda dalje, Obuka za aktivno traženje posla… D’oda’ne, reporter izađe malo napolje, pred glavnom halom pano sa sliku umetnice Ljiljane Habjanović Đurović, piše, Treća knjiga iz porodičnog ciklusa, Moj otac…

Novinar podođe, pa stupi u glavnu halu, sagleda o’zgo, Čarobna knjiga, Vulkan, Laguna, Arhipelag, na Geopoetici, o’zgo se vidi, Mićunović dr Dragoljub. Desno bio Službeni glasnik, na podu jok itison, to neki ko mermer linoleum, muško osoblje sa bele službene košulje plus sive službene kravate, i ženskinje u taj službeni belo-sivi stajling, pisci sa domaćini seli, ko na čaj, ko na drugo piće… Reporter digne glavu, preko puta Vulkan, o’zgo velike reklame knjiga, biće da je Gorki mesec, recenzija sa ‘volika slova veli, Majstorski triler ostaviće vas bez daha u vrtlogu iznenađujućih obrta. Ima još, Neverovatni špijunski triler koji će vas odvesti do ivice ludila i genijalnosti…

Preko puta, više koso, Zavod za izdavanje udžbenika, Izdavač godine, s desne strane devojče u narodnu nošnju, povezana u belu maramu, sa šarenu torbu u devojačkom krilu, pod, ništa linoleum, to bre neki materijal ko uglačan kamen, a gore, gore sve neke zavese, bijele čipke i slični plus providni baldahini. Na panoima, s jedne strane, Deng Sjaoping, Mendela, s druge, Tesla i Mokranjac, po sredini sto sa žuto cveće, veliki ekran na koji piše Kuća znanja, a o’zgo reflektori sve biju u one čipke i providno-bele zavese…

Dalje bio Albatros plus, da se ubeleži pano Poslednji dan boga Saturna Saše Stojanovića, pa Agora sa svoje nobelovke, Alis Manro i Doris Lesing… Tu i Prometej, nagrada za Izdavački poduhvat, Srbija 1914–1918. Tu se reporteru desi akademik Matija Bećković. Se pozdrave, bez da šire priču, Matija dade jedno domoljubno opažanje da na Sajmu ima dosta đaka, novinar se složi, da na Sajmu ima dosta đaka. Naiđoše pesnik Gojko Đogo, bivši ministar kulture Bradić, koji, pošto se pozdraviše sa Matijom, odoše u Izdavački poduhvat godine.

Na prelazu u sledeću halu bio Lom, nova knjiga Berharda, „Pre nego što sve počne da se vrti“ Milene Marković, a iz ćoška štand umetnice Vesne Dedić. Na panou pisalo da umetnica ima „dirljiv roman o ljubavi bez strasti, i strasti bez ljubavi“, uz koji se dobijala kesica kafe sa srcetom. Umetnica tek proviri, umetnički stajlingovana, kosa raspuštena, sa uvijutci na krajevima, a bluza tanka, raspuštena, bez uvijutci. Levo od umetnicu bio štand Društva za istinu o NOB-u, uslikamo druga koji, držeći Tito knjigu, govorio da je sve na naučnim i primarnim izvorima…

Onda bila najbolja hala, gde se odma’ upadne u štandove od naše crkve i manastiri. Fondacija, Kočić manastir Devič, zadužbina manastira Hilandar, Eparhija Žička, Eparhija Šabačka… Sve 2000 jevtinije, Živeti u prirodi 9000, vladika Nikolaj, sabran, 6000, krstići, kalendari, brojanice… Na štandu manastira Svetog duha iz Rume ima milje Srećna slava, kadionice i krstići, manastir Svete Jelisavete G. Minsk, ima šolje, šoljice, goblene, jaja, čajeve, zastave, krstove, krstiće, kandila, brojanice, CD-ove… U tom redu štand Udruženja Ćirilica, prodavačica u crnoj majici Kosovski front, na ruskom, Kosovskij front, iza slike Putina, više komada prepodobnog Dobrice Erića, zastava Donjec Republike. Oko štanda aktivni aktivisti, svi sa beli bedževi na kojima crno ćirilićno Ć.

NAJVEĆI POPUST: Dalje Udruženje pisaca Poeta, na pano zalepljena pesma Ne volim da pijem, jedan sa crni pesnički šešir uš’o u konverzaciju, Da se vidimo, da se slikamao, da vidite kako izgleda prevod na kineski… U drugom delu hale opet Evrođunti, Delfi, Laguna, Novak Đoković, još Đokovića, dr Karajlić, Toni Parsons, Kueljo, Beograd ispod Beograda, Nesveti a sveti, Zauvek u srcu… Ima i Vulkan, i tu gužva, i tu popust, Isidora Bjelica, još Đokovića, u sve upali i romani Andrića…

Opet glavna hala, na jednoj od promocija, pred 2,3 slušaoca, neka bude 3,2, u društvu Vide Ognjenović i Gojka Božovića, govori Mika Pantić, do reportera stiže reč Konzistentnost. Ublizu štand Štampar Makarije, u dubini, pod panoom na Ima li ovde Srba so sliku Milorad Vučelić, Mića Danojlić diskutuje na temu, a Milorad ko da nadovezuje svoje slaganje. Opet Evrođunti, Laguna, Vulkan, popust 70 posto, naslovi, Mlad mesec, Pomračenje, sve od Stefani Majer, na štandu sa slikovnicama obaveštenje da primaju kartice… Na Laguni, ne mo’š prići, i mlado i staro, a uglavnom žensko, drži knjigu Jedan po jedan, potpisiva, slikava se, sve po želji, lično Toni Parsons.

Na sve strane akcija, dve knjige za 100, tri za 200, pet za 499, „Ko voli nek izvoli“, Jelena Bačić, „Na obali hazarskog mora“ Jasmine Mihailović… Na Geopoetici reporter sretne drugaricu Oliveru, koja ga časti knjigom Bože Koprivice. Tu se vidi sa Vasom Pavkovićem, reše se časte kafom. Dok su izlazili, u glavnu halu stupi onaj Goran Perčević, što sad biznismen, podašišan, marševski korak, torba u levu ruku, ispred njega žensko so pantalone, na začelju kolone žensko so suknju. Napolju kafa, pridruži se gospa Vera Blagojević Ugrinov, koja ištrikala, i donela, veliki Sajamski crveni šal za reportera. Pade proba šala, so slikanje.

Reporter nastavi pos’o, u prostorije Službeni glasnik direktor Ljušić u na nogama razgovor sa Tadić Boris, u susednoj Kući znanja, promocija knjige o Deng Sjaopingu. Pod onim ekranom, sa žutu ikebanu preda se, kineski ambasador i gospodin direktor i urednik Zavoda za udžbenike. Reflektori utuljeni, a gospodin Dragoljub prezimena Kojčić sve uzeo govori u celini i celosti i kao kad zvezde padaju: Ja sam predložio, a im’o sam čast da predložim i ekselenciji, da je dobro uraditi komunikaciju, koja će na jedan komprimovan, koncentrisan i sažet način, predstaviti Kinu u njenoj istorijskoj dubini, u njenoj savremenosti i potencijalima, i tako dalje, da se srpska javnost ne bi obaveštavala na rasparčan način o tako velikoj zemlji… Mislim da je naša ideja prepoznata… Ko bio, dade aplauz.

Novinar krenu u novo iznad partera, na štandu Srpske reči Najveći popust, kod Večernjih novosti Svi klasici 90 dinara, Veselin Šljivančanin 100… Tu i štand na kome pano Srbijo, lažu te o Evropi, Mira Alečković Nikolić, Nagrada evropskih antiglobalista! Gore, pod kapom krova, na poslednji novo, popust 90 posto, knjiga za 50 dinara, a ima i tri za 100, tu i Srpski geneaološki centar, knjige, Primenjena antropologija, Strukturalna antropologija, Tesline duhovne misterije…

Dok silazio sa tavana, reporteru stiže poruka da svrati do Glasnika, da mu Ljušić pokloni knjigu, jok more, pravo na Geopoetiku, priđe pozdravi Miku Pantića, koji mu poveri da ponovo čita „Vreme“. Novinar tu, pod neka bude fototapet Tiha voda, uslika jednog os aduta te kuće, kolegu Teofila. Takoreći na izlazu iz hale štand Vukotić media, mali štand, ali jake knjige, Dodik, Ćosić… Ima i karta kretanja Srpske vojske u Prvom ratu, 300 dinara, Manjo zasuko rukave, ko da se sprema da lično ubada u kartu one čiode i zastavica markere kretanja vojske.

U povlačenju reporter svrati u odaje Kancelarije za KIM, promocija knjige „Kosovska kotlina kroz vekove“. Biće autor, Jovan Kostić, uz’o veli „Zločine su činili Bugari“… Preko puta, u apartman Ministarstva rada, promocija knjige „Srbija u Velikom ratu“. Govori lično Živadin Jovanović, što beše i ministar inostranih dela, ministar bivši u autorskom izlaganju, Mi pratimo život knjige, promocija je bila u čitavoj zemlji, ali ne možemo da udovoljimo interesovanju. Promocija će biti u Beču, u sali u kojoj je Franjo Josif potpisao ultimatum Srbiji, krajem meseca biće u Moskvi, a pre šest meseci bili u Kanberi…