foto: unicef srbija / shubuckl
Prema Međunarodnoj organizaciji rada, dečji rad je onaj rad koji, po svojoj prirodi i načinu na koji se vrši, šteti dobrobiti deteta, zloupotrebljava i eksploatiše dete i sprečava dečje obrazovanje, razvoj i budući život
Po Zakonu o radu Republike Srbije, opšti uslov za zasnivanje radnog odnosa je starost zaposlenog. Poslodavac može da zaključi ugovor o radu sa licem koje ima najmanje 15 godina života, radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, mlađi od 18 godina ne može da obavlja težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini, rad koji uključuje izlaganje štetnom zračenju i drugo. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 31. oktobra 2015. bilo je 20.156 nezaposlenih lica starosti od 15 do 19 godina, od čega 8720 žena.
Pravilno sprovođenje Zakona o radu kontroliše Inspektorat za rad, organ Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije. Njihova 242 inspektora rada kontrolišu 338.186 privrednih subjekata. U izveštaju koji su dostavili redakciji piše da tokom prošle godine „nisu konstatovali slučajeve dečjeg rada“, ali su registrovali 25 lica od 15 do 18 godina na radu u delatnosti ličnih i finansijskih usluga, u delatnosti smeštaja i ishrane, građevinarstva i industrije.
Ovi podaci se ne podudaraju sa podacima u Istraživanjima višestrukih pokazatelja položaja dece i žena u Srbiji koja je prošle godine objavio UNICEF a po kojima je u Srbiji 10 odsto dece starosti 5–17 godina bilo uključeno u aktivnosti koje se klasifikuju kao dečji rad: u gradskim sredinama 5 posto, a na selu 16 posto dece.
U svetu je angažovano 168 miliona devojčica i dečaka na poslovima koji ih lišavaju adekvatnog obrazovanja, narušavaju im zdravlje, oduzimaju slobodno vreme i osnovne slobode, kršeći njihova dečja i ljudska prava. Svako drugo od te dece, tačnije njih 85 miliona, izloženo je najgorim oblicima dečijeg rada, kao što su rad u opasnim okruženjima, ropstvo i drugi oblici prisilnog rada, ili je uključeno u nezakonite aktivnosti kao što su trgovina drogom, prostitucija i angažovanje u oružanim sukobima. Veliki broj dece se bavi takozvanim domaćim radom, radom na kućnim poslovima, u kući trećeg lica ili poslodavca. Rad te dece je najčešće sakriven od očiju javnosti. Ona su izolovana, diskriminisana, izložena nasilju i često rade daleko od porodične kuće.
U osnovi dečjeg rada je siromaštvo.
Prema istraživanju „Dečji rad u Srbiji“ Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja iz 2006. godine, još uvek jedinom državnom istraživanju o ovoj temi, najviše zloupotrebe u radu maloletnika – osim kod romske populacije koja je najugroženija – ima kod mališana iz hraniteljskih porodica. Rezultati istraživanja su pokazali da je svako deseto dete u ruralnoj hraniteljskoj porodici u riziku od iskorišćavanja dečjeg rada. Trećina romske dece je potvrdila da mora da radi da bi zaradila za sebe i porodicu. Najveći procenat mališana je izjavio da su uposleni kao prodavci na pijacama, uličnim tezgama ili „kod Kineza“, a mnogi od njih su raznosili robu ili čistili ulice. Elementi zloupotrebe najdrastičniji su u oblastima teškog fizičkog rada, kriminala, prostitucije, preprodaje robe, ali i na seoskim domaćinstvima.
Od 2002. godine, svakog 12. juna, obeležava se Svetski dan borbe protiv dečjeg rada kako bi se naglasilo stradanje dece koja rade.
Član 32.
1. Strane ugovornice priznaju pravo deteta da bude zaštićeno od ekonomskog iskorišćavanja i od obavljanja bilo kog posla koji bi mogao da bude opasan ili bi ometao školovanje deteta ili bi bio štetan po zdravlje deteta ili za fizički, mentalni, duhovni, moralni ili društveni razvoj deteta.
2. Strane ugovornice će preduzeti pravne, administrativne, društvene i obrazovne mere da bi se obezbedila primena ovog prava. U tom cilju i u skladu sa važećim odredbama međunarodnih instrumenata, strane ugovornice će posebno: (a) obezbediti minimalnu starosnu granicu ili granice za zapošljavanje; (b) obezbediti odgovarajuće regulisanje vremena i uslova zapošljavanja; i (c) obezbediti odgovarajuće kazne ili druge sankcije da bi se osigurala efikasna primena ovog člana.
Od prošle godine Srbija je jedna od deset država koje su obuhvaćene globalnim projektom Međunarodne organizacije rada (MOR, odnosno ILO) s namerom da se suzbije dečji rad. Prema podacima MOR-a, u Srbiji radi od 8000 do 10.000 dece mlađe od 15 godina. Jovan Protić, nacionalni koordinator MOR-a za Srbiju, kaže da se taj broj odnosi mahom na decu u hraniteljskim porodicama, romskim i poljoprivrednim.
Međunarodna organizacija rada je specijalizovana agencija UN koja nastoji da promoviše socijalnu pravdu i međunarodna ljudska i radna prava. Osnovana je 1919. godine i jedina je preživela međunarodna organizacija Versajskog ugovora koju je preuzeo sistem UN – piše na sajtu MOR-a.
Pripreme projekta čiji je pun naziv „Angažovanje i podrška na nacionalnom nivou za smanjenje pojave dečjeg rada“ počele su prošlog leta, projekat će zvanično početi polovinom decembra i trajaće 18 meseci. Partneri MOR-a su Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja, predstavnici centara za socijalni rad, MUP, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo omladine i partneri civilnog društva.
Projekat ima četiri komponente, navodi Jovan Protić. „Pre svega treba uraditi analizu postojećih pravnih instrumenata i zakonskih okvira kako bi se videlo šta nedostaje, analizu na osnovu koje bismo dali preporuku ministarstvima šta treba dopuniti u zakonu. Biće to prilika da se ovdašnji zakonski okviri usklade sa međunarodnim. Naš projekat ne može da utiče na Skupštinu, ali može da ukaže ministarstvima šta treba da se uradi.“ S tom namerom planirana je i izrada studije o eksploataciji dece i dečjem radu, sa naglaskom na zloupotrebu dece za prosjačenje i u pornografske svrhe, kao i izrada sveobuhvatne Nacionalne strategije i Nacionalnog akcionog plana za borbu protiv dečjeg rada, uključujući njegove najgore oblike. Uradiće se i mapiranje i analiza postojećih nacionalnih i lokalnih socijalnih programa i politika koji se tiču dečjeg rada, žrtava trgovine decom i ranjivih grupa kao što su romska deca.
Sledeća komponenta, navodi Jovan Protić, odnosi se „na listu zanimanja opasnih po decu, Srbija je jedna od zemalja koja takvu listu nema. Postoji globalni spisak opasnih zanimanja po decu, i svaka zemlja ga prilagođava sebi. Ovde se ne radi samo o fizički opasnim zanimanjima već o svim onim koja odvajaju dete od obrazovnog sistema. Treća komponenta, obuka inspektora, operativno je najbitnija zato što omogućava da se reši problem nadležnosti. Na primer: inspektor rada ima nadležnost da uđe u prijavljeni objekat, recimo u kafanu na kraju grada, kako bi proverio da li neko u njoj radi bez ugovora, ali ne može i da deluje ako tu radi neko ko ne bi trebalo da radi, nego mora da prijavi policiji. Sve to dugo traje. Mi ćemo pokušati da ovim treninzima povežemo inspektore, policiju i centre za socijalni rad kako bi se lakše detektovao dečji rad i kako bi se brzo intervenisalo. U svakom upravnom okrugu u Beogradu organizovaćemo treninge trenera i inspektora rada (focal point) osim za borbu protiv dečjeg rada, i protiv trgovine decom. I, poslednja komponenta je prepoznavanje svesti o dečjem radu. Ljudi, naime, ne reaguju kad vide bilbord na kome golišava devojka reklamira kazino, pa čak i kad je vide da radi u njemu. Potrebno je dakle podići svest kod ljudi o dečjem radu.“
Planiran je i pilot-program za rehabilitaciju romske dece putem njihovog povlačenja sa ulice i motivisanjem da se vrate u škole.
Da li će ovaj Projekat MOR-a uticati na smanjenje broja dece koja rade, Jovan Protić kaže da „iako to zavisi od partnera s kojim ga sprovodimo, nema razloga da Projekat ne utiče na poboljšanje već samim tim što će biti popunjeni postojeći zakonski okviri, sačinjena lista opasnih poslova, i što će biti sprovedena obuka inspektora rada“.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
