Gospodari parlamentarnog terora

Ako bismo upotrebili sportski žargon, mogli bismo da kažemo da je prilično izvesno da je tokom protekle nedelje, nakon ko zna koliko vremena, opozicija u Skupštini Srbije zabeležila pobedu nad višestruko nadmoćnijim suparnikom, koalicijom okupljenom oko Srpske napredne stranke. Sva je prilika da je ta pobeda mala i beznačajna, da neće imati bogzna kakve efekte na nastavak parlamentarnog života, kao ni na političke događaje koji predstoje u 2017. godini, ali je ipak – pobeda.

Šta se to događalo u Skupštini u poslednjih nedelju dana? Po običaju, ništa lepo i ništa pristojno – upravo ono što je „krasi“ već godinama. Međutim, ovoga puta je bio drugačiji način na koji je opozicija reagovala na neprestanu verbalnu agresiju, nasilje i teror većine. Opoziciona grupacija koja je (ako, s pravom ili ne, izuzmemo Srpsku radikalnu stranku) dobila najviše glasova na aprilskim izborima, Dosta je bilo, bila je uporna da spreči neprestano kršenje poslovnika dva predsedavajuća iz SNS-a, Maje Gojković i Veroljuba Arsića, kao i da ne dozvoli poslaniku Marijanu Rističeviću da raspravu o porodičnom nasilju odvuče u diskusiju „dostojnu“ „Farme“ (o detaljima Rističevićevih poduhvata u Skupštini pogledajte tekst Tamare Skrozze).

Kako je DJB uspeo u nečemu što cela opozicija u Skupštini u „sezonama“ 2012–2016. nije mogla, uprkos hvale vrednim pojedinačnim pokušajima poslanika poput Vladimira Pavićevića, Zorana Živkovića, Janka Veselinovića, Marka Đurišića i još ponekih? Jednostavno, nadglasali su većinu, i to bukvalno: kad god bi predsedavajući tolerisali poslanike vladajuće većine u kršenju poslovnika, počinjali bi glasno da dobacuju, da reklamiraju poslovnik, da aplaudiraju, ometajući tako govore poslanika vladajuće koalicije, a kao krajnju meru da, sve aplaudirajući, priđu do govornika. Svakako da je ovo kršenje Poslovnika o radu Skupštine, poglavito članova 106, 109 i 111. Međutim, sprovodeći teror većine, Maja Gojković i potpredsednik Skupštine u prethodnom sazivu magistar Igor Bečić više desetina puta su opravdavali negodovanje poslanika većine – a zapravo ometanje govornika opozicije, kad god se dotaknu neke neugodne teme. Evo nekih primera:

„Gospođa Gordana Čomić je izbacivala kompletne poslaničke klubove koji se nisu slagali sa vladajućom većinom, prema tome, dozvolite sada, poslanici mogu da negoduju barem verbalno, ili da se divimo sad svakome, to nije demokratija“ (Maja Gojković, 28. februar 2016).

„Gospodine Markoviću, ako ne govorite o temi poslanici negoduju. Ja to ne mogu da sprečim.“ (Igor Bečić, 23. februar 2016)

„Ono što želim još da vam dodam, dakle, sigurno ste mnogo putovali ranije po svetu, posećivali parlamente, dozvoljeno je da poslanici na određene načine negoduju kada se ne slažu sa nečijim govorom. Očigledno se većina poslanika ovde od 250 ne slaže sa govorom poslanika koji je govorio poslednji u nizu govornika“. (Maja Gojković, 7. april 2015)

Foto: Dragan Kujundžić /Tanjug

ZAKONI I RASPRAVA: Četiri zakona su bila na dnevnom redu Skupštine tokom prošle i ove nedelje – Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Iz nekog razloga – a to je postao uobičajen manir, i to ne samo ove skupštinske većine – svi ovi zakoni su spojeni u objedinjenu raspravu, pa su poslanici raspravljali čas o ovoj, čas o onoj temi, a u sve to je još i umešana rasprava o imenovanju kadrovskih rešenja za Komisiju za hartije od vrednosti. No, incidenti o kojima je reč, i koji su potpuno prekrili nesporno veliki značaj pomenutih zakona, u centru imaju jednog poslanika – Marijana Rističevića, člana vladajuće koalicije. Najpre je u sredu, 16. novembra, „ničim izazvan“, usred rasprave o nasilju u porodici, izvukao dve fotografije – jednu kako predsednik DS-a prisustvuje „kićenju“ trbušne plesačice, drugu sa skandalozne proslave Sindikata pravosuđa Srbije iz 2012. (vidi „Vreme“ br. 1107, „Ogoljena istina“). To je bio „dokaz“ da, eto, opozicija redovno upražnjava nasilje nad ženama (ovaj „argument“ je bio jedan od lajtmotiva SNS-a tokom rasprave, naročito šefa poslaničke grupe Aleksandra Martinovića).

Opozicija, a naročito DJB, burno je reagovala. „Kako vas nije sramota? Dopuštate ovakve govore u Narodnoj skupštini? Imali ste konferenciju u majicama obučeni, govorimo o ovako važnom zakonu. Sram vas bilo!“, rekla je Tatjana Macura sa mesta, zbog čega je dobila opomenu. Pošto je Rističević nastavio, poslanici DJB-a su počeli da aplaudiraju, a onda i stali ispred poslanika Rističevića. Maja Gojković je proglasila pauzu, nakon koje je saopštila da je Macura „pljunula Rističevića“, a da mu je drugi poslanik DJB-a „psovao nepokretnu majku“.

„Mislim da je taj deo o pljuvanju potekao od Maje Gojković, jer ona je to izgovorila, ‘nemojte da pljujete poslanike’, pa je Rističević to prihvatio, a onda je Vladimir Đukanović, koji se uopšte nije nalazio u blizini, rekao da je to video. Sve to nije tačno“, kaže za „Vreme“ poslanica DJB Tatjana Macura. „Onda je Rističević izmislio da smo mu mi psovali majku koja je bolesna. Pritom je zaboravio ono što je jako zanimljivo – Maja Gojković, kad god dolazi do verbalnog sukoba, isključuje mikrofon ispred poslanika opozicije, ali Marijanu Rističeviću je ostao uključen mikrofon, tako da ne samo vizuelni, nego i audio snimak potvrđuje da mi to niti smo izgovorili, niti smo uradili. Sve se na snimku vidi, uostalom, oni da imaju bilo kakav dokaz, već bi taj dokaz bio pušten u etar“, kaže Macura.

Nakon toga, a što će se ponoviti i u petak, 18. novembra, poslanici DJB-a su krenuli da izlaze iz skupštinske sale, ali – pored poslanika SNS-a, na suprotnom kraju sale u odnosu na njihova poslanička mesta. Već je onima koji su pažljivo posmatrali skupštinska zbivanja bilo jasno da su Maja Gojković i ceo poslanički klub SNS-a u neku ruku zbunjeni novonastalom situacijom – kao da su očekivali da se i novopridošla opozicija (poput opozicije 2012–2016), uz manju ili veću galamu, ipak povinuje skupštinskim pravilima, koja, doduše, ne važe kada to SNS-u odgovara. Dakle, DJB je krenuo da izlazi na „SNS-ov“ izlaz. Umesto da ih jednostavno propuste, čime bi sebi dali argumente da kažu da je, eto, opozicija „pobegla“ u nedostatku argumenata, poslanici SNS-a su ustali i blokirali im izlaz.

„To je bio naš način da pokažemo protest protiv takvog ponašanja, da prosto shvate da ne mogu takvom tiranijom da vladaju“, kaže Macura. „To nije provokacija ni u kom smislu – istog dana su i predsednica Skupštine i poslanik Šormaz, i mnogi poslanici SNS-a, potpuno normalno, bez bilo kakve smetnje, prolazili kroz koridore koji su pored naših redova. Čak postoji fotografija gde se vidi da predsednica Skupštine bez problema stoji ispred poslanika DS-a i razgovara sa njima, i niko joj ne ometa ni prolazak niti bilo šta. I onda odjednom, po naredbi, to se tačno vidi na snimku, oni po naredbi ustaju i blokiraju nama prolaz.“

Na pitanje zašto jednostavno nisu izašli na neki drugi izlaz, Macura kaže: „Ako sam ja danas odlučila da prođem baš ovim putem, zašto bi moja sloboda kretanja bila na bilo koji način sputana? Zašto bih ja pala pod pritiskom nečijeg bezobrazluka i anarhije? Ako smo mi bili kolege i nikome nismo blokirali put, zašto bi meni to neko uradio? Najviše me čudi što na takve komande koje dolaze od Maje Gojković reaguju ljudi koji su zaista sebe ostvarili u životu. Kako doktori ili primarijusi mogu sebi da dozvole da ustanu i na komandu budu vratari, poput dr Rakonjac? Pritom je ona predsednica odbora za rad i socijalna pitanja, koja je baš blisko uključena u ovu temu. Prosto je neverovatno kako su ti ljudi izmanipulisani. I kad smo stali ‘jedan na jedan’, oni svi gledaju u pod i mahom se nama izvinjavaju. Kažu, ‘znate kako je, to je partijski zadatak’. A mi kažemo, ne, ne znamo, pošto tako ne radimo. Vidi se da je neke od njih sramota. Ne znam čime su uslovljeni i zašto to tako moraju da rade. Sve naše reakcije su stvarno samo reakcije na povrede Poslovnika, jer se dominantno govori van teme, o ličnim životima poslanika. Meni to čak i nije problem, ako će neko neku temu visoke politike da zloupotrebljava na taj način. Ali na ovoj temi, mene je stvarno mnogo pogodilo koliko je Rističević sebi dozvolio da skrene s teme. Nisam mogla da dođem sebi da, nakon svega što smo pročitali na tu temu, nakon svih saživljavanja sa tim situacijama, i sa ljudima koji prolaze kroz muku porodičnog nasilja, vi dobijete tako nešto. Bukvalno neshvatljivo.“

GMO RADIKALI: Stekao se utisak da SNS, odnosno predsednik Vlade Aleksandar Vučić, pojedini ministri i poslanici čine sve kako bi, jednostavno rečeno, građanima potpuno ogadili Skupštinu i odvratili ih od njenog praćenja. To je i razumljivo, ako se pogledaju rezultati politike SNS-a: Skupština je ostala maltene jedino mesto gde se može čuti bilo kakva debata između vlasti i opozicije koja je vidljiva građanima Srbije, odnosno koja je preostala na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Sve druge emisije i programi gde bi se čuo glas opozicije – uključujući tu i debate u predizbornim programima – ukinuti su i ne postoje: pod različitim izgovorima, ali im je zajedničko jedno – ukinuti su. Stoga, sledeći ovu logiku gušenja medija, a još uvek nespremni da prosto ukinu prenos Skupštine, deluje da su poslanici vlasti odlučili da se Skupština ima pretvoriti u apsurd, cirkus i program nedostojan gledanja. Nešto je slično i Maja Gojković izjavila u utorak 22. novembra, gostujući u Jutarnjem programu Televizije Pink.

U pokaznom primeru kako se formira paralelna stvarnost, Gojković se upitala „da li je to rešenje opozicije da pobedi pristojnu i normalnu Srbiju, tako što ćemo svi postati vulgarni, psovati, ponašati se kao u poslednjim kafanama na Ibarskoj magistrali“. Nakon što je u petak, posle novog verbalnog sukoba sa DJB-om i DS-

-om i efektivne blokade njenog vođenja Skupštine, rekla da će dati sebi pauzu da razmisli, „da vidi šta joj je činiti“, da li će ostati na mestu predsednice Skupštine, u utorak je kod Srđana Predojevića izjavila da se „neće povući pred nasiljem i prostaklukom“.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić je par dana ranije saopštio šta mu je Maja Gojković rekla kada ga je pozvala: „Žena je uznemirena, teško je to sve podnela, čini mi se da je i plakala, rekla mi je da razmislim i da ona ne zna da li to može i dalje da radi.“ Voditelj Srđan Predojević je „nabacio na volej“ („Volim da gledam skupštinu, ali nisam želeo da moja deca slušaju taj rečnik i morao sam da promenim kanal“), a predsednica Skupštine je poentirala: „Apsolutno ste u pravu, i građani i treba da promene kanal, ne treba da daju uopšte podršku time što će gledati šta rade poslanici opozicije, ne treba da im daju podršku tako što će slušati psovke, tako što će gledati kako DJB stalno dolazi do poslanika SNS-a, preti im, viču im, psuju ih (…) Imamo 32 ubijene žene ove godine u sklopu porodičnog nasilja (Predojević: 33), i verovatno ćemo, ako se ovako nastavi, i ako se mi budemo bavili psovanjem u parlamentu, još neka osoba, žena, muškarac ili dete izgubiti život, jer izgleda da je nekim poslanicima važnije da psuju i da se ponašaju nedolično u parlamentu, u odnosu na one poslanike koji su rešili da zaista pošteno rade svoj posao“, rekla je Gojković.

A na pomenutoj sednici od petka, 18. novembra, zbilja je viđeno mnoštvo stvari koje su se dogodile „prvi put u novijoj istoriji“. Nakon skandaloznih (a potom obrisanih) tvitova Marijana Rističevića, Balša Božović i Maja Videnović iz DS-a su u Skupštini istakli transparente na kojima je pisalo #IsključiNasilje i #IsključiRističevića. U jednom trenutku je Maja Gojković sišla u poslaničke klupe kako bi govorila kao poslanica, a koliko je predsedavajući Veroljub Arsić pogubio konce, govori podatak da je Gojković najpre dobila reč po povredi Poslovnika, a odmah potom – i repliku, valjda na sopstveno izlaganje (na pitanje opozicije kako to može, Arsić je uz osmeh rekao: „Pa može“).

Uprkos tome što su potom mnogobrojni poslanici opozicije tražili povredu Poslovnika, Arsić je pet puta zaredom dao reč poslanicima SNS-a, sve po povredi poslovnika: Maji Gojković, Aleksandru Martinoviću (priča četiri minuta, iako je ograničenje po povredi poslovnika dva minuta; poslanici DJB-a aplaudiraju sve vreme nakon isteka drugog minuta), pa ponovo Maji Gojković (koja, usred govora, podiže Poslovnik i traži još dva minuta i novu povredu Poslovnika; „Može“, kaže Arsić, „još dva minuta“), pa potom ponovo Aleksandru Martinoviću (koji priča o čupanju grkljana; DJB glasno odbrojava poslednje sekunde drugog minuta, kao da je Nova godina, Arsić ne prekida Martinovića, a iz klupa DJB-a čuje se dalje glasno odbrojavanje: 32, 33, 34…), pa potom i Aleksandru Markoviću.

Nakon ovoga, poslanici DJB-a ponovo kreću da izlaze pored poslanika SNS-a, i ponovo bivaju blokirani. Gojković preuzima predsedavanje, daje pauzu, ali DJB poslanici stoje i nakon isteka pauze. Predsednica pokušava da ih ignoriše, daje reč poslanici DSS-a Gorici Gajić da priča o amandmanu, ali buka ne prestaje. I tu deluje kao da Maja Gojković gubi strpljenje – daje Tatjani Macuri tri opomene, koje znače udaljenje sa sednice, kao i Balši Božoviću („Vi ne postojite sada na ovoj sednici“). Poslanik DJB-a Branislav Mihajlović, stojeći ispred poslanika SNS-a sa raširenim rukama i stisnutim pesnicama, zaličio je pomalo na narodnog heroja Stevana Filipovića, dok je vikao: „Sram vas bilo, ovo nije vaša Skupština, ovo je narodna skupština.“ I on je dobio tri opomene i isključenje.

„Imamo situaciju u kojoj genetski modifikovani radikali, koji se predstavljaju kao naprednjaci, teško mogu da sakriju svoj primitivizam i bezobrazluk. Slične situacije su se dešavale i ranije, a ovo je bila kulminacija“, kaže za „Vreme“ poslanik Zoran Živković. „Zbog toga što je apsolutno bezrezervno stao u njegovu zaštitu, Vučić očigledno u Rističeviću vidi metaforu svoje politike, i ja sam spreman pola u šali, ali bogami pola i ozbiljno, da kažem da je Rističević idol Aleksandra Vučića, da ga on smatra svojim ideološkim mentorom, da je on i po retorici i po poštenju, i po svemu, pravi idol SNS-a. A to sve znači da građani Srbije imaju vlast koja po primitivizmu apsolutno odgovara standardima ‘Farme’ iz koje je Rističević pobegao. To je, nažalost, paradigma života koji mi živimo danas. Oni apsolutno ne žele da se odreknu tog primitivizma, to je pljuvanje, polivanje najgorim stvarima, ne samo političkih protivnika nego svih građana Srbije. Čak i svojih koalicionih saradnika, ali za njih me baš briga. Mi imamo jedan primitivizam koji, ja mislim, nikada, ni u 90-im, nije viđen u srpskom parlamentu. Bilo je i gorih situacija, ali primitivnijih od ove nije.“

Na pitanje da kaže svoje viđenje incidenata u Skupštini, Živković kaže: „Poslanička grupa DJB je unela neki nov način ispoljavanja nezadovoljstva stanjem u parlamentu. O tom načinu može da se misli ovako i onako, ali to sigurno nije način koji je primitivan i koji izaziva to što se desilo. Oni su aplaudirali, stajali u prostoru ispred govornice i ispred poslanika, sve je to nešto što se inače dešava u parlamentima, i to sigurno nije ponašanje koje treba da bude sankcionisano, niti da za odgovor dobije primitivizam koji je dobijen, ne samo od Rističevića nego od svih poslanika SNS-a i njihovog lidera Aleksandra Vučića. SNS to radi zato što je svakog dana sve veća količina laži koja se emituje, bilo iz usta predsednika vlade Vučića, bilo iz usta njegovih ministara ili poslanika. Vrlo lako možemo da ih uhvatimo u laži i pokažemo srpskoj javnosti koje su razmere i štete tih laži i te loše vlasti, i zato oni hoće da nam zapuše usta potpuno, pošto su praktično uništili sve elektronske slobodne medije. Ako izuzmemo nekoliko nedeljnika, među kojima je i ‘Vreme’, jedne ili dvoje dnevne novine, mi praktično nigde nemamo mogućnost da normalna, zdrava Srbija 21. veka kaže ono što misli o onome što radi vlast i kaže šta treba da se promeni da bi život u Srbiji bio bolji. I to je očigledno, oni hoće da zamrače Srbiju“, zaključuje Živković.