Vulinu bi bilo bolje da se brani kao zaštićeni svedok

foto: zoran mrđa / fonet

Poseta Šojgua protekla je bez obraćanja novinarima. Javnost je tako uskraćena za odgovore na mnoga pitanja. To je bilo unapred javljeno medijima, ali je igrom slučaja, veče uoči dolaska ruskog ministra u javnosti „pukla“ afera koja bi mogla imati dalekosežne posledice ukoliko se istraje na njenom rasvetljavanju.

Vulin je u nedelju popodne oštro reagovao na autorski tekst bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca u „Nedeljniku“. A onda je nastao problem – taj tekst uopšte nije objavljen u ovom magazinu niti igde drugde. Izvor koji je mogao dostaviti neobjavljeni tekst Vulinu mogla je biti neka služba bezbednosti – najverovatnije vojna, ali nije isključena ni BIA.

Upućeni se slažu da je čitav slučaj vrlo lako razjasniti i utvrditi sve detalje ukoliko postoji politička volja. Međutim, gotovo je sigurno da nje neće biti. Od tužioca i tužilaštva nema vajde, kao ni od skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, a pitanje je šta će i da li će išta uraditi Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji bi po službenoj dužnosti (kao i tužilaštvo) morali reagovati. Nije teško pretpostaviti da neće, osim ako ne dođe do većeg pritiska javnosti.

Pokušaj Vulina i njegovih saradnika da se opravdaju „grubom greškom“ i navodnom zamenom imena novina naišao je na ismevanje, pa je ministar u gostovanju u ponedeljak ujutro na „kumovskom“ Pinku primenio novu taktiku – rekao je da je poslaniku svoje partije u parlamentu advokatu Đorđu Komlenskom naložio da podnese krivičnu prijavu protiv njega (kao što je potpredsednik SNS Miloš Vučević uradio protiv braće Vučić u „slučaju Jovanjica“), te da je dao nalog generalnom inspektoru vojnih službi bezbednosti da pokrene istragu. Kako će se sve to završiti, nije teško pretpostaviti. Takođe i da će Vulin narednih nedelja i meseci izbegavati novinare i mogućnost da mu neko postavi neko nezgodno pitanje o tome. Postoje Pink, Tanjug i Uprava za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane, koji šire njegove stavove, a mediji prenose.

Da bi skrenuo temu na sporedni kolosek, Vulin optužuje Šutanovca da je, dok je bio ministar, čitao presretnutu komunikaciju glavne urednice „Naše Borbe“ (projekat napravljen za jednokratnu izbornu upotrebu, koji je ostao dužan mnogim novinarima) Olivere Zekić i da je od nje tražio da ne pusti kolumnu bivšeg načelnika Resora javne bezbednosti Gorana Petrovića.

Šutanovac kaže za „Vreme“ da nema nikakve veze sa time i da se radi o izmišljotini i gluposti „pajaca Vulina, koji se brani besmislenim napadima“.

„Apsolutno nikada u svom političkom životu, a pogotovo kao ministar odbrane, nisam imao uvid ni u čiju elektronsku komunikaciju, niti uvid u transkripte razgovora koji je bio pod prismotrom, niti mi je to palo na pamet da činim“, nastavlja Šutanovac i poručuje Vulinu da bi mu „bilo bolje da se brani kao zaštićeni svedok“.

„Umesto da objasni odakle mu tekst i potpuno saznanje o tome šta u njemu piše, on pribegava spinu i pokušaju da se teret priče prebaci na prošlo vreme i mene“, konstatuje dalje. Šutanovac je poručio da prihvata da dâ odgovore nadležnim po pitanju optužbi da je tražio od Zekićeve da ne objavi Petrovićevu kolumnu i da je spreman i da ide na poligraf: „Ali da ide i Vulin, pa da ga pitaju da li mu je ženina tetka i dalje dobrog zdravlja i da li su one preplaćene kamere na Kosovu instalirane ili nisu“.

Prema rečima Šutanovca, postoji tehnički način da se utvrdi ko je i kako „presreo“ komunikaciju između njega i glavnog urednika „Nedeljnika“ Veljka Lalića, ali da nije uveren da kod nadležnih organa postoji volja da se to uradi jer bi to bio skandal planetarnih razmera. Istakao je i da očekuje da ga nadležni organi pozovu na razgovor i da im dokumentuje kad je razmenio elektronsku poštu sa Lalićem, kao i njegov odgovor preko „jedne druge aplikacije“ da tekst neće biti objavljen.

„Oni (Vulin i oni koji su mu dostavili tekst) nisu se ni potrudili da pogledaju da li je tekst objavljen“, rekao je Šutanovac, koji sumnja da to nije prvi put da se slične stvari dešavaju.