Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku – za treći kvartal ove godine – kaže da je nezaposlenost svega 8,1 odsto (257.000 ljudi).
No stopa zaposlenosti je 51,9 odsto (2.923.000 ljudi) pa bi čovek mogao da se zapita šta su ostali ljudi, oni koje zvanična statistika ne broji ni u zaposlene ni u nezaposlene?
Ti ljudi su takozvano „stanovništvo van radne snage“ koje se ranije zvalo „neaktivnim“ stanovništvom. I u tome je statistička kvaka, kaže za „Vreme“ Natalija Perišić, profesorka Fakulteta političkih nauka koja se bavi socijalnim pravima.
„Danas nemate toliku stopu nezaposlenosti, već neaktivnosti. Nezaposleni ste ako nemate posao i ne tražite ga aktivno, ali ako nemate posao i potpuno ste obeshrabreni, jer ste ga tražili godinama i niste uspeli da ga nađete ili niste u prilici, morate da brinete o malom detetu, starim roditeljima, onda idete u neaktivnu populaciju, a ne u nezaposlenu“, priča ona.
Lako je biti „van radne snage“
Prema podacima RZS, takvih „van radne snage“ je u Srbiji 43,6 odsto (2.456.000). To se sve odnosi na populaciju starosti od 15 do 89 godina.
Kako sam RZS navodi, u stanovništvo van radne snage logično spadaju učenici, studenti, penzioneri…
Ali i „lica koja obavljaju kućne poslove, kao i ostala lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljala nijedan plaćeni posao, nisu aktivno tražila posao ili nisu bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od dve sedmice nakon isteka posmatrane sedmice“.
Koliko je tih ljudi koji su zapravo nezaposleni – jer nisu ni penzioneri ni studenti – to statistika ne izdvaja posebno.
„To je velika igrica naše vlasti – kada nam prikažu kako je niska stopa nezaposlenosti, a ne kažu nam kolika je stopa neaktivnosti“, dodaje Natalija Perišić.
**Ceo intervju sa Natalijom Perišić čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (12. decembar). Ili se **pretplatite na štampano ili digitalno izdanje