Ključ od lifta

Svet dece i svet odraslih posleratnih generacija bio je podeljen i po osnovu prava na upotrebu lifta, tako što su odrasli imali ključ za otvaranje vrata na liftu, a deca – nisu! Spravica je u svom preseku ličila na ćirilično slovo f, samo bez jedne polukružnice. Malim okretom u bravi oslobađao se jezičak, te su vrata mogla da se otvore i da se pristupi u kabinu lifta. Deca su mogla da koriste lift samo uz pratnju odraslih.

Zabranjeno voće moralo je biti ubrano. Korišćenje roditeljskog ključa nije moglo ostati neprimećeno jer, da se podsetimo, svaka zgrada je imala samozvani autoritet za uterivanje straha kod dece. Teško je objasniti ovu pojavu savremenim mladima, jer se nečiji talenat za disciplinovanje sve dece u jednoj stambenoj zgradi razvijao, samoupravno rečeno, u samoj srži društveno-političkog sistema. Taj bi propitivao i roditelje kad bi primetio da poodraslo dete samostalno koristi lift. Ključevi su distribuirani samo punoletnim stanarima.

Prvi kalauzi pravljeni su tako što se pravougaonik od zasečenog lima stavlja na parče armature i kucka po njemu da bi se dobio polucilindričan oblik, sasvim podesan za osnovnu namenu. Takvi ručno pravljeni kalauzi imali su cenu u robnoj razmeni za drugo zabranjeno voće. Novac nije bio cenjen kao danas, pa se kalauz mogao katkad menjati za sličice fudbalera i „životinjskog carstva“, fotografije golih žena, špil karata, lupu, magnet, baterijsku lampu, karabit, praćku ili rakljice, celuloidne filmove za pomračenje sunca, gvintove za sličuge…

Vesna nije dozvoljavala da je neko poljubi u obraz čak ni za rođendan. Dečaci su se pred njom utrkivali u pokazivanju veština koje su palile kod ostalih devojčica. Ključ za njenu naklonost, činilo se, nije postojao. Stanovala je na petom spratu. Bila je princeza u ponašanju i razmažena do te mere da je imala običaj da pred ulazom u zgradu čeka sve dok ne dođe neko punoletan da je prati u liftu.

Kad se pojavio ručno rukotvoreni kalauz za otvaranje lifta, dečak je već bio smislio scenario za njegovu prvu primenu. Onoga dana kada je na velikom odmoru menjao četiri klikera staklenca za ključ od lifta, već mu je bilo jasno da će prva osoba koju će pratiti u liftu biti Vesna. Morao je brzo da se presvuče na poslednjem času fiskulture, da se iskrade iz škole i prvi stigne do ulaza. Sačekao je Vesnu i ponudio joj zajedničku vožnju liftom. U početku se nećkala, ali je pristala kada joj je pokazao da će vrata biti otvorena ručno pravljenim ključem, a ne onim ukradenim od roditelja. U kabini su stali naspram ogledala. Čim je lift krenuo, dečak je pitao da li mu dozvoljava da je poljubi u obraz. U ogledalu je mogao da vidi da je pocrvenela od stida i sagla glavu. Ipak, kada joj je otvorio vrata na petom spratu, zastala je i okrenula rumeni obraz. Poljubio ju je zvonko, onako da se čuje, jer je ovaj trenutak vežbao na sopstvenom dlanu. Posle ovog poljupca nije se umivao tri dana. Taj poljubac se, dakle, nije smeo zaboraviti, što je očigledno i danas. Kabine liftova bile su površine na kojima su nastajali prvi grafiti, a galerija ispod plafona bila je idealan prostor za sakrivanje (štek) cigareta i drugih stvarčica koje nisu za roditeljske oči.

Režim korišćenja liftova uz upotrebu ključa polako je slabio od kada su se pojavili oni koje je neko štancovao od škarta iz obližnje fabrike odlivaka. Velika ponuda je napravila dampinšku cenu koja se nije mogla menjati za ozbiljnu vrednost. Čarolija maloletnih udvarača nije mogla biti ponovljena jer je nastupalo vreme demokratije u korišćenju liftova, bez obzira na generacijske razlike. Ključ je odslužio svojoj pedagoškoj svrsi jer su urbanizovane generacije bile vične korišćenju lifta.

U staklenim kockama novobeogradskih poslovnih zgrada koriste se kartice za prolaz u liftove i kroz antidiverzione portale. U ovoj stvarnosti mogu se naći: identifikacione kartice za zaposlene, kartice za identifikaciju radnog vremena, kartice za kontrolu prolaza, članske kartice, kartice za akreditaciju, promotivne kartice, parking kartice, loyality kartice, ključ kartice, benefit kartice, VIP kartice, uf! Čuvene su kartice za lažiranje poslaničke većine kao ključ za demonstraciju naše partitokratije. Uveliko je u toku uvođenje biometrijske identifikacije preko zenica. Neki novi dr Mengele proračunava DNK algoritam za spajanje idealnih parova za reprodukciju ljudske vrste. Tu neće biti fizičkog kontakta jer će Ugovor o začeću sklapati brokeri banaka za deponovanje spermatozoida sa menadžerima surogat majki.

Interesantno je da se jedan od retkih liftova sa starom bravom nalazi u kraju koji važi za izložbeni prostor dostignuća naše estetske hirurgije i to baš u Beogradu, u ulici Strahinjića Bana. Na vratima je štampani apel: „Nežno sa liftom i u liftu!“ Ipak, ostaje nada da će ljubav biti najrasprostranjeniji ključ za radost stvaranja novih bića.