Skoro četiri godine otkako je Vlada Srbije usvojila Medijsku strategiju – a koje su prošle najpre u dugim, retko prekidanim periodima krajnje neaktivnosti na ispunjavanju zacrtanog – dva od tri temeljna medijska zakona konačno se nalaze pred usvajanjem. Međutim, neka odstupanja od zvaničnog strateškog dokumenta mogu drastično da promene medijsku scenu. Reč je o povratku države preko Telekoma u vlasništvo nad medijima
Iako se očekivalo da će Srbija konačno dobiti kvalitetne medijske zakone koji će se primenjivati u praksi, dešavanja u proteklih nekoliko meseci i aktuelna javna rasprava ogolili su ogroman jaz između države sa jedne i medijske zajednice sa druge strane i otkrili mnoge unutrašnje sukobe i namere države da potpuno uruši tekovine prethodnih medijskih reformi i institucije nastale na temeljima demokratizacije medija u Srbiji
Zašto kasni nacrt novog zakon o medijima? Zato što vlast odbija da se u Agenciji za privredne registre, odnosno Registru medija, vodi evidencija svih javnih sredstava koja u njih stižu posrednim i neposrednim putem od državnih organa i preduzeća u većinski državnom vlasništvu. Takođe, vlast ne želi sveobuhvatnu analizu potreba za medijskim sadržajima, na osnovu koje bi bio raspisan konkurs za medijske sadržaje. Razlog je u oba slučaja jednostavan: razotkrio bi se način kako režim korumpira medije, odnosno pokazalo bi se da na svim nivoima države nedostaju sadržaji koji obezbeđuju politički pluralizam, to jest profesionalno izveštavanje
