Nikad se neću vratiti, ali se stalno vraćam jer nikad nisam želeo da odem. Nama se činilo da smo odlaskom i ćutanjem dovoljno glasno progovorili. Čemu reči ako ih niko ne čuje. Čemu reči ako su uglavnom ružne. Nama je to ćutanje donelo drugu vrstu slobode
“Mi se kao društvo nikada nismo potpuno odredili prema nacionalizmu koji je preplavio ove prostore devedesetih i doveo do rata. To nije uradila ni prethodna vlast, ni veliki deo onih koji danas čine opoziciju. Mržnje će uvek biti, ona je deo naše prirode. Ali da bismo kao društvo mogli da krenemo napred, mi moramo da prepoznamo sopstvene greške i zamolimo za oprost bez obzira da li je druga strana to uradila ili ne”
