Ne treba težiti standardima lepote koje nameće društvo, već biti srećan u svom telu. Tako kaže pokret Body positivity. Ali mnogi njegovi protagonisti umiru mladi od posledica preterane gojaznosti
Na samitu Severnoatlanske alijanse u Vašingtonu razgovaralo se o globalnom ratu i miru, pre svega o tome kako kako da se Ukrajini pomogne da se odupre invaziji Rusije. Mlađa publika, mahom nezainteresovana i neinformisana o NATO-u, ovog puta je mogla samit da prati na Instagamu i Tik Toku
Kompanija „Bajtdens“, u čijem vlasništvu se nalazi Tik-tok, saopštila je da ne namerava da prodaje društvenu mrežu nakon što je u SAD usvojen zakon, u skladu sa kojim bi izuzetno popularna video-aplikacija morala da bude prodata ili će biti zabranjena u SAD
Nakon decembarske političke kampanje na Tik Toku, naprednjaci su i dalje aktivni u komunikaciji sa mladima, dok su Boris Tadić i Ivica Dačić nestali sa ove mreže
Tejtu su na imanju u Bukureštu, gde je u kućnom pritvoru zbog optužbi za trgovinu ljudima, britanski advokati uručili tužbu za navodno silovanje i zlostavljanje
„U našoj praksi često se susrećemo sa mladima koji svoje ponašanje tumače na osnovu videa koji su objavljeni na društvenim mrežama. Na osnovu toga sami sebi postavljaju dijagnoze, najčešće depresiju i bipolarni poremećaj, jer neke od simptoma prepoznaju u svom ponašanju“, kaže specijalna pedagoškinja Ljiljana Marković
“Svakog dana nas kroz informativne emisije brutalno emocionalno zlostavljaju čelnici sistema. Ako mi pristajemo da budemo žrtve, kako onda da našoj deci objasnimo da ona na to ne treba da pristanu? Kako da nam poveruju? Deca najviše uče po modelu. Pristajanjem smo dali model našoj deci da treba da trpe. Ja se stvarno nadam da se ovo društvo probudilo”
Prilična bitka se vodi oko naših podataka s obeju strana Atlantika. Kada kažem naših, naravno da ne mislim na podatke građana Srbije. Budući da nismo u EU niti smo država SAD, zaštita naših podataka je takoreći kolateralna. Ako štite svoje, valjda štite i naše, mada za to nema nikakvih potvrda ni garancija
Kineska društvena mreža TikTok kažnjena je u Velikoj Britaniji sa 12,7 miliona funti jer nije zaštitila privatnost dece mlađe od 13 godina. U Srbiji ovu društvenu mrežu koristi 30 odsto ljudi uzrasta od 25 do 34 godine, a broj dece nije poznat
Američka vlada zabranila je zaposlenima da na službenim telefonima imaju kinesku aplikaciju Tik Tok, o čemu se govori još od 2020. kada je predsednik bio Donald Tramp. Istu odluku odmah su donele i Vlada Kanade i administracija Evropske unije i tu se klupko neće zaustaviti, budite sigurni
Prejedanje pogubno po život
Tiktokerka Britani Sauers, prva na spomenutom snimku, preminula je u 28. godini života. Njeni poslednji snimci pokazuju dozu kajanja zbog narušavanja sopstvenog zdravlja.
Govoreći u suzama, ona s u svom poslednjem snimku obratila pratiocima i rekla da je „svoj život uništila hranom i prejedanjem”.
Često opisujući sebe kao „virtuelnog zatvorenika”, Sauers je u kasnim dvadesetim godinama vodila bitku sa dijabetesom tipa 2, kao i sa infektivnim oboljenjem kože, poznatijem kao celulitis.
Njen poslednji snimak, u kome se obraća milionskom auditurijumu na Tik Toku, na kraju je poručila: „Želim da znate da nije vredno. Hrana nije vredna vašeg života.”
Simpatije miliona pratilaca, tiktoker Tejlor Li Jun, poznatiji kao Waffler69, dobio je zbog snimaka u kojima isprobava bizarne kombinacije hrane u velikim količinama, poput mesa irvasa i konzervirane šunke iz 60-ih godina.
Kako je za strane medije potvrdio njegov brat, Li Jun je preminuo u 33. godini života zbog srčanog udara.
Dan pre tragedije, objavio je snimak u kome jede džinovsku činiju voća utopljenu u mleko.
Žrtve HAES filozofije
Filozofsko gledište medicine, na koje su mnogi gledali kao revolucionarni prkos standardima lepote koji mršavo poistovećuju sa zdravim, otišlo je predaleko.
HAES, skraćenica za slogan Health At Every Size (zdravlje u svim veličinama), je okvir javnog zdravlja koji naglašava da sva tela mogu biti zdrava, bez obzira na veličinu i smanjuje stigmu prema ljudima koji imaju višak kilograma.
Ideja je da, umesto da sramote ljude sa prekomernom težinom i prisiljavaju ih na dijetu, treba ih ohrabriti da prihvate svoja tela, pronađu vežbe u kojima uživaju i jedu više nutritivno.
Ali neki kažu da su te ideje dovedene do krajnosti, posebno na društvenim mrežama, slaveći pogubnu gojaznost i pritom ignorišući ozbiljne opasnosti po zdravlje.
Gojaznost je zdrava
Američko izdanje magazina Kosmopolitan kritikovano je zbog prikazivanja naslovnica sa plus sajz modelima u joga pozama pod naslovom: „Ovo je zdravo“.
Kao deo nastojanja da se suzbiju stereotipi o lepoti, na njemu je predstavljena i američka plus-sajz manekenka Tes Holidaj – koja ima indeks telesne težine od veći 53, što je dvostruko više od zdravog raspona.
Samozvani „debeli aktivisti“, u međuvremenu, ne samo da promovišu veća tela kao zdrava, već odbacuju decenije nauke koje dokazuju opasnosti od viška telesne masti, ohrabrujući poklonike da ignorišu doktore koji im preporučuju da izgube težinu.
Poznata aktivistkinja, profesorka „studija masti" dr Ket Pause, koja je dovela u pitanje veze između težine i zdravlja, umrla je sa svega 42 godine.
Radila je na Univerzitetu Masei na Novom Zelandu, a takođe je vodila „debelo pozitivnu“ radio emisiju.
Ne smemo zaboraviti na posledice
Kritičari pokreta body positivity izražavaju zabrinutost da dolazi do promovisanja „toksične pozitivnosti“ odnosno očekivanja da moramo uvek biti pozitivni bez obzira na sve, pa i na štetne posledice gojaznosti po zdravlje.
„Smatram da je body positivity dobra stvar, ali i da ovaj pojam više ne postoji u svojoj početnoj formi“, rekao je ranije za „Vreme“ nutricionista Aleksandar Matić.
„Ovaj pokret je osmišljen u cilju promovisanja različitosti i prihvatanja sebe. To podrazumeva ne samo prihvatanje različitih veličina tela, već i različitih deformiteta, opekotina i sličnih specifičnosti. Međutim, vremenom je došlo do velike zloupotrebe pojma i do narativa da su ljudi sa bilo kojom telesnom težinom zdravi“, objašnjava on.
Treba, kaže, biti svestan i potencijalnih rizika po zdravlje koje gojaznost nosi – veće opterećenje zglobova, veći rizik za kardiovaskularna oboljenja, povišen holesterol, pa i pojedine oblike karcinoma.
„Samo zato što sam gojazna, ne znači da moje mišljenje nije vredno”, „Kupio sam tri sendviča u Meku, hajde da vidimo koji je najbolji”, neke su od rečenica poznatih tiktokera i influensera, koji su kasnije, uglavnom zbog posledica prekomerne težine, preminuli.
Pomerajući granice između zdravog promovisanja različitosti i hvalospeva rizičnom, nezdravom ponašanju, takozvani „FatTokeri”, suočavali su se sa nizom kritika, koje su kulminirale video snimkom devojke koja spominje da su njih četvoro umrli zbog gojaznosti.
Tiktokerka Britani Sauers, prva na spomenutom snimku, preminula je u 28. godini života. Njeni poslednji snimci pokazuju dozu kajanja zbog narušavanja sopstvenog zdravlja.
Govoreći u suzama, ona s u svom poslednjem snimku obratila pratiocima i rekla da je „svoj život uništila hranom i prejedanjem”.
Često opisujući sebe kao „virtuelnog zatvorenika”, Sauers je u kasnim dvadesetim godinama vodila bitku sa dijabetesom tipa 2, kao i sa infektivnim oboljenjem kože, poznatijem kao celulitis.
Njen poslednji snimak, u kome se obraća milionskom auditurijumu na Tik Toku, na kraju je poručila: „Želim da znate da nije vredno. Hrana nije vredna vašeg života.”
Simpatije miliona pratilaca, tiktoker Tejlor Li Jun, poznatiji kao Waffler69, dobio je zbog snimaka u kojima isprobava bizarne kombinacije hrane u velikim količinama, poput mesa irvasa i konzervirane šunke iz 60-ih godina.
Kako je za strane medije potvrdio njegov brat, Li Jun je preminuo u 33. godini života zbog srčanog udara.
Dan pre tragedije, objavio je snimak u kome jede džinovsku činiju voća utopljenu u mleko.
Žrtve HAES filozofije
Filozofsko gledište medicine, na koje su mnogi gledali kao revolucionarni prkos standardima lepote koji mršavo poistovećuju sa zdravim, otišlo je predaleko.
HAES, skraćenica za slogan Health At Every Size (zdravlje u svim veličinama), je okvir javnog zdravlja koji naglašava da sva tela mogu biti zdrava, bez obzira na veličinu i smanjuje stigmu prema ljudima koji imaju višak kilograma.
Ideja je da, umesto da sramote ljude sa prekomernom težinom i prisiljavaju ih na dijetu, treba ih ohrabriti da prihvate svoja tela, pronađu vežbe u kojima uživaju i jedu više nutritivno.
Ali neki kažu da su te ideje dovedene do krajnosti, posebno na društvenim mrežama, slaveći pogubnu gojaznost i pritom ignorišući ozbiljne opasnosti po zdravlje.
Gojaznost je zdrava
Američko izdanje magazina Kosmopolitan kritikovano je zbog prikazivanja naslovnica sa plus sajz modelima u joga pozama pod naslovom: „Ovo je zdravo“.
Kao deo nastojanja da se suzbiju stereotipi o lepoti, na njemu je predstavljena i američka plus-sajz manekenka Tes Holidaj – koja ima indeks telesne težine od veći 53, što je dvostruko više od zdravog raspona.
Samozvani „debeli aktivisti“, u međuvremenu, ne samo da promovišu veća tela kao zdrava, već odbacuju decenije nauke koje dokazuju opasnosti od viška telesne masti, ohrabrujući poklonike da ignorišu doktore koji im preporučuju da izgube težinu.
Poznata aktivistkinja, profesorka „studija masti" dr Ket Pause, koja je dovela u pitanje veze između težine i zdravlja, umrla je sa svega 42 godine.
Radila je na Univerzitetu Masei na Novom Zelandu, a takođe je vodila „debelo pozitivnu“ radio emisiju.
Ne smemo zaboraviti na posledice
Kritičari pokreta body positivity izražavaju zabrinutost da dolazi do promovisanja „toksične pozitivnosti“ odnosno očekivanja da moramo uvek biti pozitivni bez obzira na sve, pa i na štetne posledice gojaznosti po zdravlje.
„Smatram da je body positivity dobra stvar, ali i da ovaj pojam više ne postoji u svojoj početnoj formi“, rekao je ranije za „Vreme“ nutricionista Aleksandar Matić.
„Ovaj pokret je osmišljen u cilju promovisanja različitosti i prihvatanja sebe. To podrazumeva ne samo prihvatanje različitih veličina tela, već i različitih deformiteta, opekotina i sličnih specifičnosti. Međutim, vremenom je došlo do velike zloupotrebe pojma i do narativa da su ljudi sa bilo kojom telesnom težinom zdravi“, objašnjava on.
Treba, kaže, biti svestan i potencijalnih rizika po zdravlje koje gojaznost nosi – veće opterećenje zglobova, veći rizik za kardiovaskularna oboljenja, povišen holesterol, pa i pojedine oblike karcinoma.
