Pregled nedelje

Služba za skandale, tabloide i društveno neprihvatljive

Šta je sve potrebno da čovek postane direktor BIA? Odnosno – čime se Vladimir Orlić preporučio za naslednika Bate Gašića i Vulina

Rusija i Kina

Lenjin, Staljin, Mao i naslednici

Prema anketama Levada Centra, pre 25 godina o Staljinu se pozitivno izrazilo 20 odsto anketiranih, a 2023. taj procenat je dostigao 67 odsto. Stota godišnjica Lenjinove smrti prošla je nezapaženo u Moskvi – kažu da moskovski zoološki vrt ima više posetilaca od mauzoleja osnivača SSSR-a. A, po rečima Si Đinpinga, misao Mao Cedunga predstavlja “dragoceno duhovno bogatstvo Partije”

Sedamdeset godina od prekretnice u SSSR

Jugoslovenska daća za Staljina

U četvrtak 5. marta u 4.35 ujutru objavljen je drugi lekarski bilten i obznanio da se zdravstveno stanje druga Staljina pogoršava. U 18.30 novi bilten: akutne smetnje kardiovaskularnog sistema, veoma otežano disanje, stanje zdravlja druga Staljina je veoma ozbiljno. Uvodnik lista “Pravda” istoga dana pisao je “o velikom jedinstvu Partije i naroda”, a pored Lenjina i Staljina pomenut je samo Georgij Maljenkov. To se moglo shvatiti kao siguran znak ko će zauzeti prvo mesto u SSSR. A onda je “seljačina” Nikita Hruščov izigrao sve

Sećam se

Kako je Staljin ubio Trockog: Da su samo drugovi poslušali druga Lenjina

„Staljin je isuviše bezobziran, pa ako je ta greška još i podnošljiva u pogledu odnosa među nama komunistima, nepodnošljiva je u kabinetu generalnog sekretara. Zbog toga predlažem da drugovi nađu način da uklone Staljina sa tog položaja“, napisao je Lenjin pre ravno 100 godina. Drugovi ga nisu poslušali i istorija je krenula sasvim drugim tokom. Komunizam se pretvorio u staljinizam

Analiza

Pogled kroz ruski prozor: Oslobađanje Ukrajine od same sebe

“Ujedinjeni ruski narod” na televiziji gleda kako su Volnovahu i Marijupolj sa zemljom sravnili ne ruska raktiranja, već ukrajinska vojska i pre svega neonacisti, da se u podrumima i metrou u Harkovu građani ne kriju od ruskih bombi već, opet, od neonacista, da nije ruska vojska gađala porodilište u Mariuoplju već da je to učinio puk Azov, da su ruski vojnici konačno oslobodili Ukrajince i podelili im humanitarnu pomoć sa velikim slovom “Z” na kutijma i natpisom “ne napuštajmo svoje”. A kako ti Ukrajinci, kojima je većinom maternji jezik ruski, nikako da hlebom i solju dočekaju “oslobodioce”, to se sve češće čuje da su im ili “oprani mozgovi” ili su “svi oni u Ukrajini takvi - skloni nacizmu”

Sećam se

Godišnjica Staljinove smrti: Svako umire shodno svom karakteru

Josifa Visarinoviča Džugašvilija mnogi ovih dana pominju u vezi sa Putinovim ratom u Ukrajini. Staljin je mro na današnji dan pre 69 godina u skladu sa tim kako je živeo. Bio je to kraj jedne epohe

Komentar

Srbija i Rusija: Spasiba za družbu, ali šta da radimo

Koliko je istorijski maksimum Vučićevog lošeg raspoloženja u poslednjih deset godina zapravo pokazatelj da Srbija reaguje samo na pretnje i ucene

Kult ličnosti

Bogovi među nama

Ne može svako da bude vođa. Ne grade se svakome spomenici za života, imenuju po njima gradovi i ulice. Ne stremi svaki šef države ili vlade tome da ga obožavaju mase, da mu pišu pesme, da mu se ministri bespogovorno pokoravaju, da bude bezgrešan, da bude božanstvo. To su ljudi posebne fele. Jedno im je zajedničko bez obzira na ideologiju: svi su prikriveni ili otvoreni diktatori i grade kult ličnosti da bi mogli nesmetano i doživotno da vladaju

Kultura sećanja – 70 godina Staljingradske bitke

Dve stotine dana razaranja i smrti

Pokoljenja delu sude, ali da li pamte po kojoj je ceni plaćena pobeda nad fašizmom? Staljingradska bitka vođena od 23. jula 1942. do 2. februara 1943. na površini od 100.000 kvadratnih kilometara odnela je živote milion vojnika i verovatno još toliko civila. U njoj je učestvovalo više od dva miliona ljudi sa 20.000 topova i minobacača, oko 2000 tenkova i oko 2000 aviona