Kundera je dobio priznanja za svoj stil kojim je gradio likove koji su lebdeli između realnosti svakodnevnog života i sveta ideja. Njegova najpoznatija dela su romani „Nepodnošljiva lakoća postojanja“, „Šala“, „Knjiga smeha i zaborava“, „Život je drugde“.
Njegova smrt označava kraj jedne političke ere ispunjene korupcijom, nebrojenim aferama i bunga-bunga žurkama. Ipak, mnogi su ga Italijani takvog, kakav je bio, voleli
Ko se ne informiše iz „Informera“ ili „Srpskog telegrfa“, sa televizija Pink ili Happy, taj ne zna da je žtva nad srpskim žrtvama niko drugi do Aleksandar Vučić
Niko od naprednjačkih glavešina nije se javno osvrnuo na potresnu smrt Momčila Vučkovića. Valjda su svu empatiju potrošili srepeći za bezbednost prve porodice Srbije
Momčilo Vučković iz sela Donja Budriga na Kosovu umro je u 43. godini, u utorak popodne, u Kliničkom centru u Prištini. Fatalnu povredu glave zadobio je na putu za miting Srpske napredne stranke u Beogradu pod nazivom „Srbija nade“
Društvena franšiza "Death Cafe" rasporostranjena je širom Evrope, a okuplja obične ljude koji žele da ćaskaju o smrti, ali i o životu
Čudno je, i sam se čudim, kad konstatujem da otkrivam da sam ja, Ivan Ivanji, kada sam bio u njegovim godinama, imao dosta sličnosti sa trinaestogodišnjim ubicom iz “Ribnikara”, o čijem sam životu i porodičnim prilikama, hteo – ne hteo, saznao iz medija. I moj otac je bio lekar i posedovao oružje, pištolj marke brauning, i dozvolu da ga nosi jer je bio rezervni oficir, sanitetski potpukovnik. Kada sam imao dvanaest godina, učio me je da pucam. Zaista je čudno, ali ja razumem kako se mogao osećati trinaestogodišnji učenik “Ribnikara” kada su ga policajci izvodili iz škole u kojoj je počinio masovno ubistvo – ponosan kao ja kada su me novosadski policajci odvodili na put za Aušvic. Počinilac ili žrtva, nije bitno, reč je o osećanju deteta da je najednom veoma važno
