Uspomena

Obaranje nemačkog cepelina iznad Soluna

Mnogo je polemika o pitanju ko je oborio nemački cepelin iznad Soluna 1916. godine. U Spomenici Solunske đačke čete je autentično svedočanstvo o tom događaju

Kultura sećanja

Bitka za nevestu Jadrana

U pojedinim trenucima izviđači dvojne monarhije, koji su koristili balone u Lepetanima, hidroavione iz Kumbora ili su bili raspoređeni na utvrđenim osmatračnicama, poput Radoštaka koji je sa 1346 metara nadmorske visine pružao idealan pogled na dobar deo zaliva, mislili su da utvrđenja neće izdržati ovakvu furioznu vatru sa Lovćena

Australijanci i Srbi

Četiri fotografije iz Velikog rata

Više od 1500 Australijanaca i Novozelanđana borili su se sa srpskim vojnicima u Velikom ratu, o čemu se ne bi znalo da nije bilo četiri fotografije. Sad je o tome snimljen dugometražni dokumentarni film Kajmakčalan, priča o slučajnosti i upornosti, o sudbini i savezništvu ljudi u borbi za bolji svet, ali i o dijaspori i patriotizmu

Na današnji dan

Zbog čega je počeo Prvi svetski rat i šta nam to danas govori

Na današnji dan pre 110 godina počeo je Prvi svetski rat. Iz vekovne perspektive, aktualno je pitanje da li je Srbija trebala da podnese tolike žrtve – i austrougarske zločine u Mačvi i pomor od tifusa i povlačenje preko Albanije i Crne Gore do Krfa i Solunskog fronta, sve u svemu, više od milion mrtvih? Problem sa ovim pitanjem je što pretpostavlja mogućnost izbora, a njega nije bilo ni 1914, a ni kasnije

Kultura sećanja

Novine iz “rovovske kose na 150 metara od Bugara”

Ma koliko rukopisna periodika delovala strano današnjim generacijama, ona je imala veliku ulogu u očuvanju morala kod učesnika Prvog svetskog rata, tim pre što je inicijativa retko dolazila od nadležnih vlasti već su sami akteri pokrenuli listove ne bi li prekratili časove dokolice i razonodili se u ta sumorna vremena. Ona na najbolji način ilustruje šta im je bilo na pameti, koje su emocije preovladavale i na koji način su pokušali da zaborave na svakodnevicu

Kultura sećanja

Medijska slika Srbije u Prvom svetskom ratu

Kako su i gde izlazile srpske novine od 1914. do 1918, o čemu su pisale i šta nisu prećutkivale, kakve su probleme imale i na koji način su ih rešavale i, posebno, zašto su mali oglasi bili toliko važni

In memoriam: Đorđe-Jorgos Mihailović (1. 5. 1928 – 2. 7. 2023)

Čuvar našeg sećanja

Prestao je zvanično da radi kao čuvar Zejtinlika tek 2014. godine i pristao da se penzioniše, te se povukao sa svoje tradicionalne dužnosti zbog starosti. Međutim, kad god mu je to zdravlje dozvoljavalo, Čika Đorđe bi popodne posećivao nekropolu u kojoj je proveo ceo svoj život, sastajao se sa mnogobrojnim posetiocima

Kultura sećanja

Ko je heroj 1914.

Iako neretko nepismen, tek iznad granice siromaštva, do svetskog rata kretanja uglavnom ograničenog na okolinu svoga sela, srpski vojnik, seljak, sebe doživljava isključivo kao slobodnog čoveka. Ne ratuje za kolonije, evropsku i svetsku dominaciju, moreuze ili prodor na Istok; patnje i žrtve podnosi isključivo braneći svoju porodicu, selo, zemlju – svoje pravo na ravnopravnost sa svima ostalim. Zato i pobeđuje onako garav, u nagorelom šinjelu i raspadnutim cipelama